ZAGREB/LJUBLJANA – Primena Uredbe EP o sistemskoj kontroli spoljnih granica Šengena preti da pogorša, ionako veoma loše odnose Hrvatske i Slovenije, i dok zvanični Zagreb traži hitno rešenje tog problema, koji je proteklog vikenda stvorio ogromne gužve na graničnim prelazima između dve države, iz Ljubljane poručuju da bilateralnih pregovora o pitanju granice sa Hrvatskom neće biti.
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović pisala je zvaničnima EU zahtevajući pronalaženje hitnog rešenja višesatnih čekanja na graničnim prelazima između Hrvatske i Slovenije tokom proteklih uskršnjih praznika.
Ona je primetila da je situacija dovedena do apsurda i da su građani Hrvatske u EU ulazili lakše i brže pre nego što je ta zemlja postala članica Unije.
Tim povodom se oglasio i premijer Andrej Plenković, koji je na sednici vlade najavio da će Hrvatska iskoristiti, kako je rekao, sva moguća sredstva kako bi rešila problem gužvi na graničnim prelazima i poručio da je stroga primena evropske uredbe o sistemskoj kontroli granica za Hrvatsku “neodrživa”.
“Za Hrvatsku, zemlju koja se priprema za Šengen i želi da da svoj doprinos u borbi protiv terorizma jednostavno je neodrživo ovako sprovođenje Uredbe na granici s članicama EU, čija je članica i Hrvatska”, rekao je premijer posebno apostrofirajući kakve posledice će to imati na turizam te zemlje.
“Nema i neće biti bilateralnih pregovora o pitanju granica s Hrvatskom. Samo posle odluke Arbitražnog suda sa Hrvatskom se može pregovarati bilateralno, ali isključivo o sprovođenju te odluke”, rekao je predsednik slovenačkog parlamenta Milan Brglez.
Brglez je za regionalnu televiziju N1, na konstataciju da je ovih dana otvoren problem i ogromnih gužvi na graničnim prelazima dveju zemalja, kazao da je Hrvatska kandidat za Šengen i u drugačijem je položaju od Slovenije.
“Pravila su određena, čini mi se da bi se celo zakonodavstvo trebalo bolje prilagoditi. Reč je o bezbednosnom pitanju koje EU pokušava da reši. Ni to se neće moći bilateralno rešiti. EU mora naći trajno rešenje”, rekao je Brglez, koji smatra da EU njene institucije uvođenjem sistemskih mera kontrole samo traže način za bolje obezbeđenje granice.
Bivši šef slovenačke diplomatije Dimitrije Rupel smatra da je šengenska granica vrednost koju treba čuvati, a što se tiče dugih čekanja na granici, on misli da se radi o nesposobnosti onih koji organizuju protok na prelazima. Rupel, naime, smatra da je u pitanju tehnički problem i da Šengen nije upitan.
“Slovenačka vlada napravila je niz grešaka već 2015. godine kada je popustila, pustila da prolaze hiljade i hiljade ljudi bez kontrole i pregleda. Šengen treba čuvati, sad jedno važno pitanje za našu vlast je da li je ona zainteresovana da Hrvatska čim pre uđe u šengensku zonu”, rekao je Rupel za regionalnu televiziju N1.