fbpx
European Western Balkans
Energetika i životna sredina Izdvojeno

Evropska komisija o rudarenju litijuma: EU želi strateško partnerstvo sa Srbijom o snadbevanju kritičnim sirovinama

Maroš Ševčovič i Aleksandar Vučić u Briselu, mart 2024; Foto: Instagram/ @buducnostsrbijeav

Povodom najnovijih tvrdnji londonskog lista Fajnenšel tajms o mogućem otvaranju rudnika litijuma u Srbiji, uz uključivanje Evropske unije, Johana Bernsel, potparolka Evropske komisije za unutrašnje tržište, kaže za European Western Balkans da EU ostaje posvećena ulasku u strateško partnerstvo o kritičnim sirovinama sa Srbijom.

Naša sagovornica pojašnjava da bi se to partnerstvo temeljilo na Pismu o namerama, koje su u septembru prošle godine potpisali potpredsednik EK Maroš Šavčovič i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Kako su iz Evropske komisije za EWB precizirali, ako se takva inicijativa sprovede u delo, biće to 14. strateško partnerstvo koje je EU uspostavila sa državama u oblasti kritičnih sirovina.

Na zvaničnom portalu EK navodi se da su države sa kojima Unija ima strateško partnerstvo u navedenoj oblasti, između ostalog, Argentina, Kongo, Norveška, Kazahstan.

Bernsel ističe da se Evropska unija zalaže za rudarenje kritičnih sirovina “u skladu sa regulatornim okvirom i praksama koje su u skladu sa pravilima EU o zaštiti životne sredine”.

“EU ostaje posvećena ulasku u strateško partnerstvo sa Srbijom, koje doprinosi i kreiranju održivog i konkurentnog ekosistema e-mobilnosti i uspostavljanju okvira za obezbeđivanje sigurnog i održivog snadbevanja Evropske unije kritičnim sirovinama”, dodaju u komentaru za EWB.

“Na nacionalnim vladama je da odluče o specifičnim industrijskim projektima”

Upitana da prokomentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koju je preneo Fajnenšel tajms da deluje da su “nove garancije kompanije Rio Tinto i EU odgovor na zabrinutost Srbije”, portparolka EK kaže za naš portal: “Mi ne komentarišemo specifične projekte, što uključuje i komentare koje je dao predsednik Vučić”.

“Na nacionalnim vladama je da donesu odluke o specifičnim industrijskim projektima i kreiraju ekonomske šanse”, navodi Bernsel.

Predsednik Srbije je za londonski list rekao da dokle god budu ispunjeni zahtevi u vezi sa “celim lancem vrednosti plus savršenom zaštitom životne sredine”, rudnik litijuma bi mogao da bude otvoren 2028. godine. Istovremeno, on je izrazio očekivanje da će poslovni i poitički lideri doći u Beograd sledećeg meseca kako bi dali zvaničnu izjavu o projektu.

Podsetimo, vlasti u Srbiji su 2022. poništile dozvole kompaniji Rio Tinto za projekat “Jadar” koji bi podrazumevao eksploataciju litijuma u našoj državi. Takva odluka doneta je nakon masovnih ekoloških protesta.

Šta su prošle godine potpisali Ševčovič i Vučić?

Portparolka EK navodi za naš portal da, na osnovu Pisma o namerama, koje su Srbija i Evropska komisija potpisale u septembru 2023, “Komisija predlaže zaključivanje Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije, kojim bi se uspostavilo strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancu vrednosti baterija i električnim vozilima. Komisija nastavlja diskusije sa Srbijom o ovoj temi”.

Kako objašnjava Bernsel, ovo je deo “širih napora EU, koji uključuju rudarenje i preradu kritičnih sirovina, u okviru sopstvenih granica, u više od 900 projekata, kao i kreiranje partnerstava širom sveta”.

“Ukoliko bude potpisano, biće to 14. strateško partnerstvo o sirovinama koje je EU zaključila sa svojim partnerima”, navodi sagovornica EWB.

Prema zvaničnim podacima, EU ima takvo partnerstvo sa sledećim partnerima: Argentina, Australija, Kanada, Čile, DR Kongo, Grenland, Kazahstan, Namibija, Norveška, Ruanda, Ukrajina i  Zambija.

