Evropski parlament; Foto: Evropska unija

Još od prošle godine, izbori za Evropski parlament, koji su počeli 23. maja a završavaju se u nedelju, najavljuju se kao „nešto drugačije“. Po prvi put, kako se čini, tradicionalne evropske partije imaju ozbiljnog izazivača, u velikoj meri oličenog u Evropskom savezu naroda i nacija, desnoj evroskeptičnoj koaliciji koja je osnovana na inicijativu lidera italijanske „Lige“, Matea Salvinija.

Projekcije portala Politico i Europe Elects zaista pokazuju da će ova koalicija, koju čine i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Alternativa za Nemačku, sa trenutnih 37 skočiti na preko 70 poslanika. Sve desne populisitičke stranke bi od trenutnih 140 mogle da dobace i do 180 mesta u parlamentu koji čini 751 poslanik.

Za odgovor na pitanje da li ovi izbori zaista predstavljaju prekretnicu za Evropu treba sačekati formiranje nove vladajuće koalicije – ne treba izgubiti iz vida da se, pored desničara, očekuje i rast pro-evropskih liberala. Ipak, rezultati u nekim zemljama mogu poslužiiti kao lakmus papir za sve ono što Evropu čeka u narendim meecima. Stoga, kada glasovi počnu da pristuži oči će biti uprte u Atinu, Rim, Beč, Pariz i London.

Grčka: Revolucija koja je izostala

Pre samo nekoliko godina izgledalo je kao da najveći izazov evropskom zajedništvu ne dolazi s desna, već s leva. Poneta ekonomskom krizom i merama štednje koje je Brisel zahtevao od Grče, levičarska populistička partija Siriza vođena Aleksisom Ciprasom uspela je da na prethodnim izborima 2014. godine osvoji najviše glasova nezadoovljnih Grka. Međutim, kako istraživanja javnog mnjenja pokazuju, pet godina kasnije u sedištu Sirize u Atini neće biti razloga za slavlje.

„Prema svim pokazateljima, Siriza će izgubiti i na evropskim i na nacionalnim izborima (jesen 2019)“, kaže Nikolaos Cifakis, profesor na odeljenju za političke nauke Peloponeskog univerziteta.

Dodaje i da će Grci Aleksisa Ciprasa pozvati na odgovornost zbog lažnih obećanja koja je dao kako bi došao na vlast.

„Pre svega imamo loše rezultate ekonomskih politika koje se ogledaju u slabom rastu. Zatim, veoma negativan prijem Prespanskog sporazuma sa makedonskom vladom kod mnogih građana Grčke, posebno onih koji žive na severu. Konačno, Sirizu kritikuju i zbog nekompetentnosti i blagosti prema problemima reda i zakona“, navodi Cifakis.

Kao jedina zemlja EU u kojoj je radikalna levica došla na vlast od izbijanja finansijske krize, Grčka nije uspela da proširi svoju pobunu protiv Brisela po kontinentu. Kako stvari trenutno stoje, i toj jednoj levičarskoj vladi bliži se kraj.

Italija: Svemoćni Salvini?

Ako je kriza evra dovela do jačanja levih partija u mnogim članicama Unije, migrantska kriza je, kako izgleda, još više učinila za partije desnice. Vrhunac njihovog rasta dostignut je učešćem Lige u italijanskoj vladi, u kojoj njen lider Salvini trenutno vrši funkciju ministra unutrašnjih poslova.

„Mislim da će Liga dobiti najbolji rezulat od svog postojanja. Prema anketama, izgleda da će dobiti oko 30% glasova, dakle skoro duplirati rezultat kojim su došli na vlast u martu prošle godine (17%)“, kaže Đorđo Frušone, istraživač-saradnik na Italijanskom institutu za međunarodne političke studije.

Mateo Salvini (drugi s desna): Zvezda evropske desnice; Foto: Tanjug/AP/Luca bruno

I dok uzlet rejtinga njegove partije ne prestaje već godinu dana, Frušone veruje da i on ima svoje granice.

„Pored napada na migrante koji dolaze na italijanske obale – čiji broj je sve manji i manji – izgleda da njegova retorika kreće da dosađuje čak i sopstvenim biračima, pogotovo onim preduzetnicima koji od njega očekuju proporcionalni porez“, naglašava i dodaje da Salvini, politički gledano, izgleda kao da mu ponestaje ideja.

