Energetika, nova velika prepreka u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji?

Foto: Pixabay

BEOGRAD – Poglavlje 15 (Energetika) polako ali sigurno postaje jedno od poglavlja koje će se najteže otvoriti, a do otvaranja uopšte neće doći dok ne dođe do razbijanja monopolskog položaja preduzeća Srbijagas, kažu sagovornici European Western Balkans.

Pet najvažnijih tema, odnosno merila za otvaranje poglavlja, predstavljaju sigurnost snabdevanja eneregentima, liberalizacija tržišta energije i gasa, promovisanje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, kao i uvećanje nivoa nuklearne bezbednosti i zaštite od takvih rizika.

Svakako najvažniji delovi Poglavlja 15 predstavljaju prve dve stavke, koje podrazumevaju obavezu država članica da u robnim rezervama drže propisane zalihe naftnih derivata, kao i sprovođenje tzv. trećeg paketa propisa, odnosno garantovanje univerzalnih usluga u sektoru energetike i uspostavljanje nezavisnih regulatornih tela i sistema prenosa.

Iako je Srbija usvojila određeni broj strateških dokumenata koji treba da urede odnose u energetskom sektoru, malo toga ukazuje da je Srbija dovoljno spremna i usklađena za dalje evropske integracije u ovoj oblasti.

Srbija je pristupila Energetskoj zajednici (EZ), čime se bilateralno obavezala na poštovanje ugovora i propisa. Pošto se ti ugovori ne poštuju, EZ je odnedavno počela intenzivnije da pokreće i sporove sa Srbijom. Ti sporovi se pokreću po prigovoru ili po zahtevu u slučajevima nepoštovanja ugovorne strane sa zakonima o energetskoj zajednici.

„Samo u protekla tri-četiri meseca Energetska zajednica je pokrenula dva spora protiv Srbije – jedan zbog zatvaranja gasovoda na Horgošu i jedan zbog toga što je rok za primenu trećeg paketa mera istekao. To znači da ta institucija trenutno koristi maksimum pravnih lekova koji su joj dostupni“, kazao je za EWB Koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 15 iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Bogdan Urošević.

On je naveo i da se problem liberalizacije tržišta gasom i strujom može objasniti postojanjem monopola Srbijagasa.

„To je problem možda i na političkom nivou, s obzirom da Srbija trenutno vaga između političkih interesa vezanih ruskim kapitalom i formalnog strateškog opredeljenja pristupanju EU“, kaže Urošević i dodaje da zbog toga ne treba potcenjivati druga merila poput energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Dok se glavna merila ne ispune, po njegovim rečima, „Srbija može da bude energetski najefikasnija, ali to neće promeniti ništa“.

Naučni saradnik na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i član Radne grupe NKEU za Poglavlje 15 dr Ilija Batas-Bјelić takođe smatra da je stanje u tom poglavlju „vrlo loše“ i da Strategija razvoja energetike u Srbiji doneta 2015. godine nije adekvatna za vođenje pregovora.

„Strategija nije usklađena sa EU vizijom energetike, nije konzistentna, a ono što joj ja zameram je nepromišljenost, reciklaža rešenja iz drugih strateških dokumenata i manjak upotrebljivosti“, navodi Batas-Bjelić i dodaje da je energetika delimično i „žrtva dinamike otvaranja poglavlja“.

On navodi i da je jedan od pokazatelja lošeg stanja i to da su poslednje aktivnosti vezane za Poglavlje 15 preduzete 2014. godine.

„Kada se posmatraju druge države, na primer Hrvatska, vidimo da je to išlo mnogo brže i da je poglavlje (kod njih) bilo zatvoreno u roku od nekoliko meseci“, kazao je dr Batas-Bjelić.

Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanju EU navodi da je Srbija „umereno pripremljena u oblasti energetike“, a kao preporuke se navode „razbijanje“ Srbijagasa (rasparčavanje i prodaju segmenata kompanije, operativno distributivnih centara) sa ciljem razvijanja konkurencije na tržištu gasa, ulaganja u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, potpuno sprovođenje mera za reformu povezanosti (connectivity) i jačanje kapaciteta.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.