EU budžet: Brisel nije zatvorio vrata Srbiji

Foto: Pixabay

BEOGRAD – „Brisel je zatvorio vrata Srbiji“, „Evropska unija nas pravi budalama“, „2025. je šarena laža“, samo su neki od naslova koji su se pojavili na naslovnim stranama novina u Srbiji, ali i u regionu, nakon što je Evropska komisija objavila predlog budžeta Evropske unije za period od 2021-2027. godine.

Iako u višegodišnjem finansijskom okviru EU (Multiannual financial framework – MFF) nisu eksplicitno navedena sredstva koja bi se utrošila na pristupanje nove članice, to ne znači da ukoliko do toga dođe u ovom periodu ne bi bilo moguće takva sredstva izvojiti, te su negativne reakcije u regionu sasvim neopravdane, saglasni su sagovornici portala European Western Balkans.

Negativne rekacije iz regiona na novi budzetski okvir su razumljive zbog preovlađujućeg umora od proširenja koji je u Uniji vladao do 2017. godine. Ipak, viši analitičar javnih politika Fondacije za otvoreno društvo Srđan Cvijić, smatra da se u ovom slučaju radi o nesporazumu.

„Procenat davanja za Srbiju i Crnu Goru, ako uspeju da završe pregovore do 2023 – 2024. godine i ako dodje do ratifikacije Ugovora o pristupanju do 2025. u zemljama članicama, mali je u odnosu na ukupan budžet, te lako moze da dođe do preraspodele fondova iz samih pretpristupnih fondova, ali po potrebi i iz drugih budžetskih linija“, kaže Cvijić za European Western Balkans.

Međutim, ono što je za Srbiju bitno, kao i za druge države kandidate,  jeste to da je Komisija u predlogu budžeta predvidela povećanje sredstava namenjenih za finansiranje pretpristupnih reformi. Ova sredstva su neophodna kako bi se države bolje pripremile i brže ispunile neophodne kriterijume za članstvo u EU.

„U Strategiji proširenja 2025 koju je Evropska komisija objavila u februaru ove godine, navodi se da je prilikom izrade novog budžeta EU potrebno uzeti u obzir „potrebe priprema za pristupanje” kandidata, što je predlogom za povećanje IPA sredstava upravo omogućeno“, kaže za portal Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike.

On, takođe, dodaje da je u Strategiji navedeno da će, u slučaju da neki od kandidata budu spremni za prijem u članstvo u narednom periodu, biti sprovedeno „neophodno prilagođavanje” budžeta.

„Troškovi članstva Srbije u EU ne bi trebalo da budu veliki, obzirom na ukupnu sumu budžeta EU. To je Komisija i sama konstatovala još 2011. prilikom procene kandidature Srbije za članstvo u EU“, ističe Majstorović za EWB.

Imajući u vidu nedavno objavljeni izveštaj Evropske komisije o napretku i činjenicu da Srbija prethodnih godinu i po dana nije ostvarila napredak ni u jednom poglavlju, za Srbiju je neophodno da učini dodatne napore kako bi popravila stanje u oblasti vladavine prava, reforme javne uprave ali i slobode medija.

Majstorović objašnjava da Srbija treba da nastavi da ispunjava sve neophodne kriterijume za pristupanje Uniji kako bi što pre „prinudila” EU da redefiniše svoj budžet i obezbedi neophodna sredstva za njeno članstvo. Sa ovim je saglasan i Cvijić koji ističe da je neophodno da Srbija ali i druge države u regionu iskoriste pozitivan momenat koji je nastao od objavljivanja Strategije EU za Zapadni Balkan.

Međutim, ono što brine jeste to što se od strane određenih zvaničnika u regionu moglo se čuti kako je nedostatak konkretno navedenih sredstava za nove članice u budžetskom okviru znak da EU ne želi region.

„To naprosto nije istina. Bojim se da su slični komentari određenih političara u regionu motivisani, sa jedne strane evroskepticizmom, a sa druge željom da teret odgovornosti za spor napredak u pristupnim pregovorima sa sebe prebace na Brisel“, kaže Cvijić.

