Evropska komisija očekuje angažman u oblasti vladavine prava

Zastave Srbije i Evropske unije; Foto: Evropska unija

BRISEL – Evropska komisija danas je objavila godišnji Izveštaj o napretku Srbije.

Politički kriterijumi

Neodložno je da se stvori više prostora za istinsku međupartijsku debatu kako bi se izgradio širok proevropski konsenzus koji je ključan za napredak zemlje na njenom putu ka EU. Nekoliko opozicionih partija počelo je da bojkotuje Narodnu skupštinu početkom 2019. Skupštinske prakse vladajuće koalicije su dovele do pogoršanja u raspravi i razmatranju zakonskih propisa podrivajući nadzornu funkciju Narodne skupštine nad izvršnom vlašću.

Nedeljni antivladini protesti su počeli u Beogradu u decembru 2018. kao reakcija na napad na lidera opozicione partije. Vremenom su ti načelno mirni protesti porasli zahtevajući slobodu medija i slobodne i pravedne izbore. Nekoliko opozicionih stranaka je najavilo da namerava da bojkotuje parlamentarne izbore ukoliko se ne ispune zahtevi za slobodne i pravedne izbore. Srbija treba u punoj meri da ispuni sve preporuke o izborima koje su utvrdili međunarodni posmatrači i to treba da bude prioritetno rešeno.

Srbija je pokazala umerenu spremnost u oblasti reforme javne uprave. Postignut je izvestan napredak u oblasti pružanja usluga i usvajanju nekoliko novih zakona. Politički uticaj na visoke upravljačke funkcije je i dalje vrlo zabrinjavajuće pitanje, naročito u pogledu prevelikog broja funkcija u v.d. stanju. Od suštinske važnosti će biti sposobnost Srbije da privuče i zadrži kvalifikovane kadrove u upravi koji rade na poslovima u vezi sa pitanjima EU. Još nije uspostavljen sistem koordiniranog praćenja i izveštavanja o strategiji reforme javne uprave i programu reforme upravljanja javnim finansijama.

Pravosudni sistem Srbije je dostigao izvestan nivo spremnosti. Određen napredak je postignut tokom izveštajnog perioda. Prošlogodišnje preporuke su samo delimično usvojene. Izvestan napredak je postignut u smanjenju broja starih izvršnih sudskih predmeta i realizaciji mera za usaglašavanje sudske prakse. U toku je proces ustavne reforme koji treba da usaglasi Ustav sa evropskim standardima u delu koji se odnosi na pravosuđe. Pored usvajanja ustavnih amandmana, potrebno je revidirati sistem postavljanja i ocene rada sudija i tužilaca kako bi se osiguralo da proces izbora i napredovanja bude u potpunosti zasnovan na kriterijumima stručnosti. Trenutno i dalje zabrinjava stepen političkog uticaja na pravosuđe.

Srbija je pokazala izvestan nivo spremnosti u borbi protiv korupcije. Postignut je ograničen napredak. Nema merljivog efekta reformi za prevenciju korupcije. Izmenjen Zakon o sprečavanju korupcije (takođe poznat i kao Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije) usvojen je u maju 2019. Kada je reč o suzbijanju korupcije, Zakon o organizaciji i nadležnostima državnih organa u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji je stupio na snagu u martu 2018, sprovodi se ali je suviše rano da se u potpunosti ocene njegovi efekti. Organi za sprovođenje zakona i pravosudni organi tek treba da dokažu da mogu da na nepristrasan i operativno nezavisan način vode istrage, krivično gone i postižu konačne presude u svim slučajevima korupcije na visokom nivou. Ukupno gledano, korupcija je još uvek rasprostranjena u brojnim oblastima i predstavlja ozbiljan problem.

Srbija je pokazala izvestan nivo spremnosti u borbi protiv organizovanog kriminala. Postignut je izvestan napredak tokom izveštajnog perioda. Srbija je počela da sprovodi novo privredno poglavlje Krivičnog zakonika i Zakona o organizaciji i nadležnostima državnih organa u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i usvojila je strategiju za visokotehnološki kriminal za period 2019-2023. Istovremeno nema napretka u ispunjavanju preporuka iz prethodnog izveštaja. Srbija tek treba da uspostavi ubedljivu evidenciju o efikasnim instragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima organizovanog kriminala, uključujući i finansijske istrage koje će uspostaviti evidenciju o zapleni imovinske koristi stečene kriminalom. Broj pravosnažnih presuda za organizovan kriminal (prevashodno u borbi protiv trgovine ljudima) ostao je i dalje mali.

