I ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji pokazao je ono što je već dugogodišnji trend – preporuke EU poklapaju se sa preporukama koje vlastima upućuje i domaće civilno društvo. Međutim, čini se da vlast, makar deklarativno, obraća pažnju samo na to što dolazi iz Brisela, dok domaći stručnjaci ne osećaju da postoji dovoljno spremnosti da se saslušaju i njihove preporuke.
Ovakvu ocenu iznela je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, krovnog saveza preko 850 organizacija civilnog društva, na javnom čitanju izveštaja Evropske komisije za 2023. godinu.
“Preporuke NKEU i drugih organizacija civilnog društva su detaljnije i kritičnije nego što su izveštaji EK. Naši nalazi ponavalju se godinama, ali utisak je da država nema dovoljan stepen otvorenosti i demokratičnosti da zaista čuje ono što su potrebe građana”, rekla je tada Selaković.
Poređenje godišnje Knjige preporuka Nacionalnog konventa o EU sa izveštajem Evropske komisije pokazuje da se EU i civilno društvo Srbije fokusiraju na iste teme, a da su preporuke koje dolaze od strane domaćih eksperata često i detaljnije, dok se izveštaji Evropske komisije u više slučajeva zadržavaju na opštim smernicama.
I EK i NKEU uočavaju napade na nezavisnost pravosuđa
U ovogodišnjoj Knjizi preporuka, Nacionalni konvent o EU (NKEU) je izneo konkretne predloge u okviru Poglavlja 23, naglašavajući potrebu za jačanjem nezavisnosti pravosuđa i borbe protiv korupcije.
Jedna od preporuka NKEU ukazuje na hitnost obustavljanja pritisaka, posebno onih koji dolaze iz Narodne skupštine, na predstavnike pravosuđa. Ova preporuka naglašava važnost očuvanja nezavisnosti sudstva od političkih uticaja.
Isto tako, preporuka se fokusira na primenu Kodeksa ponašanja članova Vlade i poslanika, propisujući granice dozvoljenog komentarisanja sudskih odluka i postupaka.
I Evropska komisija, u jednoj od svojih preporuka koje se odnose na Poglavlje 23, ističe potrebu za efikasnom odbranom nezavisnosti sudstva i tužilačkom autonomijom u slučaju neprimerenog spoljnjeg uticaja, kako se navodi „uključujući i slučajeve neprimerenih javnih komentara članova Vlade ili parlamenta o tekućim istragama ili sudskim postupcima koji su u suprotnosti sa njihovim kodeksom ponašanja“.
Još jedna od preporuka Konventa koja je u skladu sa pomenutom preporukom Komisije usmerena je na mehanizme pravosudnih saveta koji treba da štite sudije i tužioce od pritisaka. NKEU insistira na većem promovisanju ovih mehanizama, stvarajući efikasnu zaštitu od političkog uticaja na pravosuđe. Dodatno, postavlja se zahtev da saveti redovno izveštavaju o političkom uticaju na rad sudstva.
Gonjenje korupcije visokih funkcionera: Preporuke NKEU detaljnije
Poklapanje preporuka postoji i u oblasti borbe protiv korupcije. NKEU u svojim preporukama naglašava potrebu za konstantnim nadzorom nad sprovođenjem antikorupcijskih mera, uz aktivno uključivanje Vlade i Skupštine, ali i potrebu za poboljšanjem Krivičnog zakonika u cilju efikasnijeg gonjenja i suzbijanja korupcije na visokom nivou.
S druge strane, Komisija takođe naglašava potrebu za poboljšanjem evidencije o istragama i krivičnom gonjenju u slučajevima korupcije na visokom nivou. Preporuke NKEU u ovoj oblasti su značajno detaljnije.
U oblasti slobode izražavanja i medija takođe su značajna poklapanja preporuka Konventa i Komisije. Tako su u oba dokumenta naglašeni jačanje bezbednosti novinara, uzdržavanje od etiketiranja ili verbalnih napada visokih zvaničnika na novinare i krivično gonjenje slučajeva nasilja ili pretnji.
Konvent naglašava povezanost kriminala sa političkim vrhom, što Komisija ne ističe
U oblasti Poglavlja 24, Konvent je nešto detaljniji od Komisije u definisanju preporuka koje se odnose na sprečavanje usvajanje rešenja predviđenih novim Nacrtom Zakona o unutrašnjim poslovima poput neproporcionalnog uvođenja biometrijskog nadzora ili korišćenje gumenih metaka, dok naglašava i potrebu za uvođenje određene vrste nadzora policijskih službenika.
Borba protiv organizovanog kriminala fokus je oba dokumenta, pre svega povećanje efikasnosti gonjenja teških i organizovanih krivičnih dela. Konvent je razradio ovu oblast gde je značajno istakao problem veze organizovanog kriminala i korupcije sa političkim vrhom, što je Komisija izostavila da pomene u svojim preporukama. Veća usklađenost u preporukama postoji po pitanju oblasti presretanja komunikacija gde se navodi potreba za razgraničenjem uloge bezbednosnih službi u krivičnom postupku.
Više preporuka Konventa i za javne nabavke i za finansijsku kontrolu
Oblasti javnih nabavki i finansijske kontrole značajno su detaljnije obuhvaćene preporukama Nacionalnog konventa o EU. Preporuke Konventa i Komisije usklađene su u preporuci daljeg usklađivanja sa Direktivama EU o javnim nabavkama, ali i rešavanja problema koji su uočeni u dosadašnjoj praksi putem izmene pravnog okvira za javno-privatna partnerstva.
Dok je Komisija predstavila samo dve preporuke za Poglavlje 5 usmerene ka Republici Srbiji, Konvent je u svojoj Knjizi preporuka naveo 16 različitih preporuka za ovu oblast – 11 usmereno ka Vladi Srbije, 4 usmereno ka Evropskoj uniji i jedna preporuka usmerena ka organizacijama civilnog društva i privredi.
Slična situacija je i sa Poglavljem 32 – Finansijska kontrola, gde je Komisija u svom Izveštaju pružila tri preporuke koje se odnose na ovu oblast, dok je Konvent u ovoj oblasti zabeležio ukupno 22 preporuke.