Lideri EU postigli dogovor o 750 milijardi evra zajedničkog duga za oporavak ekonomije

Evropski savet, Foto: Evropska unija

BRISEL – Nakon pet dana žustre rasprave u Evropskom savetu, 27 lidera Evropske unije postigli su istorijski dogovor o planu oživljavanja i finansijskog oporavka Evrope kao odgovor na krizu izazvanu širenjem pandemije koronavirusa, piše briselski Politico.

Premijeri i predsednici država članica postigli su sporazum o instrumentu zajedničkog zaduživanja u iznosu od 750 milijardi evra, kako bi odgovorili na posledice pandemije koronavirusa. Od toga će 390 milijardi biti raspoređeno državama članicama u obliku grantova, dok će 360 milijardi biti dugovi. Najviše novca dobiće Italija, kao država najteže pogođena pandemijom.

Takođe je postignut sporazum o sledećem Višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) EU za period 2021-2027, u iznosu od 1,074 biliona evra. Rasprava o MFF trajala je i pre nastupanja pandemije koronavirusa.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je jutros na Tviteru da je postignut sporazum kratkom porukom “Dogovor!” (Deal!).

Kako je istakao Mišel na konferenciji za novinare, ovaj budžet Evropske unije po prvi put u istoriji povezuje ciljeve primene mera u borbi protiv klimatskih promena i poštovanje vladavine prava sa dodelom finansijske pomoći.

Ovakva mera najavljena je i na predstavljanju programa Nemačke, koja je preuzela predsedavanje Unijom u junu.

Predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen izjavila je da je EK predložila instrument koji će preduzimati mere u slučaju kršenja vladavine prava.

Prema njenim rečima, potrebno je zaštiti finansijske interese EU i uvesti strože kontrole raspodele finansijske pomoći i fondova Unija.

Prema predloženom instrumentu, svaka mera suspendovanja ili eventualnog smanjenja finansijske pomoći zbog kršenja vladavine prave u nekoj zemlji, treba najpre da odobri većina zemalja članica EU kako bi ta mera stupila na snagu.

Mađarska i Poljska su posebno na meti jer je EU protiv njih ranije pokrenula procedure zbog narušavanja evropskih pravnih i demokratskih vrednosti.

Makron i Merkel: Istorijski dogovor

“Istorijski dan za Evropu”, napisao je predsednik Francuske Emanuel Makron na Tviteru.

On je na konferenciji za štampu istakao da je tokom protekla dva meseca EU uspela da izgradi konsenzus kako bi sada ovaj finansijski plan postao stvarnost.

On je ocenio da je ovaj korak istorijski promena za čitavu Evropu i evrozonu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da posle veoma teških pregovora oseća veliko olakšanje, dodajući da je EU pokazala da može zajednički da deluje.

Bitka sa štedljivom četvorokom: pokloni ili krediti?

Kako prenosi Beta, na samitu koji je počeo u petak postignut je dogovor posle “bitke” takozvane štedljive četvorke koju čine Holandija, Danska, Švedska i Austrija, s jedne strane, i Francuske i Nemačke koje su predložile plan ekonomskog oživljavanja od 750 milijardi evra.

Od tih 750 milijardi evra, 390 milijardi evra će biti namenjeno za grantove državama koje su najviše pogođene pandemijom koronavirusom i to će biti zajednički dug EU.

Tome se protivila štedljiva četvorka. Mišel je ubedio tu četvorku tako da je od predviđenih 500 milijarda evra, koliko je bilo ponuđeno u francusko-nemačkom planu, tu sumu smanjio na 390 milijardi.

Ključni problem tokom četiri dana samita bio je taj što su se zemlje bogatog severa EU, posebno “štedljiva četvorka”, protivile načelu da se pomoć mahom upućuje u vidu bespovratnih poklona, a ne kredita.

Komšijama 22 milijarde evra

Premijer Hrvatske Andrej Plenković objavio je na Twitteru da je Hrvatskoj za narednih sedam godina odobreno 22 milijarde evra za brz oporavak i dalji ravnomerni razvoj zemlje.

“Završio se sastanak. Usvojili smo budžet za narednih sedam godina. U Hrvatsku donosimo 22 milijarde evra koje su garancija brzog ekonomskog oporavka i daljeg ravnomernog oporavka zemlje”, rekao je Plenković.

Poslednji “maratonski” samit Evropskog saveta održan je 2000. godine u Nici i trajao je punih pet dana.