Uspostavljen je širok pravni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava. Usvojene su izmene koje unapređuju zakonodavni okvir koji se odnosi na nacionalne manjine. Treba obezbediti doslednu i efikasnu primenu propisa i politika. Iako je Srbija postigla izvestan stepen spremnosti, nije postignut nikakav napredak po pitanju slobode izražavanja. Nedostatak napretka u ovoj oblasti sada izaziva ozbiljnu zabrinutost. Nova medijska strategija je izrađena na transparentan i inkluzivan način; sada treba da se usvoji i primeni. Srbija treba da pojača mere zaštite prava osoba koje se suočavaju sa diskriminacijom, uključujući pripadnike LGBTI zajednice, osobe sa invaliditetom, osobe sa HIV/AIDS i druge ugrožene pojedince.

Generalno, Srbija je ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama obuhvaćenim procesom proširenja i susednim državama članicama EU, i aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji. U svetlu činjenice da joj je dodeljeno sedište Sekretarijata Transportne zajednice, Srbija sada treba da obezbedi dalju podršku i stvori uslove za njegov nesmetani rad.

Po pitanju normalizacije odnosa sa Kosovom, Srbija je i dalje angažovana u dijalogu i pokazala je suzdržanost  u odgovoru na uvođenje carinskih tarifa. Ipak, Srbija treba da uloži suštinske napore, posebno u svojim međunarodnim odnosima, da stvori povoljan ambijent za postizanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Taj sporazum je urgentan i ključan kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svom evropskom putu.

Srbija je nastavila da se nosi sa efektima mešanih migratornih tokova ka EU, koji su se stabilizovali tokom 2018. Napravila je određeni pomak u primeni strategije integrisanog upravljanja granicama. Sporazum o statusu Evropske granične i obalske straže sa EU je parafiran. Usvojeni su strategija i akcioni plan za suzbijanje ilegalne migracije. Srbija treba da poštuje obaveze readmisije državljana trećih zemalja shodno Sporazumu o readmisiji između Srbije i EU. Isto tako Srbija treba da se suzdrži od daljeg odsuptanja od vizne politike EU.

Ekonomski kriterijumi

Srbija je postigla određeni napredak i umereno je spremna za razvijanje funkcionalne tržišne ekonomije. Spoljni disbalansi su u porastu mada je njihovo finansiranje i dalje zdravo. Cenovni pritisci su i dalje slabi i inflacija je održana. Glavne fiskalne korekcije proteklih godina su značajno poboljšale održivost duga. Stabilnost finansijskog sektora je očuvana, a stanje na tržištu rada poboljšano s izuzetkom stope zaposlenosti mladih, koja je opala. Glavne strukturne reforme javne uprave, poreske uprave i javnih preduzeća sporo napreduju i tako produžavaju dugogodišnju neefikasnost. Nadležni organi sporim tempom rešavaju slabosti u budžetskom okviru i upravljanju njime. Država i dalje ostavlja snažan trag u ekonomiji, a privatni sektor je nedovoljno razvijen i sputan slabostima u oblasti vladavine prava i sprovođenju pravične konkurencije.

Srbija je postigla određeni napredak i umereno je spremna da se nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama unutar Unije. Struktura privrede je dodatno poboljšana i ekonomska integracija sa EU je ostala na visokom nivou. Međutim, uprkos određenom napretku, kvalitet, pravičnost i relevantnost obrazovanja i usavršavanja ne ispunjavaju u potpunosti potrebe tržišta rada. Investicije su porasle ali su i dalje nedovoljne da reše infrastrukturne jazove, usled višegodišnjeg premalog investiranja. Iako je cena zaduživanja malih i srednjih preduzeća nedavno pala, ona se i dalje suočavaju sa nizom izazova, uključujući i kolebljiv poslovni ambijent i nefer konkurenciju.

Zakonodavstvo EU

Srbija je nastavila da usaglašava svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama u EU u različitim oblastima. Adekvatni finansijski i ljudski resursi i čvrsti strateški okviri će biti od suštinske važnosti kako bi se održao tempo reformi. Srbija je na dobrom stepenu spremnosti u oblastima poput zakona o privrednim društvima, intelektualne svojine, transportne politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture i carine. Srbija je unapredila povezivanje investicionog planiranja sa izvršenjem budžeta, ali još nije razvila jedinstven mehanizam prioritizacije svih investicija bez obzira na izvor finansiranja u skladu sa Vladinim programom reforme upravljanja javnim finansijama. Srbija je umereno spremna u oblastima poput javnih nabavki, statistike, spoljnih odnosa, socijalne politike i zapošljavanja, monetarne politike i finansijskih usluga. Srbija je nastavila da postiže dobar napredak u poljoprivredi i usklađivanju propisa sa pravnim tekovinama EU koje se odnose na saobraćaj, ali je ograničen napredak postigla u energetici. Politika o životnoj sredini i klimatskim promenama tek treba da dobije adekvatnu pažnju.

Prioritetno je da Srbija reši pitanja nepoštovanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, naročito u pogledu kontrole državne pomoći, fiskalne diskriminacije na uvozna alkoholna pića i restrikciju konkurencije u kartičnom platnom sistemu. Srbija treba do prijema u članstvo da postepeno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.