Tekuća, 2023. godina, donela je niz novina u procesu pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj Uniji. Veći broj dokumenata i izjava najviših zvaničnika Evropske Unije ukazuju da je pitanje proširenja EU vraćeno u fokus Evropskih institucija. To može biti biti posledica geopopitičke situacije nastale sa početkom i trajanjem rata u Ukrajini i drugih geo-političkih okolnosti. Pitanje energetske sigurnosti Evropske Unije se u tom kontekstu ne pominje često a pitanja u vezi prekograničnih tokova zagađenja se vrlo retko dovode u vezu sa samim procesom pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji (EU).
To su, međutim, ključna pitanja. Građani Zapadnog Balkana sa pravom očekuju da se tokom procesa pristupanje EU poboljšava situacija sa njihovim osnovnim pravima na život, zdravlje i zdravu životnu sredinu. Isto tako, očekuje se da ustanove Evropske Unije aktivno i uporno utiču na poboljšanje vladavine prava u zemljama kandidatima za članstvo u EU.
Vladavina prava i energetska tranzicija
Prema izmenjenoj metodologiji koju EU sada primenjuje u procesu proširenja ključnu ulogu imaju kriterijumi koji se odnose na vladavinu prava i kredibilitet proces proširenja, u skladu sa načelom „fundamentals first“.
Vladavina prava ima još veći značaj u pregovorima o pristupanju EU te bi, u skladu sa ovim načelom, EU trebalo da insistira na doslednom poštovanju vladavine prava u svim politikama i pregovaračkim poglavljima. To bi trebalo da se odnosi i na energetiku i zaštitu životne sredine.
Termoelektrane na ugalj sa Zapadnog Balkana emituju u vazduh više sumpor-dioksida nego sve termoelektrane u EU zajedno. Srbija godišnje emituje više sumpor-dioksida nego Nemačka i Poljska zajedno.
Zemlje Zapadnog Balkana, koje su prema odredbama Ugovora o osnivanju Energetske zajednice imale obavezu da smanje emisije sumpor-dioksida emitovale su 2022. godine u vazduh 577 hiljada tona sumpor-dioksida, 45 hiljada tona više nego 2021. godine. Termoelektrane, poput one u Pljevljima, koje nezakonito rade nakon što su prekoračile ograničenja broja radnih sati, ugrožavaju zdravlje građana i pri tome ostvaruju profit.
Termoelektrana Morava u Svilajncu, prekoračila je dozvoljeni broj radnih sati, i dalje radi i ugrožava zdravlje građana. Energetska zajednica je protiv Crne Gore pokrenula postupak 2021, zbog prekoračenja broja radnih sati u termoelektrani u Pljevljima, a protiv Srbije je zbog termoelektrane Morava postupak otvoren krajem oktobra ove godine. Ove emisije ugrožavaju život i zdravlje građana Zapadnog Balkana i okolnih zemalja Evropske Unije.
Ova situacija jednovremeno predstavlja kršenje Ugovora o Energetskoj zajednici odnosno primer nedovoljne vladavine prava i vrši uticaj na život i zdravlje građana Zapadnog Balkana kao i građana Evropske Unije.
Energetsko siromaštvo i zagađenje vazduha su pitanja od prvorazrednog značaja za energetsku tranziciju
Zagađenje vazduha je dalje komplikovano emisijama iz mnogobrojnih individualnih ložišta i direktno je povezano sa energetskim siromaštvom.
Rešavanje problema ekstremnog energetskog siromaštva predstavlja suštinsko pitanje energetske tranzicije. Siromašne porodice u hladnim danima greju svega jednu prostoriju i manje od 8 kvadratnih metara po članu domaćinstva – manje od standarda u zatvorima ili bolnicama. Tokom ekstremno hladnih perioda, ova domaćinstva nemaju drugog izbora nego da koriste električnu energiju za zagrevanje. Slična situacija nastaje u domaćinstvima koja usled starosti ili bolesti nisu u stanju da pribave dovoljno ogrevnog drveta. Za ova domaćinstva, električna energija tokom hladnih dana predstavlja pitanje očuvanja života. Ovakvih domaćinstava je više od polovine a njihova potrošnj čini oko jedne četvrtine ukupne potrošnje električne energije.
