Ekonomski dijalog sa EU: Deo strukturnih reformi se odlaže zbog pandemije

Ministarstvo finansija; Foto: Mfin

BRISEL – Predstavnici Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske održali su ove nedelje sednicu Ekonomskog i finansijskog dijaloga, koji se održavaju na godišnjem nivou sa ciljem da pripreme kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU na učešće u koordinaciji ekonomskih politika u okviru mehanizma poznatog kao „Evropski semestar“, jednom kada postanu punopravne članice.

Kao što je bilo očekivano, zaključci ovogodišnjeg dijaloga velikim delom tiču se ekonomskih posledica pandemije koronavirusa (COVID-19), kao i preporuka u domenu makro-ekonomske politike kako bi se ublažile posledice COVID-19 i privrede vratile na put ekonomskog rasta. U okviru dijaloga najvažnije mesto predstavlja i analiza sprovođenja reformi u okviru Programa ekonomskih reformi (Economic Reform Programs – ERP) 2020-2022 koje su zemlje dostavile početkom ove godine.

Podsećamo da je ERP najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije, i da predstavlja pripremu države kandidata za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, a izrađuje se na godišnjem nivou i predviđa sprovođenje strukturnih reformi po prioritetnim oblastima.

O tome koji su najvažniji zaključci ovogodišnjeg ekonomskog i finansijskog dijaloga, kakav je uticaj krize izazvane pandemijom na sprovođenje reformi iz ERP-a i kako civilno društvo učestvuje u praćenju i izradi plana reformi u okviru ERP-a, razgovarali smo sa Jelenom Rančić, savetnicom za regulatornu reformu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Rankom Miljenović, izvršnom direktorkom Centra za evropske politike (CEP) i menadžerkom projekta „Pripremi se za učešće“.

Preporuke iz prošlogodišnjeg zaključka delimično usvojene, Srbija da radi na ulaganju u zdravstveni sistem

Najvažnija ocena, koja se ponavlja već nekoliko godina unazad, da su preporuke iz prošlogodišnjeg zaključka iz maja 2019. godine delimično usvojene i implementirane prilikom izrade ERP 2020-2022, kaže Rančić za EWB.

„Tu je i ocena da je kriza izazvana COVID-19 pandemijom imala negativan uticaj na privrednu aktivnost Srbije, ali i da je zbog relativno manjeg udela turizma u BDV-u (bruto dodatoj vrednosti) negativan efekat manji nego u okolnim zemljama“, istakla je ona.

Što se tiče dela o fiskalnim merama koji su donete u cilju ublažavanja posledica pandemije na privredu i zaposlenost, Rančić je napomenula da je istaknuto da će one uticati na povećanje fiskalnog deficita i odložiće za neko vreme dalje relativno smanjenje duga.

„Stoga poseban izazov predstavlja dalje unapređenje fiskalnog upravljanja, očuvanje stabilnosti javnih finansija na srednji rok. Takođe, podržava se nastavak javnih ulaganja u meri u kojoj može doprineti rastu privrede uz nastavak sprovođenja reforme plata u javnom sektoru“, navela je Rančić.

Kada je reč o konkretnim merama i preporukama u okviru ovogodišnjeg dijaloga, naša sagovornica navodi da su one jasne i u skladu sa trenutnom situacijom.

„Zaključak navodi da je neophodno ojačati zdravstveni sistem kroz povećanje ulaganja, obezbediti adekvatnu podršku preduzećima pogođenim krizom, uz transparentne i nediskriminatorne mere i održati nivo zaposlenosti kroz različite šeme skraćenog radnog vremena i aktivnim politikama na tržištu rada“, objašnjava Rančić.

Ona je navela da je značajna i preporuka koja se odnosi na poresko rasterećenje ukupnih troškova rada za zaposlene sa najnižim primanjima, koji su uglavnom angažovani u neformalnom sektoru, kako bi se dodatno stimulisao njihov prelazak u legalne tokove.

„Još jedan bitan element o kojem treba voditi računa jeste i socijalna komponenta tj. set mera koje treba da obezbede adekvatne kompenzacije i naknade za radnike koji su ostali bez posla kao i za kategorije lica koja su u najvećem riziku od siromaštva“, navodi Rančić i dodaje da se unapređenje transparentnosti u radu i finansijskih performansi javnih preduzeća, uz njihovo dalje restrukturiranje, ponovo našlo kao predlog Evropske komisije za naredni ciklus ERP-a.

Sprovođenje strukturnih reformi iz ERP-a pod uticajem krize COVID-19

Da će dinamika sprovođenja strukturnih reformi usled posledice krize izazvane COVID-19 biti promenjena, zbog novonastalih okolnosti i novih prioriteta u ekonomskoj politici, potvrdila nam je i Ranka Miljenović, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) i menadžerka projekta „Pripremi se na učešće“.

