fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

EP: Srbija treba da pokaže posvećenost evropskim integracijama usaglašanjem sa spoljnom politikom EU

Evropski parlament; Foto: Evropska unija

STRAZBUR — Pristupanje svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji je geostrateški interes Unije, jer će u suprotnom drugi akteri — kao što su Rusija, Kina ili Turska — iskoristiti vakum za širenje svojih interesa u regionu, najglasnija je poruka sa jučerašnje plenarne sednice Evropskog parlamenta na kojoj se raspravljalo o paketu proširenja za 2022. godinu.

Evroparlamentarci su se u velikom broju saglasili da Evropska unija mora da ispunjava svoja obećanja kako bi povratila kredibilitet i da ne sme da dozvoli dalji gubitak poverenja građana Zapadnog Balkana u evropsku budućnost njihovih zemalja. Međutim, usaglašavanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, u kome je Srbija ove godine zabeležila nazadovanje, ostaje bitan pokazatelj posvećenosti evropskim integracijama i zajedničkim vrednostima, na šta je većina govornika skrenula pažnju.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji otvorio je debatu predstavljenjem glavnih zaključaka komisije o evropskim integracijama Zapadnog Balkana. On je ovom prilikom istakao finansijsku i političku podršku koju Evropska unija pruža zemljama Zapadnog Balkana, uključujući trenutno aktuelna pitanja kao što su energetska bezbednost i migracija. Najavio je povećanje fondova od 60 procenata za pomoć zemljama Zapadnog Balkana da se izbore sa izazovom migracija.

Kada je reč o Srbiji, Varhelji je  ponovio svoja opažanja sa predstavljanja izveštaja o napretku u Komitetu za spoljne poslove 12. oktobra. On je istakao da je Srbija zabeležila napredak u vladavini prava, pre svega kroz reformu sudstva i borbu protiv korupcije, čime je “osigurala ukupnu ravnotežu u pristupnim pregovorima.” Međutim, skrenuo je pažnju na važnost usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije.

“EU je najvažniji politički i ekonomski partner Srbije i želimo da Srbija odgovori na svoje izazove, uključujući i oblast energetske bezbednosti. Istovremeno, treba da računamo na Srbiju kao na iskrenog evropskog partnera, koji stoji uz nas za naše zajedničke vrednosti, bezbednost i prosperitet. U aktuelnom geopolitičkom kontekstu takođe je jasno da Srbija treba da pojača napore u usklađivanju sa stavovima EU o spoljnoj politici, uključujući deklaracije i sankcije Rusiji,” poručio je Varhelji.

Tonino Picula, hrvatski poslanik iz Progresivnog saveza socijalista i demokrata (S&D), rekao je da se Srbija može napredovati u pregovorima tek nakon što se usaglasi sa sankcijama Rusiji.

“Iako Zajednička spoljna i bezbednosna politika nije definisana kao ključni kriterijum, danas je jedan od glavnih pokazatelja posvećenosti država kandidata. Ne može se odbaciti ili tretirati kao sporedno pitanje koje će se postepeno usaglašavati,” naglasio je Picula.

Sa neophodnošću usaglašavanja Srbije sa ZSBP saglasilo se više poslanika, među kojima je i poslanica Ana Fotiga iz Grupe evropskih konzervativaca i reformista (ECR). Fotiga je poručila da se na Srbiju mora izvršiti dodatni pritisak kako bi se usaglasila sa politikom prema Rusiji, kao i da Evropska unija ne sme da dozvoli da na Balkanu “ruski svet bude zamenjen srpskim svetom.”

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Vladimir Bilčik, tokom debate je naglasio da, iako je Srbija trenutno izuzetak kada je reč o usaglašavanju sa spoljnom politikom, želi da vidi promenu te politike.

“Kao prijatelj Evrope i Srbije želim da Srbija radi sa nama i da bude uz nas. Zaista se nadam da će Srbija raditi sa nama na pretvaranju Zapadnog Balkana u evropski Zapadni Balkan,” rekao je Bilčik.

Srbija se u debati nije pominjala jedino u kontekstu spoljne politike, te je Andreas Šnajder (S&D) poručio da Evropska unija ne treba da ignoriše stanje vladavine prava u Srbiji, kao i da je potrebno “izvršiti veći pritisak na Srbiju i njenog predsednika kako bi se osiguralo poštovanje evropskih vrednosti.”

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, rečeno je da obe strane moraju da pokažu spremnost da doprinesu dijalogu. Matijaž Nemec (S&D) dodao je da ovaj proces medijacije zahteva veću saradnju sa institucijama Evropske unije.

Alesandra Moreti, predsednica evropske delegacije Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU-u (POSP), saglasila se sa drugim parlamentarcima da sporost evropskih integracija dovodi do gubitka poverenja i interesovanja među građanima zemalja Zapadnog Balkana. Ona je iznela podatak da svega 46 procenata građana Srbije gleda pozitivno na pridruživanje Evropskoj uniji, na šta je uticala i “ruska propaganda koja lažnim vestima privlači građane u svoju orbitu.”

Poslanik Levice u Evropskom parlamentu, Emanuel Morel, nije se u potpunosti složio sa svojim kolegama kada je reč o Srbiji i upozorio da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da shvate ove poruke kao “duple standarde za različite države.” Morel je poručio da je Srbija bitna zemlja na Zapadnom Balkanu i da EU ne treba da zaboravi da je Srbija glasala u skladu sa njom protiv ruske agresije u Ujedinjenim nacijama.

Povezani članci

Saopštenje Radne grupe NKEU za Poglavlje 35: Kosovo povodom festivala “Mirëdita, dobar dan!”

EWB

Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji

EWB

Bez suštinskih promena između dve runde dijaloga

Aleksandar Ivković