EK: Srbija kasni sa aktivnostima

Zastava Evropske unije; Foto: Pixabay

BRISEL – Srbija se i dalje suočava s krupnim izazovima kad je reč o slobodi medija i izražavanja i uspostavljanju valjanih uslova za pluralističku medijsku pozornicu, zaključak je interne polugodišnje analize Evropske komisije o akcionim planovima za poglavlja vladavine zakona i temeljnih sloboda koje Srbija sprovodi u pregovorima o članstvu sa EU, prenosi Beta, a piše N1.

Zakoni o medijima još uvek treba da se u potpunosti sprovedu, navela je Komisija u internom dokumentu o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa EU.

U u delu izveštaja koji se odnosi na slobodu medija i izražavanja Komisija ističe da „uvid u vlasništvo i finansiranje privatnih medija, državno finansiranje medija i zajednično finansiranje medijskih sadržaja moraju da se prate efikasno, uključujući na lokalnoj ravni, i sprovode u skladu s postojećim zakonima“ , piše Beta, a navodi N1.

Ovaj non-pejper dokument iznosi i određene predloge.

„Da bi se obezbedila potpuna politika netolerancije napada na novinare nužna je mobilizacija snaga zakonske prinude i da politički činioci u tome predvode sopstvenim primerima“, prenosi N1.

Poreske inspekcije kao sredstvo pritiska na medije

Takođe se navodi da se „mnogi koje to pogađa žale da poreske inspekcije bivaju nesrazmerno korišćene da bi se vršio ekonomski pritisak na medije“.

Srpsko reglatorno telo REM, kako se navodi, „mora zajamčiti punu primenu zakona o ravnopravnom pristupu medija svim kandidatima u izbornim kampanjama“ , navodi se u ovom dokumentu.

„Novinarske organizacije i civilno društvo moraju tesno sarađivati da bi se obezbedila podrška regulatornih tela i poštovanje profesionalnog etičkog kodeksa“, dodaje se u preseku stanja primene akcionih programa vlade Srbije za poglavlja 23. i 24. u pregovorima o članstvu s EU.

Potrebna veća podrška vlasti regulatornim telima:

U dokumentu se dodaje da se moraju osnažiti nezavisnost, kapaciteti i mandati regulatornih tela kako bi se obezbedilo da radio i tv emiteri upražnjavaju svoje programske obaveze.

„To zahteva delotvornu podršku vlasti regulatornim telima i novinarskim organizacijama“, kaže izvršno telo EU.

U dokumentu EK se primećuje da je usvajanje vladine Medijske strategije ponovo odloženo, a zastupljenost u Radnoj grupi za izradu te strategije je oslabljena zbog ostavke koju su dali predstavnici dva nezavisna medijska udruženja.

Dodaje se i da se moraju povećati predvidljivost i uvid u postupak prihvatanja projekata sa sadržajem od javnog značaja.Na osnovu izveštaja Evropske komisije o napretku u oblasti vladavine prava članice EU odlučiće koliko će poglavlja u pregovorima sa EU Srbija otvoriti na međuvladinoj konferenciji koja treba da bude održana sledeće nedelje u Briselu.

Srbija kasni sa aktivnostima

U proteklih šest meseci Srbija kasni s brojnim aktivnostima za efikasniji sistem procesuiranja slučajeva, ocenjuje se u internom dokumentu Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava. Srbija ozbiljno kasni i u usvajanju novog zakona o finansiranju političkih partija, kao i zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Ocenjeno je i da je ostvarila mali konkretan napredak u uspostavljanju sistema imenovanja sudija i tužilaca i jačanju uloge Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) u nadzoru nad pravosuđem i tužilaštvom.

Na osnovu izveštaja Evropske komisije o napretku u oblasti vladavine prava članice EU odlučiće koliko će poglavlja u pregovorima sa EU Srbija otvoriti na međuvladinoj konferenciji koja treba da bude održana sledeće nedelje u Briselu.

U delu izveštaja o poglavlju 23 o pravosuđu i osnovnim pravima navodi se da je u Srbiji u toku proces ustavne reforme, da se stari slučajevi rešavaju i polako povećava broj onih koji idu na medijaciju, da je tužilac za ratne zločine imenovan u maju 2017. i da njegova služba sarađuje sa kolegama u regionu.