Preko toga, ne mali broj domaćinstava se nalazi na ivici energetskog siromaštva. Malo povećanje cena energije ili malo smanjenje njihovih prihoda dovodi i ova domaćinstva u stanje energetskog siromaštva.
Nije teško zamisliti situaciju u kojoj energetsko siromaštvo obuhvata skoro celokupno stanovništvo Zapadnog Balkana bilo usled dramatičnog povećanja cena energije (slično uvećanju cena ogrevnog drveta od 240% u 2022. godini) ili usled poremećaja u sigurnosti snabdevanja. Obe okolnosti mogu prouzrokovati direktan efekat u smislu povećanja smrtnosti i širenja zaraznih bolesti.
Drastičan rast potrošnje električne energije tokom hladnih dana ukazuje da ugrožene porodice električnu energiju troše samo onda kada je to najnužnije. U tim hladnim periodima, opterećenje električne mreže je takvo da se tada formira preko trećine ukupnih godišnjih gubitaka električne mreže. To podiže troškove svim građanima i celokupnoj industriji i povećava rizik kvarova. Ne radi se o nekoj mističnoj osobini električne mreže koja inače odgovara evropskim tehničkim standardima.
Stoga se reformi sektora energetike mora pristupati sa velikom pažnjom uzimajući u obzir ekonomske, tehničke, socijalne i zdravstvene okolnosti.
Da li su problemi u primeni Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i potrebe za održivim investicije u energetsku tranziciju prepoznate na nivou EU?
Ova situacija znatno ograničava mogućnosti za investicije. Zemlje Zapadnog Balkana i energetska preduzeća u njihovom vlasništvu se dalje ne mogu zaduživati na teret budućih prihoda. Očekivani prihodi će još dugo biti jedva dovoljni da osiguraju redovno održavanje opreme. Bez poboljšanja energetske sigurnosti i konkurentnosti proizvodnje električne energije se ne mogu očekivati ni značajnije investicije u industriji niti povećanje zaposlenosti ili prihoda domaćinstava. Nije teško zaključiti da Plan Rasta za Zapadni Balkan (Growth Plan) koji Evropska Komisija odnedavno promoviše nema izgleda na uspeh ukoliko se pitanje investicija u pouzdano snabdevanje energijom ne reši.
Ovog trenutka nacionalni proizvod zemalja Zapadnog Balkana ima pet puta veći intenzitet uticaja na klimatske promene po jedinici ostvarenog proizvoda nego što je prosek u EU. Ovo se može dalje pogoršavati. Ukoliko bi došlo do povećanja korišćenja motornih vozila, koje je potrebno da bi se otplatile investicije u auto puteve, došlo bi do rasta emisije ugljen dioksida.
Otklanjanje emisije sumpor dioksida iz postojećih elektrana na lignit u regionu, putem instalacija za odsumporavanje dimnih gasova, tehnološki implicira povećanje emisije CO2 i povećanje troškova proizvodnje uz očekivano smanjenje nacionalnog proizvoda. Imajući u vidu potrebu da se emisije CO2 smanjuju u skladu sa Pariskim Sporazumom i okolnost da elektrane na lignit čine znatno preko polovine ukupnih emisija CO2 u regionu, nameće se zaključak da je brza zamena ovih elektrana u stvari najefektnije rešenje.
Za tu svrhu je potreban sistem finansiranja investicija koji je zasnovan na koristima koje od toga mogu imati i zemlje članice EU. Smanjeno zagađenje, smanjen uticaj na život i zdravlje građana EU i prilike za Evropsku industriju odnosno bolje iskorišćenje preostalih emisija CO2 u Evropskoj privredi su razlozi da se dekarbonizacija na Zapadnom Balkanu obavi znatno brže nego što je predviđeno postojećim (uglavnom neadekvatnim dokumentima). Potrebno je da Zapadni Balkan postane integralni deo Evropske arhitekture sigurnosti snabdevanja energijom u zajedničkom interesu.
