EU neće uvesti još jedan „zamrznuti sukob“

Zastave Evropske unije; Foto: Pixabay
Zastave Evropske unije; Foto: Pixabay

BEOGRAD – Međunarodna zajednica traži model koji omogućava normalizaciju bez priznanja, navodi se u analizi autora Špetima Gašija i Igora Novakovića.

Očekuje se da sveobuhvatni sporazum o normalizaciji bude uslov za članstvo u EU i Srbije i Kosova. Malo je verovatno da će EU uvesti još jedan „zamrznuti sukob“.

Tokom pregovaračkog procesa, EU bi trebalo da učini izglede za članstvo Srbije i Kosova još kredibilnijim i vidljivijim kroz veću političku i finansijsku podršku. Za Beograd „sveobuhvatna normalizacija“ podrazumeva „sve osim priznanja“, odnosno to da je Beograd voljan da „prepozna realnost, ali ne i nezavisnost“. Za Prištinu „priznanje je suština“, odnosno normalizacija bez priznanja je nezamisliva.

Pomirenje ovih konfliktnih ciljeva biće glavni izazov procesu normalizacije, navodi se u studiji „Od tehničkih sporazuma do sveobuhvatne normalizacije – odnosi između Beograda i Prištine“, čiji autori su Špetim Gaši i Igor Novaković, istraživači Saveta za inkluzivno upravljanje (CIG).

Analiza, čiji izdavač je fondacija Fridrih Ebert, objavljena je uoči pokretanja unutrašnjeg dijaloga o rešavanju kosovskog pitanja i sadrži pregled dosadašnjeg toka pregovora, kao i preporuke u vezi sa pristupom i temama u narednoj fazi Briselskog dijaloga.

Kako se ističe u studiji, srpski predsednik Aleksandar Vučić najavio je pokretanje unutrašnjeg dijaloga u Srbiji o održivom rešenju za kosovsko pitanje, a kosovski predsednik Hašim Tači izjavio je da se priprema za sastavljanje tima za pregovore, čime oni „još jednom pokazuju“ rastuću spremnost da se „pozicioniraju kao pragmatični lideri koji su spremni da se suoče sa teškim pitanjima“. Kako se dalje navodi, „međunarodna zajednica traži model koji omogućava normalizaciju bez priznanja“.

Među temama koje se sugerišu u nastavku Briselskih pregovora nalaze se putne isprave – „strane treba da u potpunosti priznaju dokumente druge strane“, simboli – „strane treba da nađu model kojim priznaju ili bar tolerišu simbole druge strane“, obrazovanje – bezuslovno priznanje diploma na svim nivoima, i legalizacija mitrovačkog univerziteta na Kosovu, pravosudni sistemi – „priznavanje pravosudnih sistema i njihovih odluka i dokumenata“, međusobna direktna saradnja u oblasti bezbednosti.

Kada je reč o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, ukazuje se da se tenzije često pojačavaju kada se Kosovo prijavi za pridruživanje organizacijama kao što su Unesku ili Interpol, te da su „neki sagovornici iz Prištine rekli da članstvo Kosova u ovim glavnim međunarodnim organizacijama može biti prihvatljivo rešenje u zamenu za nepriznavanje od strane Srbije“.

Obrazlažući temu pomirenja, autori ističu da su „neki sagovornici sugerisali da bi Srbija trebalo da se izvini Kosovu, a Kosovo da se izvini kosovskim Srbima i drugim nealbanskim zajednicama“. Istovremeno, podseća se da su u Briselskom sporazumu obe strane „potvrdile da neće ometati put druge strane prema članstvu“. „Postignuta je saglasnost da EU treba da učini perspektivu članstva i za Srbiju i za Kosovo kredibilnijom i vidljivijom“, ukazuje se u dokumentu.

Uključivanje opozicije

Među predloženim promenama u pristupu Beograda i Prištine navodi se da bi pored transparentnosti vlade trebalo da postanu inkluzivnije „kod kuće“, posebno kroz uključivanje opozicionih partija u proces, kao da i da je potrebno više se angažovati u javnim kampanjama kako bi se povećala podrška građana za normalizaciju odnosa i integraciju u EU.

Problem imovine

Autori studije napominju da Beograd insistira na rešavanju pitanja imovine na Kosovu, tvrdeći da Srbija, odnosno srpske kompanije poseduju deo bivše društvene imovine na Kosovu, a Priština odbija da se bavi ovim pitanjima, tvrdeći da je Kosovo jedini zakonski vlasnik. „Neki sagovornici predložili su da se imovinski problemi rešavaju na osnovu modela takvih sporova na području bivše Jugoslavije“, navodi se u dokumentu.

Vodič Inicijative mladih za ljudska prava

I Inicijativa mladih za ljudska prava osmislila je dokument povodom poziva predsednika Vučića na unutrašnji dijalog o Kosovu, pod nazivom „Vodič za unutrašnji dijalog. „Inicijativa kroz Vodič za unutrašnji dijalog o Kosovu izlaže deset principa prema kojima bi dijalog trebalo da bude vraćen u institucije države Srbije kroz demokratske procedure i postavljen na vrednostima odgovornosti, inkluzivnosti i transparentnosti. Drugo, ističući značaj unutrašnjeg dijaloga o Kosovu za pitanje odgovornosti države Srbije za ratne zločine na Kosovu, kroz Vodič izlažemo hronologiju predratnih, ratnih i posleratnih događaja vezanih za Kosovo od 1974. do 2017. Na kraju, važan deo Vodiča predstavlja analiza i prikaz svih pregovora između Srbije i Kosova, ali i svih drugih međunarodnih sporazuma i dokumenata koju su uticali i/ili danas utiču na život građana oba društva“, navodi se u saopštenju Inicijative.