BRISEL – Estonija, koja je danas preuzela predsedavanje Evropskim savetom, kaže da se zalaže za proširenje EU.
Uradićemo najbolje što možemo da tokom našeg predsedavanja načinimo konkretne korake napred, poručuju iz Talina u izjavi za Tanjug.
Estonija danas prvi put u svojoj istoriji preuzima rotirajuće, šestomesečno predsedavanje EU.
Iznoseći planove predsedavanja, premijer Estonije Juri Ratas kaže da će cilj njegove zemlje biti ”ujedinjenija, bezbednija i snažnija EU”.
”Estonija će se fokusirati na četiri oblasti: otvorena i inovativna evropska ekonomija, bezbednost Evrope, digitalna agenda sa slobodnim protokom podataka u EU i Evropa koja je održiva i sveobuhvatna”, poručio je estonski premijer povodom početka predsedavanja Estonije Evropskim savetom.
Zvanični Talin ističe da nabrojane oblasti ne znače da proširenje EU neće biti u centru pažnje i podvlače da se ”Estonija uvek zalagala za proširenje”.
”Estonija je uvek podržavala proširenje i mi ćemo učiniti najbolje što možemo kako bi se tokom našeg predsedavanja napredovalo i kako bi se učinili konkretni koraci u toj oblasti”, izjavio je za Tanjug portparol estonskog predsedavanja Juri Las.
Estonija, koja je od Malte preuzela predsedavanje EU, naglašava da će nastaviti da podržava primenu politike proširenja EU koju vidi i kao ”širi radni okvir na bezbednosti, stabilnosti i vladavini prava u Evropi”.
”Naš pristup se bazira na principu da zemlje koje poštuju i promovišu ključne vrednosti EU i ispunjavaju striktne, ali i fer uslove, treba da napreduju na putu evrointegracija”, objašnjavaju u estonskom predsedavanju u saopštenju datom Tanjugu u Briselu.
Ministar spoljnih poslova Estonije Sven Mikser nedavno je za Tanjug izjavio da u EU postoje strogi kriterijumi u vezi sa demokratijom i vladavinom prava, kao i sa socio-ekonomskom agendom, ali i dodao da Estonija snažno podržava koncept proširenja i očekivanja zemalja koje su izrazile želju da se pridruže Uniji.
Kao važan kriterijum za pristupanje EU, šef diplomatije Estonije naveo je i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.
”Veoma cenimo odluke onih zemlja koje su se u potpunosti uskladile sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnim politikom EU. Crna Gora je jedan od takvih primera. Kada nema spremnosti za usklađivanje sa evropskim odlukama onda je to svakako prepreka”, rekao je Mikser.
Evropski komesar zadužen za pregovore o proširenju Johanes Han već je izneo očekivanje da će Srbija do kraja godine, odnosno tokom predsedavanja Estonije, otvoriti nova poglavlja u svojim pristupnim pregovorima.
Srbija je tokom prethodna dva predsedavanja, Slovačke i Malte, otvorila po četiri nova poglavlja svakih šest meseci.
Diplomatski izvori Tanjuga u Briselu kažu da očekuju sličnu dinamiku napretka Srbije u pristupnim pregovorima i do kraja ove godine.