Evropska komisija menja sistem glasanja u pristupnim pregovorima?

Berlemon - zgrada Evropske komisije; Foto: Evropska unija

ZAGREB/BEOGRAD – Evropska komisija spremna je da na jesen predloži da ubuduće za odlučivanje o merilima u pristupnim pregovorima sa kandidatima za članstvo u EU ne teba više jednoglasna odluka svih država članica, već kvalifikovana većina, piše zagrebački Večernji list.

„Evropska komisija spremna je na jesen da predloži da u budućnosti za odlučivanje o merilima u pristupnim pregovorima sa državama kandidatima za članstvo u EU ne treba više jednoglasna odluka svih država članica, nego kvalifikovana većina, što znači da bi oni koji blokiraju mogli biti preglasani“, navodi hrvatski dnevnik.

List piše da će do toga doći zbog toga što poučena nizom loših iskustava, između ostalog i primerom Hrvatske, koja je pokušavala (ali nije uspela) da blokira pristupne pregovore Srbije na temi prilaznih merila u poglavlju 23. o pravosuđu.

Zato je, smatra se, potrebno reformisanje sistema glasanja u Savetu EU tako da se odredi niz tema u spoljnoj i bezbednosnoj političi EU za koje više neće biti potrebna jednoglasna odluka država članica, nego kvalifikokvana većina.

Ali, nije bilo poznato, piše dalje Večernji, da se razmišlja i o tome da ta reforma načina glasanja obuhvati i politiku proširenja.

„Ne, dakle, samu konačnu odluku o primanju novih članica, za šta će uvek biti potrebna jednoglasnost, koja podrazumeva da svaka država članica ima i mogućnost veta. Ali za neke korake u pristupnim pregovorima Komisija bi, dakle, mogla predložiti sistem odlučivanja kvalifikovanom većinom, koja podrazumeva da je za prolazak neke odluke nužna podrška najmanje 55 posto država članica koje pokrivaju najmanje 65 posto ukupnog stanovništva EU“, precizira list.

U takvom odlučivanju, na primer, navodi se, Hrvatska ne bi mogla uložiti veto na neka prelazna ili završna merila za Srbiju tokom njenih pregovora sa EU, niti bi, u drugom primeru, Grčka to mogla činiti Albaniji i slično.

Ultimativni veto, na odluku o ulasku u članstvo, ipak bi ostao, navodi Večernji.

„Uvek ću biti sklon tome da za konačnu odluku o pristupanju neke države u punopravno članstvo u EU treba jednoglasna odluka postojećih država članica. Ali za mnoge manje korake na tom putu, tokom pristupnih pregovora, možemo predložiti da više ne bude potrebna jednoglasna, već odluka kvalifikovane većine u Savetu EU. To je još uvek predmet rasprave, ali to je naš cilj“, rekao je za zagrebački dnevnik Johanes Han, Komesar zadužen za portfelj pregovora o proširenju i odnosa sa susedima EU.

Vladimir Međak, predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, podseća da je Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije, u Strategiji EU o proširenju na Zapadni Balkan pominjao širenje glasanja kvalifikovanom većinom na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, ali nije bilo reči o proširenju.

„Ovo je zaista pravi trenutak da se to uradi i taj predlog je veoma povoljan za nas, ali sumnjam da će biti političke volje da se on usvoji. Nema potrebe da se menjaju osnivački akti, jer se u njima pominje samo jednoglasno odlučivanje prilikom otvaranjha i zatvaranja pregovaračkog procesa. Ipak, mislim da će biti veoma teško usvojiti taj predlog, jer sa njim moraju da se slože sve države članice“, rekao je Međak za Blic.