Ministarski Savet u okviru Ugovora o Energetskoj Zajednici je prošle nedelje doneo odluku o produženju važenja Ugovora za narednih 10 godina od 2026. do 2036 godine. Odluka je doneta bez sagledavanja efekata dosadašnje primene Ugovore i bez odgovarajućih izmena kojima bi se učinilo da Ugovor postane delotvorniji. Dospele a neizvršene obaveze smanjenja emisija sumpordioksida i čestica su jednostavno prolongirane. Kontradikcija izmedju izvršenja tih obaveza i dekarbonizacije nije rešena odgovarajućim izmenama Ugovora. Ministarski savet konstatuje u stavu 12 Zaključaka da ovo zagadjenje vrši uticaj na život i zdravlje gradjana ali ne dovodi tu okolnost u vezu sa osnovnim ljudskim pravima.
U osnovnom dokumentu Evropske komisije, Planu rasta za Zapadni Balkan (Growth Plan for the Western Balkans) problemi snabdevanja energijom se pominju samo u jednom pasusu. Ne daje se dovoljan osnov za bilo kakav investicioni mehanizam koji bi moga da znatno i brzo promeni postojeću situaciju.
Ovakav faktički stav prema kritičnim životnim pitanjima, po svemu sudeći, može dovesti do opadanja podrške procesu pristupanja EU kod velikog dela građana.
Proces pristupanja Evropskoj uniji sada stavlja naglasak na osnovne preduslove pristupanja: vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i ekonomske uslove. Vreme je da institucije EU ove osnovne preduslove stave u fokus svog delovanja i da konzistentno zahtevaju izvršenje obaveza iz svih međunarodnih ugovora i konvencija.
Niz dokumenata ukazuje i da Evropska unija treba da se bolje pripremi za pristupanje novih članica. U tom smislu se pominje reforma procesa odlučivanja. Ovde je potrebno skrenuti pažnju da je bolja zaštita osnovnih ljudskih prava, uključujući i pravo na zdravu životnu sredinu i zaštitu zdravlja i života, takodje važan aspekt procesa pristupanjaa. Reforma člana 37. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije ( Charter of Fundamental Rights of the European Union) i jasno i nedvosmisleno uključenje ovih prava u tu Povelju bi bili važan prvi korak. To bi omogućilo da Agencija Evropske Unije koja se bavi osnovnim pravima (European Union Agency for Fundamental Rights – FRA) pomogne proces pristupanja i da sve druge ustanove EU u svom svakodnevnom delovanju uzmu ova prava u obzir.
U toku je revizija Direktive o kvalitetu ambijentalnog vazduha (Ambient Air Quality Directive). Mnoge organizacije u Evropi se zalažu da ove promene budu ambiciozne i usklađene sa standardima UN i Svetske Zdravstvene organizacije. To je, takodje, u najbljem interesu procesa pristupanja.
Jedna od naučenih lekcija iz procesa pristupanja zemalja Zapadnog Balkana jeste da bi ovaj proces trebalo da uzima u obzir i progresivni razvoj zakonodavstva EU a ne samo postojeće propise i standarde.
Smanjenje zagađenja iz velikih energetskih objekata isto kao i otklanjanje energetskog siromaštva su aspekti nacionalne energetske politike, ali na rešavanje ovih problema nedvosmisleno utiče proces pristupanja EU. Odgovorna energetska politika bi mogla nastati strogim poštovanjem međunarodnih obaveza i osnovnih ljudskih prava. Nedvosmisleno zalaganje za te principe je ono što građani Zapadnog Balkana očekuju od Evropske Unije.
Tekst nastao u okviru Foruma Civilnog društva 2023.
