Očekuje se da će posao komesara za proširenje i susedsku politiku biti jedan od najtraženijih prilikom raspoređivanja glavnih funkcija između država članica EU u narednom sazivu Evropske komisije, piše Euractiv. Ovaj briselski portal podseća da navedeni domen uključuje rad na jačanju veza sa susedima Unije, obezbeđivanju kredibilne perspektive proširenja EU, kao i pružanje podrške reformama u devet država kandidata za članstvo.
Kako se navodi u tekstu, rat koji je Rusija pokrenula u Ukrajini i duboke promene geopolitičkog pejzaža EU doveli su do spoznaje da stabilnost i bezbednost najbližeg susedstva Unije moraju da budu podjednako važni kao prijem novih članica.
“Glavni zadatak je da se Ukrajina spremi za članstvo”
Euractiv ukazuje da su u protekle dve godine države članice dale zeleno svetlo Ukrajini, Moldaviji, Gruziji i Bosni i Hercegovini da dobiju status kandidata za članstvo, što zahteva važne tehničke i pravne aktivnosti od obeju strana. U tom kontekstu, prenosi se izjava neimenovanog EU diplomate: “Budimo iskreni, glavni zadatak u ovom domenu tokom narednog mandata biće da se Ukrajina potpuno spremi za članstvo, a da ostali nastave da se reformišu, što će biti ogromna dužnost”. Isti stav zastupaju i mnoge druge diplomate, napominje se u tekstu.
Kao deo takvih napora, povećana je vrednost finansijskih sredstava za region Zapadnog Balkana, uključujući novi Plan rasta, čija vrednost iznosi šest milijardi evra u grantovima i zajmovima, piše Euractiv.
Smatra se da je segment koji se odnosi na susedstvo naročito dobio na značaju nakon što su na inicijativu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen zaključeni sporazumi o migracijama sa nekoliko država iz “južnog susedstva”.
Koje države se “takmiče” za mesto komesara?
Sagovornici Euractiv-a iz diplomatskih krugova tvrde da je nekoliko država članica zainteresovano da njihovi kandidati dobiju funkciju komesara za proširenje – Austrija, Švedska i Grčka.
S druge strane, u tekstu se napominje da Mađarska želi da njen predstavnik Oliver Varhelji zadrži navedeni resor, ali se takav scenario čini malo verovatnim, budući da se pojedine članice Unije tome oštro protive, naročito nakon što je premijer Mađarske Viktor Orban pokušao da blokira pomoć EU Ukrajini i pretio odlaganjem pristupnih pregovora sa tom državom.
Prema tvrdnjama EU diplomata, “bilo bi neobično da jedna država dvaput dobije isti resor”.
Da li će komesar za proširenje biti i potpredsednik EK?
Nekoliko izvora Euractiv-a iz diplomatskih i političkih krugova u Briselu i državama članicama navelo je da očekuje da posao komesara za proširenje bude “centralni resor” u Evropskoj komisiji, kao da i taj segment bude “dodatno osnažen”.
“Imalo bi smisla unaprediti taj resor, tako što će komesar za proširenje postati potpredsednik Evropske komisije, imajući u vidu činjenicu koliko je koordinacije potrebno sa drugim komesarima”, objasnio je neimenovani zvaničnik EU.
Prema oceni Euractiv-a, takav potez bi bio očekivan, ako se uzme u obzir širok opseg aktivnosti u domenu proširenja.
Istovremeno, tvrdi se da postoji zamisao da se Direktorat zadužen za proširenje podeli na nekoliko manjih direktorata, koji bi se bavili saradnjom sa susedima EU iz određenih geografskih oblasti.
“Komesar koji neprestano mora da bude prisutan u potpuno različitim regionima ne može da bude u stanju da se duboko posveti sprovođenju zahtevne političke i reformske agende… Stoga, možda bi bilo najbolje da se ozbiljno razmotri rekonstrukcija ovog resora – kako bi se jedna osoba fokusirala na države kandidate za članstvo i najbliže susedstvo, a neko drugi da bude zadužen za saradnju sa drugim regionima”, rekao je neimenovani diplomata za Euractiv.
“Bez politizacije”
Jedna od glavnih briga jeste kako izbeći da resor proširenja i susedske politike bude politizovan, navode sagovornici briselskog portala. Švedska se u tom kontekstu pominje kao “potencijalno dobro rešenje”, imajući u vidu činjenicu da je bila jedan od inicijatora Istočnog partnerstva, ali se ne isključuje ni mogućnost da to mesto pripadne predstavniku neke države iz centralne ili istočne Evrope, koji bi mogao da pruži “dragocen uvid u process evrointegracija, na osnovu iskustva svoje matične zemlje”.
S druge strane, pojedine EU diplomate izrazile su zabrinutost da bi navedenu funkciju mogla da dobije država koja ima sporove sa susedima, poput Grčke, ili otvoreno politički favorizuje neku od država kandidata (kao što Austrija čini u slučaju BiH).
“Želimo da taj resor pripadne nekoj razumnoj državi, koja neće stavljati nacionalni interes iznad posla koji mora da obavlja pravedno i tehnički dobro”, izjavio je jedan od sagovornika Euractiv-a.