„Naime, ove godine fokus će biti na implementaciji kratkoročnih mera u delu fiskalne, ekonomske i socijalne politike kako bi se ublažili negativni efekti trenutne krize. Takođe, u ovogodišnjoj implementaciji ERP strukturnih reformi, pored pomenutog prioriteta, biće i trasiran put za postepen prelazak sa kratkoročnih na srednjoročne mere koje treba da budu osnova za ekonomski oporavak koji bi trebalo da usledi nakon krize“, istakla je Miljenović.

Podsećamo da su u okviru Ekonomskog programa reformi (ERP) 2020-2022 koje je Ministarstvo finansija predalo u februaru 2020. predviđane strukturne reforme u osam oblasti i to 1) tržišta energije i transporta, 2) poljoprivrede, industrije i usluga, 3) poslovnog ambijenta i borbe protiv sive ekonomije, 4) istraživanja, razvoja i inovacije i digitalne ekonomije, 5) trgovinske reforme, 6) obrazovanje i veštine, 7) zaposlenost i tržište rada kao i 8) socijalne zaštite i uključivanje.

Miljenović je rekla i da je sigurno da neke od planiranih strukturnih reformi za 2020. godinu neće biti sprovedene, zbog situacije sa pandemijom, kao i činjenice da su sredstva morala da budu preusmerena na nove prioritete kako bi se umanjile ekonomske posledice COVID-19.

„Neke od mera iz ERP-a 2020-2022 sigurno će biti zamenjene novim strukturnim reformama, kako u skladu sa gore navedenim smernicama EU, tako i potrebama koje su postale i više nego evidentne u toku pandemije (npr. ojačavanje zdravstvenog sistema i veća podrška MSPP)“, zaključila je Miljenović.

Civilno društvo se uključuje u dijalog o definisanju i sprovođenju ERP strukturnih reformi

Kada je reč o ulozi civilnog društva u Srbiju u procesu kreiranja ERP-a, Miljenović nam objašnjava da je civilno društvo učestvovalo u procesu kreiranja ovog dokumenta, mada uvek sa zakašnjenjem, što je onemogućavalo promenu prioriteta.

„U okviru projekta Pripremi se za učešće, a pod okriljem Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), civilno društvo će po prvi put na sistematizovan način i kroz činjenično zasnovane preporuke ući u dijalog sa predstavnicima države koji rade na definisanju i sprovođenju ERP strukturnih reformi“, navela je Miljenović.

Kako je u okviru NKEU krajem 2019. godine osnovana Međusektorska radna grupa za ERP koja bliže prati sve procese u vezi sa izradom i pojedinačnih strukturnih reformi iz ovog dokumenta, Miljenović je ukazala na to da nakon analize predloga ERP dokumenta za period 2020-2022. godine, Međusektorska radna grupa NKEU za ERP je dostavila zvanične komentare na predložene strukturne reforme Ministarstvu finansija, koje su kao aneks priložene ERP 2020-2022 dokumentu.

„Tom prilikom je dogovorena bliža saradnja između NKEU i Ministarstva finansija vezana za naredne cikluse izrade ERP dokumenta“, navela je Miljenović i dodala da je u toku izrada monitoring izveštaja po strukturnim reformama koji će služiti za praćenje ostvarenja u svakoj od strukturnih reformi ali i predstavljati analitičku osnovu za unapređenje konkretne strukturne reforme, kao i uvođenje novih u narednom periodu.

„Takođe, dogovorena je razmena iskustava i znanja vezanog za izrađivanje indikatora kojima se prati nivo ostvarenja određene strukturne reforme. Kako NKEU i civilni sektor ima dosta iskustva u radu na pomenutu temu, mislimo da će naše iskustvo i znanje pomoći u narednim ciklusima izrade ovog važnog dokumenta ekonomske politike i radi smo da ga podelimo sa kolegama iz Ministarstva kao i da od njih dobijemo vredne uvide o tome kako jedan ovakav proces funkcioniše iz drugačije perspektive“, rekla je Miljenović.

Kako nam je objašnjeno, u planu je da nakon završetka monitoring alata za praćenje implementacije ERP strukturnih reformi on ostane aktuelan mehanizam za godišnje praćenje i ukazivanja na prostor za poboljšanje ERP u narednom periodu.

Sve novosti i analize u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ možete pratiti na našem portalu OVDE.

Članak je napisan u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ sprovode CEP, NALED i portal European Western Balkans, uz podršku Evropske komisije, sa fokusom na proučavanje ekonomskih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU i aktivno uključivanje organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.