On dodaje da od objavljivanja Strategije za Zapadni Balkan mnogi od političara u Srbiji i Crnoj Gori nisu bili preterano oduševljeni pominjanjem 2025. godine kao mogućeg datuma za članstvo u EU, kao i da će, ako se sadašnje nazadovanje u oblasti demokratije, vladavine prava i slobode medija nastavi, gotovo sigurno propustiti priliku da ostvare „decenijski san većine građana – da žive u Ujedinjenoj Evropi“.

„U ovom slučaju, bez obzira što će najverovatnije sami biti krivi za odlaganje članstva u EU, pokušaće da krivicu prebace na Brisel. Mislim da se u određenim komentarima na budžetski okvir koje čujemo ovih dana kriju klice ove manipulativne strategije. Slično se pogrešno tumačio i govor predsednika Francuske Emanuela Makrona u Strazburu“, kaže Cvijić za EWB.

Kada se predlog budžeta EU posmatra u celosti primetno je povećanje ukupnih davanja. Osim povećanja sredstava za pretpristupnu pomoć, značajna sredstva biće izdvojena za odbranu, oblasti istraživanja, omladinsku politiku, problem migracija i kontrolu granica.

“Najbitnija je činjenica da je Evropska komisija, bez obzira na budući izlazak Ujedninjenog Kraljevstva iz Unije uspela, ne samo da predloži povećanje celokupnih davanja sa 1114 milijardi na 1279 milijardi, nego i da predloži povećanje pretpristupnih davanja sa 12 milijardi u periodu od 2014-2020 na 14,5 milijardi u predstojećem periodu. Kada je reč o budžetskom okviru koji se odnosi na spoljnu politiku, definišu se geografski prioriteti: Afrika, Susedstvo i Zapadni Balkan kao kategorija odvojena od Turske. Takođe, bez obzira što se ukupan broj budžetskih linija u MFF smanjuje, pretpristupni fondovi zadržavaju privilegovan položaj i ostaju odvojena budžetska kategorija“, objašnjava Cvijić.

Međutim, Majstorović ukazuje da se ne sme se gubiti iz vida da će naredne godine, u jeku rasprave o budžetu, biti održani izbori za novi saziv Evropskog parlamenta, te da će ta situacija biti podložna mnogim maniplulacijama.

„Proširenje EU će svakako biti jedna od tema koju će populisti i nacionalisti širom Evrope koristiti da zaplaše građane i dobiju njihove glasove. Za puno razumevanje jezika koji se koristi u objašnjavanju strukture predloženog budžeta, važno je imati u vidu ovaj kontekst. Zato je neophodno unaprediti komunikaciju sa građanima kada se radi o ovako značajnim temama, pravovremeno ih i objektivno informisati, i omogućiti im da izgrade kritičku svest koja će ih učiniti otpornijim na eventualne pokušaje manipulacije“, zaključuje Majstorović.

Slučaj Hrvatske

Tokom pregovora o članstvu u EU, jedno od poglavlja koje se poslednje otvara i zatvara je poglavlje 33 – Finansijske i budžetske odredbe. U okviru tog poglavlja definiše se stavka u budžetu Evropske unije za novu državu članicu, a EU prema tome menja budžet, odnosno višegodišnji finansijski okvir (MFF).

Tako je za Hrvatsku dogovorena stavka u budžetu EU i modifikacija MFF-a, a sve u sklopu poglavlja 33. Ista procedura bi bila i u slučaju Srbije i Crne Gore, objašnjava za EWB Ivana Maletić, hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu.

“Na primer, u slučaju da se pregovori Srbije i Crne Gore završe 2025. godine, ulazak bi bio 2027. godine, jer po pravilu ratifikacija pristupnog ugovora u svakoj od država članica traje dve godine. Tada bi se MFF modifikovao za deo u 2027. godini – ako je ulazak tokom te godine, kao što je naš bio u zadnjoj godini MFF, ili bi sve odmah bilo izdogovarano za novu perspektivu od 2028. godine, ako bi ulazak bio 1.1.2028. godine”, kaže Maletić za EWB i dodaje da se u svakom slučaju, ulaskom novih članica MFF prilagođava, što se sve dogovara u sklopu poglavlja 33.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Kraljevine Švedske.