EU – Zapadni Balkan samit u Sofiji: Povezivanje je prioritet

Sofija; Foto: Bugarsko predsedavanje EU 2018

SOFIJA – Povezivanje među zemljama Zapadnog Balkana biće glavna tema samita EU i Zapadnog Balkana u Sofiji, prema zvaničnom dnevnom redu Samita. Navodi se da će glavni cilj samita biti „ubrizgavanje“ nove energije u odnosima između EU i Zapadnog Balkana.

Neki od glavnih ciljeva Samita će takođe biti da se „potvrdi posvećenost EU prema svojim partnerima na Zapadnom Balkanu i da se ponovi pripadnost regiona evropskoj porodici“, kao i jačanje veza između EU i zemalja Zapadnog Balkana u infrastrukturi, digitalnoj i ljudskoj povezanosti. Pored toga, jedan od ciljeva Samita biće da približi Zapadni Balkan i EU kako da sarađuju zajedno u cilju rešavanja zajedničkih izazova, kao što su bezbednost, migracija, geopolitički razvoj i dobrosusedski odnosi.

Program povezanosti zauzeo je značajno mesto u planu EU za Zapadni Balkan, od kada je predstavljen u okviru Berlinskog procesa 2014. godine. Veruje se da je poboljšanje povezanosti u regionu, kao i između Zapadnog Balkana i Evropske unije, ključni faktor za rast i zapošljavanje i donosi jasne prednosti za ekonomiju i građane regiona.

U „Verodostojnoj perspektivi proširenja i pojačanom angažovanju EU sa Zapadom“, koja je objavljena u februaru ove godine, rečeno je da će „uspešna ekonomska integracija unutar regiona i sa EU biti moguća samo uz povećanu povezanost“.

Međutim, u Strategiji je takođe konstatovano da mnoge obaveze iz regionalnih sporazuma još uvek nisu ispunjene i da zemlje moraju „u potpunosti poštovati Ugovor o energetskoj zajednici i ugovor o transportnoj zajednici, kao i pravila EU relevantna za zajedničko Evropsko vazduhoplovno područje“.

Zbog toga će samit biti savršeno mesto za lidere da razgovaraju o zastoju nekih od sporazuma, ali i šansa da naprave nove aranžmane i eventualno kreiraju nove inicijative.

„Samit će biti usredsređen na temu povezivanja sa ciljem poboljšanja veza sa Zapadnim Balkanom i u regionu“, rečeno je u izjavi Evropskog saveta.

U februaru ove godine Donald Tusk je naglasio značaj samita za izgradnju snažnih veza sa Zapadnim Balkanom.

„Mi ćemo imati za cilj jačanje veza i sa regionom, ali i unutar regiona. Ovo se odnosi na više ulaganja u transportnu infrastrukturu, kroz uvećavanje obrazovnih i kulturnih razmena kako bi komunikacija između naših građana bila lakša i brža. Samit će takođe imati za cilj jačanje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, uključujući bezbednost i migracije „, rekao je predsednik Evropskog saveta.

„Samit je važan simbolički gest i takođe je važno primetiti da je Bugarska aktivno zainteresovana za promovisanje pridruživanja svojih suseda EU“, naglasio je Florian Biber, profesor na Univerzitetu u Grazu početkom ove godine za European Western Balkans.

Ovo će biti prvi samit EU i lidera Zapadnog Balkana od samita u Solunu, koji je održan 2003. godine, ali i još jedna šansa da lideri ponovo potvrde svoju posvećenost jačanju veza između regiona i EU. Okupiće šefove država ili vlada država članica EU zajedno sa liderima sa Zapadnog Balkana: Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Makedonija i Kosovo.

Očekuje se da lideri stignu u Sofiju 16. maja, na dan kada će imati zajedničku neformalnu večeru. Plenarni sastanak o povezivanju održaće se narednog dana, nakon čega će lideri prisustvovati radnom ručku, gde će razgovarati o tome kako rešiti zajedničke izazove.

Sastanku će prisustvovati premijer Bugarske Bojko Borisov, koji trenutno predsedava Savetu EU. Očekuje se i prisustvo visoke predstavnice za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federike Mogerini i komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesa Hana. Predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk, predsedavaće sastankom i on će predstavljati EU zajedno sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Kraljevine Švedske.