fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Evropska komisija objavljuje izveštaje o vladavini prava u EU i državama kandidatima 3. jula?

Potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova na predstavljanju godišnjih izveštaja o vladavini prava u julu 2023; Foto: Zvanični portal Vere Jurove na društvenoj mreži X

Izveštaji Evropske komisije o vladavini prava u četiri države koje su kandidati za članstvo – Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji “u procesu su izrade”, i biće obelodanjeni istog dana kada i izveštaji o vladavini prava u zemljama članicama, rečeno je našem portalu nezvanično u Briselu. U EK nam je zvanično odgovoreno da je planirano  da navedeni dokumenti budu objavljeni 3. jula, uz napomenu da je taj datum “podložan promeni”.

Iz EK za naš portal zvanično kažu da je odlučeno da navedene četiri države koje su kandidati za članstvo budu uvrštene u takve izveštaje na osnovu toga što su “one najdalje odmakle u procesu pristupanja EU, ili na osnovu nivoa njihove pripremljenosti kada je reč o pitanjima u vezi sa vladavinom prava”.

Kako objašnjavaju sagovornici EWB iz diplomatskih krugova, ista metodologija biće primenjena za procenu stanja i u državama koje su članice Evropske unije i onima koje teže da to postanu.

Podsetimo, da će EK ubuduće objavljivati i izveštaje o vladavini prava i u zemljama kandidatima javno je poručila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u godišnjem govoru o stanju Unije, septembra 2023. Kako je objasnila, to će biti učinjeno kako bi kandidati brže napredovali ka članstvu.

U praksi, najava Fon der Lajen znači da će i države kandidati biti ocenjivani po potpuno istim kriterijumima kao zemlje koje već pripadaju EU. Stoga,  detaljni opisi i preporuke, koje su sadržane  izveštajima EK o vladavini prava,  omogućiće jasno poređenje situacije u zemljama poput Srbije i postojećim članicama EU, čime će se steći još precizniji uvid u “hronične” teškoće sa kojima se suočavaju države koje teže članstvu.

U godišnjim izveštajima o vladavini prava EK navodi se da  vladavina prava, uz demokratiju i osnovna prava, predstavlja jednu od temeljnih vrednosti Unije. “Svake godine ciklus izveštavanja o vladavini prava doprinosi održavanju zdravih temelja evropske demokratije”, ističe EK.

Cilj godišnjih izveštaja jesu provera stanja vladavine prava u svakoj državi članici, kao i EU u celini, otkrivanje i sprečavanje novih problema, te podrška reformama u domenu vladavine prava.

EK ukazuje da se izveštaj temelji na “transparentnoj i objektivnoj metodologiji”, uz uzimanje u obzir posebnih nacionalnih konteksta i tradicije, i isti tretman svih država članica.

Prvi put godišnji izveštaj o vladavini prava objavljen je 2020,  kao početna osnova “za kontruktivne rasprave i intenzivnu razmenu najboljih primera iz prakse među državama članicama, i na političkom i na tehničkom nivou, u Evropskom parlamentu i nacionalnim parlamentima”.

Očekuje se da će i u najnovijem izveštaju o vladavini prava biti analizirana kretanja u domenu vladavine prava u okviru četiri oblasti: pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda i pluralizam medija, te šira institucionalna pitanja koja su u vezi sa pravom.

Većina problema koji su navođeni u ovim izveštajima u periodu od 2020, a odnosili su se na države članice, prisutna je u Srbiji. Ilustracije radi, u prethodnom izveštaju o vladavini prava, objavljenom u julu 2023, između ostalog, navedeno je da u pojedinim članicama EU, kao što su Finska, Danska, Austrija, Nemačka, i Luksemburg, postoji visok stepen percepcije nezavisnosti pravosuđa u javnosti (iznad 75 odsto), dok se u zemljama poput Poljske i Hrvatske pravosudni sistem i dalje smatra zavisnim od vlasti (manje od 30 odsto javnosti smatra da je pravosuđe nezavisno).