Frušone ističe i da se na ovim izborima može očekivati i blagi rast donedavno vladajuće Demokratske stranke, koja je na izborima prošle godine doživela svoj najgori rezultat. Slabiji reuzltat čeka i pokret Pet zvezdica, a neki njegovi glasači vratili su se demokratama nakon što je pokret formirao vladu sa Ligom.

Austrija: „Ibica-gejt“ i njegove posledice

Ono što bi, potencijalno, moglo da predstavlja problem kako Salviniju, tako i njegovim saveznicima na evropskom nivou, jeste skandal koji je prošle nedelje pogodio Austrije. Objavljivanje videa u kojem Hajnc-Kristijan Štrahe, vicekancelar i član Saveza naroda i nacija, na Ibici sklapa „dilove“ na ivici zakona sa ljudima za koje veruje da su ruski milijarderi doveo je do pada vlade Sebastijana Kurca.

Istraživač na austrijskom institutu za međunarodnu politiku i predavač na Bečkom univerzitetu Vedran Džihić smatra da izbijanje afere u poslednjem momentu pred evropske izbore, kada je većina birača već opredeljena, umanjuje njen uticaj na konačni ishod.

„Treba imati u vidu da Štraheova Slobodarska partija ima svoj rezervoar stalnih birača od oko 15 posto, koji su trenutno ubeđeni da su Štrahe i stranka u ovoj aferi žrtva neke veće zavere političkih protivnika. Dakle, moja prognoza je da će Slobodarci izgubiti nešto podrške, ali ne verujem da će gubitak glasova već sad u nedelju biti dramatičan“, zaključuje Džihič.

On, sa druge strane, smatra da se ovaj događaj ne može zadržati samo u granicama Austrije, već da bi dugoročne posledice afere mogle da se osete po celoj Evropi.

„Štrahe i drugi desničari u Evropi neguju jedan specifičan diskurs, u kojem oni sami sebe predstavljaju kao zastupnike interesa običnih ljudi, kao nekog ko je prvi na braniku nacionalnih interesa, ko nije umešan u korupciju i malverzacije bilo kakve vrste. Video pokazuje potpuno drugačije lice jedne od centralnih figura evropske desnice – lice pohlepe, korupcije, prodaje nacionalnih interesa, ali u isto vreme i lice elitnog života, privilegija i dekadencije“, navodi Džihić.

Prema njegovom mišljenju, iako „Ibica-gejt“ neće dovesti do značajnog gubitka glasova Štraheovih saveznika na evropskim izborima, ceo slučaj može da bude potencijalno opasan za njih, što se može videti i iz njihovih inicijalnih reakcija – ignorisanja ili osude.

Francuska: Pat pozicija

Retko gde je direktno sučeljavanje evroskeptika i pro-evropskih snaga vidljivije od Francuske, u kojoj će, prema istraživanjima, Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Republika u pokretu Emanuela Makrona završiti na vrhu tabele, sa minimalnom razlikom u broju glasova.

I dalje u borbi za vrh: Emanuel Makron; Foto: Tanjug / Christophe Petit-Tesson / Pool Photo via AP

„Ova raspodela glasova odgovara narativu predsednika Makrona o izborima koju treba da suoče progresivce i nacionaliste. Nijedna strana klasične levice i desnice ne nudi ništa novo, sveže i ujedinjujuće, što omogućava Makronu da, iako ne poseduje veliku popularnost, i dalje ima samo jednog ozbiljnog protivnika: Marin Le Pen, što mu savršeno odgovara “, objašnjava Loik Tregures, politikolog sa Univerziteta u Lilu.

Međutim, u trenutku kada navršava drugu godinu mandata, Makron i njegova partija i dalje ne mogu da se „odlepe“ od Le Penove, koja ga u stopu prati, a često i prestiže, u istraživanjima javnog menjnja.

Tregures ovo ne vidi kao neuspeh, već realnu sliku podrške koju obe ove partije imaju u francuskom društvu. Pitanje je da li je ta podrška dugoročna, odnosno da li su trenutne linije podele u Francuskoj trajne. On nije ubeđen da je to slučaj.

„To bi značilo povlačenje podele na levo i desno. Osim toga, veliki je problem za demokratiju ako glasamo samo da bismo izbegli pobedu krajnje desnice“, zaključuje Tregures. Pobednik u bitki za ili proitv snažnije EU očigledno će morati da se sačeka.