Johana Bernsel podseća da su 23. septembra 2023. potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali Pismo o namerama o radu u pravcu uspostavljanja strateškog partnerstva u oblasti kritičnih sirovina i lanaca vrednosti električnih automobila, “uključujući materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu”.

“Obezbeđivanje snadbevanja održivom energijom, materijalima i tehnologijama, od suštinske je važnosti da se uhvatimo ukoštac sa klimatskim promenama i ojačamo otpornost strateških ekosistema, istovremeno čuvajući konkurentost naših ekonomija. Pokretanje dijaloga o mogućoj bližoj saradnji u domenu kritičnih sirovina i lanaca energetskih vrednosti temelji se na našem dubokom i dugotrajnom partnerstvu, naglašenom Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, te postojećim ekonomskim vezama koje su uspostavljene kandidaturom Srbije za članstvo u EU”, ukazuje Johana Bernsel.

Portparolka EK tvrdi da dijalog o strateškom partnerstvu između EU i Srbije u domenu kritičnih sirovina i baterija “predstavlja važan korak u pravcu uspostavljanja održivog i konkurentnog ekosistema e-mobilnosti u Srbiji”.

“Istovremeno, potpisivanje Pisma o namerama prati strategiju EU o razvoju okvira za obezbeđivanje sigurnog i održivog snadbevanja kritičnim sirovinama, što je izraženo u predlogu EK o Zakonu o kritičnim sirovinama. Potencijal koji ima nekoliko kritičnih sirovina u Srbiji, u kombinaciji sa ambicioznom strategijom da se vertikalno integriše lanac vrednosti e-mobilnosti, kao i tehnološka zrelost i stručnost EU u vezi sa celim lancem vrednosti, uključujući reciklažu i oporavak, kao i geografska blizina, predstavljaju čvrstu bazu za otvaranje dijaloga o partnerstvu”, precizira Bernsel.

“Zakon o kritičnim sirovinama EU predviđa detaljnu kontrolu svih radnji u projektima”

Upitana šta u praksi podrazumeva Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), koji je Evropski savet usvojio u martu, i gde je tu mesto Srbije, portparolka EK kaže za EWB da je cilj “uspostavljanje raznolikog, bezbednog i održivog snadbevanja kritičnim sirovinama za industriju EU”.

“Ovaj zakon je stupio na snagu 23. maja 2024. i odnosi se na države članice Evropske unije. Kao država kandidat za članstvo, Srbija bi trebalo da usvoji pravne tekovine EU, uključujući ovaj zakon nakon pristupanja Uniji. Takođe, predlagači projekata iz trećih država, kao što je i Srbija pre potencijalnog pristupanja Evropskoj uniji, mogu da se prijave za dobijanje statusa strateškog projekta, kao što je definisano Zakonom o kritičnim sirovinama, ukoliko ispune odgovarajuće kriterijume”, ukazuje Bernsel.

Johana Bersel pojašnjava da CRMA podrazumeva da se neki projekat može proglasiti strateškim ako zadovoljava sledeće kriterijume: doprinosi bezbednosti ili jačanju otpornosti snadbevanja EU strateškim sirovinama; tehnički je sprovodljiv i implementira se na održiv način, naročito kada je reč o monitoringu, prevenciji i minimizaciji uticaja na ekološku sredinu, te sprečavanju i minimizaciji negativnih posledica na društvo; i od uzajamne je koristi i za neku treću državu i za EU, tako što im donosi dodatnu vrednost”.

“Prilikom procene da li neki projekat doprinosi bezbednosti snadbevanja EU, Komisija će takođe procenjivati ko kontroliše radnje u vezi sa projektom. Stoga, oni koji predlažu projekte moraće takođe da dostave prilikom prijave i detaljne informacije u vezi sa kontrolom procesa”, napominje portparolka EK.

Povezani članci

“Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova”, blago izmenjen francusko-nemački predlog baziran na “sporazumu dve Nemačke”

Igor Mirosavljević

Han: Podržavam pravo na slobodu izražavanja, nasilje neprihvatljivo

EWB

Nacionalni konvent o EU odbacuje tvrdnje predsednika da je civilno društvo deo zavere protiv Srbije

EWB