EK konstatuje: ”Potpuno nezavisan pravosudni sistem, koji dobro funkcioniše neophodan je da bi se osiguralo da pravosuđe deluje u korist građana, za poverenje u prekogranične operacije EU, za pravosudnu saradnju, te za funkcionisanje jedinstvenog tržišta i pravnog poretka Unije u celini”.

Očekuje se, takođe, da će EK i u predstojećem izveštaju ponoviti stav da borba protiv korupcije ostaje ključna za očuvanje vladavine prava i poverenja građana u javne institucije, te da sveobuhvatan pristup borbi protiv korupcije mora da podrazumeva kombinaciju preventivnih i kaznenih mera.

U prethodnom izveštaju konstatovano je da gotovo sve države članice imaju uspostavljene nacionalne strategije za borbu protiv korupcije – od jula 2022. Češka, Italija i Letonija ažurirale su svoje nacionalne strategije i/ili akcione planove, dok su Mađarska, Slovenija i Francuska započele postupak revizije postojećih stategija, a “pripremni postupci revizije” u toku su Slovačkoj i Nemačkoj.

Podsetimo, Srbija još nije usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, za period od 2023. do 2028. godine.

EK je u prošlogodišnjem izveštaju ocenila i da u nekim državama članicama Unije još nisu ostvareni dobri rezultati u istragama i kažnjavanju slučajeva korupcije na visokom nivou. Kao primer za to navedene su Mađarska i Bugarska, dok se kao primeri poboljšanja prakse navode Hrvatska i Slovačka.

“U Hrvatskoj su nastavljene efikasne istrage korupcije na visokom nivou, pa je povećan ukupan broj optužnica i presuda.  Napori u borbi protiv korupcije na visokom nivou nastavljeni su i u Slovačkoj , pri čemu je nekoliko bivših visokorangiranih funkcionera optuženo za kaznena dela podmićivanja”, ukazano je u tom dokumentu.

Među problemima koje je “popisala” EK u prethodnom izveštaju o vladavini prava navode se i izazovi koji se odnose na sukob interesa. Ilustracije radi, napomenuto je da u Italiji ne postoje sveobuhvatna pravila o sukobu interesa, ali da se u parlamentu te države raspravlja o nacrtu zakona kojim bi se to definisalo, dok u Sloveniji “pravila o sukobu interesa i neusklađenosti dužnosti upućuju na određene nedostatke u praćenju, posebno na opštinskim nivoima”.

Kada je o medijima reč, očekuje se da će EK i u predstojećem izveštaju ukazati na neophodnost slobode i pluralizma medija, kao što je činila i do sada.

U ovim dokumentima procenjuje se i rad medijskih regulatora. Među državama koje su kritikovane zbog “nedovoljnih zaštitnih mera od neprimerenog političkog uticaja na postupak imenovanja ili fukcionisanje regulatornih tela”, prošle godine su se našle Mađarska, Slovenija, Poljska… Istovremeno, napomenuto je da su u Grčkoj i Rumuniji resursi “i dalje nedovoljni kako bi nadležna tela mogla da u potpunosti obavljaju svoje zadatke”.

Imajući u vidu česte kritike koje stručnjaci za medije u Srbiji upućuju na račun funkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), može se očekivati i da će REM-u biti upućene slične kritike u izveštaju o vladavini prava.

Takođe, jedan od segmenata koji se obrađuje u izveštajima EK o vladavini prava odnosi se na ispitivanje “strukture vlasništva nad medijima”, što je još jedan od dugogodišnjih problema u Srbiji.

*Napomena: Prvobitna verzija teksta je izmenjena kako bi se dodalo da se izveštaji rade samo za četiri države koji su kandidati za članstvo, a ne za sve kandidate,  u skladu sa informacijom koju je EWB u međuvremenu dobio od EK. 

Povezani članci

Rajntke: Uspešan i miran Europrajd daće pozitivan impuls procesu evropskih integracija Srbije

Sofija Popović

Ove nedelje u Sofiji: Zapadni Balkan u fokusu

Emina Muminović

Pregovori o pristupanju: Radovi na putu

Dejan Anastasijević