Predsednik Francuske je, otkad je došao na tu poziciju, pokušao da pokrene nekoliko inicijativa za produbljenje evropskih integracija, a njegova partija će po prvi put ući u Evropski parlament, gde će, zajedno sa Savezom liberala i demokrata za Evropu (ALDE) činiti treću po jačini poslaničku grupu.

Ujedinjeno Kraljevstvo: Neželjeni izbori

„Zašto ste još ovde?“, reči su Žana Kloda Junkera upućene Najdželu Faražu, po kojima će osmi saziv Evropskom parlamenta verovatno i ostati upućen. Odluka građana Ujedinjenog Kraljevstva da napuste Evropsku uniju značila je da se u toj zemlji izbori za Evropski parlament više neće održavati – sve do aprila 2019, kada je kao uslov za odlaganja izlaska ove zemlje iz EU postavljeno upravo održavanje ovih izbora. Pobednik na njima? Najdžel Faraž.

Povratak na „mesto zločina“: Najdžel Faraž; Foto: Wikimedia Commons

„Istraživanja pokazuju da će glas izdatih pobornika izlaska iz EU manje ili više u potpunosti otići Faražovoj Partiji za Bregzit, dok će čvrsti zagovornici ostanka biti podeljeni između nekoliko opcija, poput Liberalnih Demokrata ili Zelenih“, kaže Tena Prelec, istraživačica-saradnica na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka i dodaje da će, uprkos svom nejasnom stavu povodom Bregzita, Laburistička partija ipak pokupiti većinu glasova onih koji podržavaju drugi referendum, dok će Konzervativci doživeti istorijski poraz zbog nemogućnosti da sprovedu obećani izlazak iz EU.

Viđeni uglavnom kao protestni, evropski izbori u Velikoj Britaniji su samo još jedan od pokazatelja jaza u britanskom društvu. Za razliku od Trežurea, Prelec smatra da su se linije podele trajno pomerile sa „levo-desno“ na podršku ili protivljenje globalizaciji, što je vidljivo u većini država Evrope. Što se tiče političke budućnosti ostrva, ona smatra da će Faražova zvezda izbledeti čim konzervativna vlada završi sa razvdom od Unije.

Vredi baciti pogled: Mađarska, Poljska i Nemačka

Lideri vladajuće poljske stranke Pravo i pravda sigurno ne bi imali ništa protiv da zamene mesta sa svojim saveznikom Viktorom Orbanom, kome istraživanja predviđaju još jednu pobedu sa natpolovičnom većinom. Umesto toga, moraće da se suoče sa opozicionim partijama ujedinjenim u Evropsku koaliciju, čiji lider Gžegož Shetina evropske izbore vidi kao dobar uvod u one na nacionalnom nivou, koji se očekuju na jesen.

Poljska je, pod vlašću Prava i pravde, postala prva zemlja protiv koje je ovaj saziv Evropskog parlamenta pokrenuo postupak zbog kršenja vrednosti na kojima se EU zasniva. Za razliku od druge po redu takve zemlje, Mađarske, ujedinjena opozicija u Poljskoj nastavlja da „diše za vratom“ vladajućoj stranci, a rezultat evropskih izbora može da bude dobar indikator mogućnosti promene vlasti u Varšavi do kraja godine.

Viktor Orban i Jaroslav Kačinjski: vođe neliberalne Evrope; Foto: Wikimedia Commons

Manje dramatična situacija je u Nemačkoj, u kojoj će Alternativa, članica Salvinijevog saveza, ipak zauzeti tek četvrto mesto, kako pokazuju projekcije. Rast ove partije u poslednjih godinu dana nadmašili su Zeleni, koji su se probili na drugo mesto i na nacionalnom i na evropskom nivou. Uprkos kakvoj-takvoj stabilnosti, velika koalicija Hrišćansko-demokratske unije i Socijaldemokratske partije doživeće primetno lošiji rezultat nego pre pet godina.

Ovi izbori će teško dovesti do jasnog ishoda – uz slabljene partija centra očekuje se istovremen rast populista, zelenih i centrista. Takođe, koalicija neophodna za izbor nove Evropske komisije matematički neće moći da bude postignuta bez sporazuma demohrišćana, socijaldemokrata i liberala – što predstavlja ponavljanje situacije iz 2014. Promene u Evropi jesu nastupile, a koliko su trajne i dalekosežne zavisiće od situacija u pojedinim državama članicama.