Ekonomist: EU mora da pokaže Balkanu da još uvek ima šansu da pristupi

Zastave Srbije, EU i država članica; Foto: Evropska unija

LONDON – Dvorište Evrope klizi ka kriminalu i autoritarizmu i EU mora da pokaže da je još uvek zainteresovana za proširenje, piše londonski list Ekonomist (The Economist).

Još je 2003. godine Balkanu rečeno da je njegova budućnost u Evropi, ali se čini da su nade zapadnobalkanske šestorke izbledele.

Nakon preurenjenog ulaska Rumunije i Bugarske u EU, ali i Bregzita, Evropljani su prilično obazrivi po pitanju novog proširenja, što je i Žan Klod Junker naglasio kada je rekao da u njegovom mandatu neće biti proširenja.

Međutim, nisu Evropljani jedini koji se plaše proširenja. Ekonomist ističe da je podrška pristupanju EU u Srbiji sa 67% 2009. godine pala na 43%, ali i da mladi prilično neprijateljski nastrojeni pristupanju.

Postavlja se pitanje šta je pošlo naopako, i zašto su građani protiv pristupanja.

List navodi da bi pristupanje primoralo korumpirane elite režima da omoguće slobodu medija, ojačaju vladavinu prava i liberalizuju ekonomiju.

Malo ko od lidera regiona bi se odlučio na ove poteze, što EU čini skeptičnom prema daljem proširenju.

„Oni nam više ne veruju kada ih lažemo za pristupanje, niti mi njima kada nas lažu da će se posvetiti pristupanju“, ukazuje Vesela Černeva iz Evropskog saveta za međunarodne odnose.

List navodi i da se region Zapadnog Balkana stalno suočava sa različitim tenzijama koje često imaju potencijal da prerastu u sukob, poput skorašnje političke krize u Makedoniji i tenzija između Srbije i Kosova, zbog čega zapadni lideri moraju često da posreduju.

To podrazumeva rad sa liderima poput Aleksandra Vučića, nekadašnjeg Miloševićevog ministra, koji se danas izjašnjava kao reformator koji se zauzima za pristupanje EU, dok ga civilno društvo kritikuje da uništava nezavisne institucije, objašnjava list.

Iako je na Samitu u Trstu ove nedelje, Balkanu više puta ponovljena fraza „evropska perspektiva“, list objašnjava da je „apetit EU za donošenje političkih promena ispario“.

Kako se često govori o uticaju spoljnih sila na region, poput Rusije i Turske, list navodi da lideri odlično znaju da nemaju nikakvu budućnost van EU, što zahteva dvostruki pristup – čvršće oslanjanje na neliberalne vlade koje tolerišu bezakonje i obnavljanje posvećenosti proširenju.

Na Samitu u Trstu bilo je mnogo reči o Balkanu koji se nalazi na raskršću, ali region se nalazi na nezaustavljivom kružnom toku neispunjenih obećanja i birokratije, zaključuje Ekonomist.