EU i Zapadni Balkan u 2019: Unija sledeće godine neće imati vremena za region, promene moraju doći iznutra

Učesnici panela; Foto: EWB

BEOGRAD – Evropska unija sledeće godine neće imati vremena za region Zapadnog Balkana, tako da je za borbu protiv stagnacije i zarobljene države neophodno pronaći novu energiju, glavni je zaključak događaja „EU i Zapadni Balkan u 2019.“

Panel, koji su organizovali Evropski fond za Balkan, Savetodavna grupa Balkan u Evropi (BiEPAG) i portal European Western Blakans, takođe je zaključio i da se građani umesto na teme potencijalnog rata, odlaska mladih i sistemskih deficita moraju skoncentrisati na kvalitet demokratije, vladavine prava i građanski aktivizam.

Panelu otvorenom za javnost prethodio je okrugli sto eksperata, tokom kojeg se po “Čatam Haus” pravilima detaljno raspravljalo o ovim temama.

Profesor Univerziteta u Gracu i koordinator BiEPAG-a Florijan Biber je naveo da je 2018. godina bila godina previsokih očekivanja, izazvanih najavljivanjem 2025. godine kao mogućeg datuma za pristupanje regiona EU, a da će tek predstojeća godina ponuditi jasnu sliku malobrojnih uspeha, poput Prespanskog sporazuma.

On je naveo i da se taj, po njemu najveći uspeh za region, dogodio skoro bez ikakve pomoći EU, što dalje ukazuje da su mehanizmi koje Unija može da koristi za unapređenje demokratije u regionu slabi ili nedovoljni.

„Prostor za dogovor između Beograda i Prištine se sužava, a EU će imati sve sve manje moći da utiče na pregovarački proces… Sa druge strane, dogovor između Makedonije i Grčke će doći nakon plaćanja velike političke cene na unutrašnjepolitičkom planu, gde bi nedostatak potencijalnih nagrada Unije predstavljalo potencijalnu opasnost za pregovore“, ocenio je Biber.

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić je navela da dokle god narativ straha vlada u regionu otvoren razgovor o procesu demokratizacije i vladavine prava neće biti moguć.

Prema njenim rečima, Evropska unija je zaboravila kako stvari mogu da krenu po zlu kada su u pitanju strah i nepoverenje građana prema vlastima, aludirajući na trenutne proteste u zapadnoj Evropi.

Ona je dodala da strah ne vlada samo u regionu, već, prema istraživanjima javnog mnjenja i u Evropi, gde su građani zabrinuti zbog zbog terorizma, migracija i ekonomije, kao i da zastrašivanje na Zapadnom Balkanu „nije više nauka, nego umetnost“.

„Moramo da radimo na rastrašivanju u regionu i na promeni teme sa preživljavanja na kvalitet života i demokratije… Lokalne zajednice su ključ za borbu protiv straha i na Balkanu i u EU. Prespanski sporazum je dokaz da se zarobljena država može osloboditi“, ocenila je Stojanović Gajić.

Govoreći o trenutnoj krizi između Beograda i Prištine, Stojanović Gajić je navela da  se na samo pominjanje potencijalnog nasilja zajednice zatvaraju u sebe, trenutno oblikuje sve odnose Srba i Albanaca, kao i najavljeni vanredni parlamentarni izbori, koji su takođe vezani za krizu u odnosima.

Član BiEPAG-a i viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodne poslove Vedran Džihić je rekao da su na okruglom stolu eksperata, koji je prethodio današnjem panelu, dominirale „mračne prognoze“ za 2019. godinu u regionu i da tri osnovne vrednosti – pridruživanje EU, demokratija i tržišna ekonomija – nisu uspele da izleče depresiju koja vlada u regionu.

„Načelo EU je bilo – uradite svoj domaći i primenite tehničke i reforme uprave (i doći će do pristupanja EU). Problem je što je Unija upala u svoju zamku, zato što njome sada umnogome upravljaju sve autokratskiji režimi i strukture“, rekao je Džihić.

On je naveo i da je demokratija postala devalvirana reč, koja je izgubila svoju izvornu vrednost, ali i da lokalne inicijative u zajednicama regiona mogu da stvore novu energiju, ako razvijaju solidarnost, prepoznaju se kao susedske i okupe oko zajedničkih pitanja i problema.

Fabijan Culeg iz briselskog Centra za Evropske politike je doveo u pitanje građanske inicijative, zato što one imaju ograničen potencijal za sitemske promene, zbog čega je neophodno da se uradi nešto više od organizovanja protesta.

Prema njegovim rečima, protesti i društveni pokreti mogu da utiču na rešavanje pojedinih problema, naročito tako što će skretati pažnju evropske javnosti na njih, ali nisu zamena za parlamentarni sistem.

„Evropa i Zapadni Balkan suočavaju sa sličnim izazovima demokratskih deficita, koje će svaka zemlja morati da se reši sopstvenim naporima… Mislim da je važno da ne izgubimo nadu u EU. Uprkos njenim nedostacima, za nju se i dalje vredi boriti. Unija je ipak imala pozitivan uticaj na kontinent“, naveo je Culeg.