Međutim, kasni se sa aktivnostima usmerenim na uspostavljanje efikasnog, transparentnog i celovitog sistema procesuriranja slučajeva i ponovo su odloženi usvajanje strategije tužilaštva i neke aktivnosti usmerene na unapređenje rada srpskog tužilaštva za ratne zločine.

Kako se navodi, prenos preostalih nadležnosti za pravosudnu mrežu sa Ministarstva pravde na VSS, uključujući za budžet sudstva, odložen je do 1. januara 2018. dok isti prenos sa Ministarstva na DVT, koji zahteva izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kasni.

U internom dokumentu se navodi i da je u maju i junu 2017. imenovano deset predsednika sudova, nakon dugog perioda u kojem je taj proces bio zaustavljen.

Ipak, zaključno sa krajem septembra u Srbiji je bilo 11 sudova sa vršiocem dužnosti predsednika, od kojih su neki među najvećim sudovima u zemlji.

Ističe se da je objektivan, na rezultatima zasnovan i transparentan sistem izbora i imenovanja sudija i tužilaca, ključan za unapređenje profesionalizma i kompetencije sudstva i tužilaštva i obezbeđenje kvaliteta i efikasnosti sistema.

Uz pomoć EU, VSS i DVT unapređuju kapacitete u ključnim oblastima kako bi se uskladili sa najboljim evropskim praksama.

Istovremeno je nedavno istraživanje koje su sprovela profesionalna udruženja ukazalo da pravosuđe slučajeve gde najviši zvaničnici komentarišu istrage u toku, optužnice ili sudske postupke vidi kao vrstu pritiska na njihov rad, na šta je reagovao VSS.

Navodi se i da Etički kodeks članova VSS iz 2016. tek treba da počne da deluje. Kasni se zbog analize koja treba da pokaže da li etički kodeks sudija treba izmeniti kako bi bio usklađen sa evropskim standardima.

Kasni se sa izmenama Zakona o finansiranju političkih partija

U izveštaju se navodi i da se kasni s izmenama Zakona o finansiranju političkih partija i da se nastavlja rad na izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uz analizu sprovodjenja postojećeg zakona sa fokusom na privatizaciju javne nabavke i troškove.

I dalje se radi na poboljšanju zakonodavstva i administrativnih okvira kada je u pitanju sukob interesa, uključujući i rad na analizi čiji je cilj da se razjasne poslednice nezakonitog bogaćenja u smislu kriminalnih, adminsitrativnih i prekršajnih implikacija, dodaje se u non-pejper dokumentu.

U oblasti javnih nabavki, Srbija i dalje treba da usvoji izmene Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i da uspostavi sveobuhvatnu bazu podataka i ojača kapacitete državnih organa koji sprovode, nadgledaju i kontrolišu sistem javnih nabavki, navodi se u izveštaju.

U oblasti zdravstva koje je posebno osetljvo na korupciju Srbija je na vreme analizirala rizike od korupcije u postojećim zakonima i na osnovu toga pripremaju se izmene zakona o zdravstenoj zaštiti i zakona o zdravstvenom osiguiranju, dok se sprovodjenje akcionog plana za borbu protiv korupcije u oblasti obrazovanja još ne nadgleda.

Kada je reč o carini ukazuje se na potrebu da se prošire kompetencije carinskih službenika što zahteva izmene zakona o carini i zakona o krivičnom postupku.

Kada je reč o suzbjanju korupcije, u izveštaju se navodi da je uključivanje ekonomskih forenzičkih stručnjaka u tužilaštva trenutno u zastoju, ali je predviđeno sa stupanjem na snagu zakona o organizaciji i jurisdikciji državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Evropska komisija dva puta godišnje pravi izveštaje o napretku Srbije u pregovorima sa EU u poglavljima 23 i 24. Novi izveštaj je treći polugodišnji presek sprovođenja akcionih planova za ta dva poglavlja od otvaranja pregovora o pristupanju u julu 2016.