“Evropska perspektiva” ili proširenje? Terminologija skrenula pažnju sa glavnih poruka Samita u Zagrebu

Samit EU-Zapadni Balkan; Foto: Flickr/ EU2020HR

BEOGRAD – Uprkos tome što prvi član Zagrebačke deklaracije “potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana”, ono što je zainteresovalo javnost jeste da li je podrška pristupanju Zapadnog Balkana EU mogla da se izrazi jasnije.

“Manje govoriti o perspektivi, više o proširenju”, poručio je Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon održanog Samita.

Iako je uspeh što je Samit u okolnostima krize izazvane širenjem COVID-19 uopšte i održan, najkontroverznija tema bila je činjenica da je Deklaracija spomenula “evropsku perspektivu” Zapadnog Balkana, a ne jasniju podršku budućem članstvu.

Baveći se terminološkim odrednicama, zaobišle su se najvažnije poruke Samita koje su apelovale na jačanje vladavine prava i demokratskih vrednosti kao ključnih kriterijuma za članstvo.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel sa pravom je govorio o katastrofalnom demokratskom nazadovanju ubrzanog pandemijom COVID-19, kao i nedovoljnom borbom protiv korupcije.

Komentarišući Samit u Zagrebu, Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) ocenio je za N1 da se u javnosti u Srbiji mnogo više pažnje posvećeno određenim terminološkim izrazima u odnosu na ono što je suština sastanka.

“Što se tiče terminologije, ona je vrlo jasno definisana u novoj metodologiji u kojoj se, citiram, kaže “članstvo Zapadnog Balkana u EU je rezultat koji je u skladu sa političkim ekonomskim i bezbednosnim interesima EU”. Sama činjenica da su isti ti šefovi država i vlada nedavno doneli odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom vrlo jasno pokazuje u kom će pravcu države Zapadnog Balkana u budućnosti ići, gde leži njihova budućnost”, kazao je Srđan Majstorović za N1.

Prema njegovim rečina, debata oko terminologije odvlači pažnju od suštine, a to je da se pored iskazane solidarnosti i podrške koja nije samo ekonomske prirode i poziva državama Zapadnog Balkana da učestvuju u raznim evropskim programima pomoći, od njih očekuju i određeni rezultati.

“Evidentno je iz izveštaja Fridom hausa da su zemlje koje bi trebalo da budu primer zemljama u regionu (Srbija i Crna Gora) jer su najviše odmakle u procesu pregovaranja sa EU, obe nazadovale na FH listi i to je razlog za ozbljnu zabrinutost budući da će ovakvi izveštaji imati velikog uticaja na raspoloženje unutar Unije prema državama kandidatima. Na osnovu tih izveštaja meriće se politička ozbiljnost da se ove države uhvate u koštac sa ovakvim izazovima”, rekao je Mastorović.

Iako ne pominje proširenje, “Zagrebačka deklaracija” naglašava da “EU i Zapadni Balkan dele isti cilj”, a to je “mirna, jaka stabilna i ujedinjena Evropa”.

Dodaje se da je taj “isti cilj” podržan “istorijskim, kulturnim i geografskim vezama” ali i “zajedničkim političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima”.

Važno je napomenuti da se dokumenti poput Zagrebačke deklaracije sastavljaju tako da budu vrlo uopšteni, kako bi mogle da ih podrže sve države članice, jer sama reč proširenje nije najpopularnija među građanima Evropske unije.

Ono što je u zaključcima sastanka ne piše, a sa čim bi se bar lideri sa Zapadnog Balkna složili, jeste da je cilj definisan proširenjem i članstvom, a ne vremenski i politički neodređenom perspektivom.