ZAGREB – Međusobne optužbe zvaničnika Hrvatske i Sovenije zbog primene evropske uredbe o sistemskoj kontroli spoljnih granica EU, koja je stvorila velike gužve tokom proteklih praznika na graničnim prelazima između dve zemlje, se nastavljaju.
Primena te uedbe preti, naime, da pogorša, ionako već veoma loše odnose Hrvatske i Slovenije, i dok zvanični Zagreb traži hitno rešenje tog problema, iz Ljubljane poručuju da bilateralnih pregovora o pitanju granice sa Hrvatskom neće biti.
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović pisala je juče zvaničnima EU zahtevajući pronalaženje hitnog rešenja višesatnih čekanja na graničnim prelazima između Hrvatske i Slovenije tokom proteklih uskršnjih praznika.
Ona je primetila da je situacija dovedena do apsurda i da su građani Hrvatske u EU ulazili lakše i brže pre nego što je ta zemlja postala članica Unije.
Tim povodom se oglasio i premijer Andrej Plenković, koji je na sednici vlade najavio da će Hrvatska iskoristiti, kako je rekao, sva moguća sredstva kako bi rešila problem gužvi na graničnim prelazima i poručio da je stroga primena evropske uredbe o sistemskoj kontroli granica za Hrvatsku “neodrživa”.
Slovenački ministar spoljnihh poslova Karl Erjavec, međutim, kaže da je začuđen nekim navodima iz pisma Kolinde Grabar-Kitarović zvaničnicima EU, koja je krivicu za zastoje na graničnim pjelazima između Slovenije i Hrvatske pripisala Sloveniji.
“Odlučno odbacujem svaku krivicu Slovenije za zastoje na granici, Slovenija samo ispunjava sćengensku uredbu”, kazao je slovenski ministar na konferenciji za novinare nakon sednice vlade, reagirajući na pisma kojima je hrvatska predsednica čelnike evropskih institucija upozorila da je Slovenija svojim načinom primene strožih kontrola na spoljnim granicama EU-a i Šengena uzrokovala višesatne zastoje na graničnim prelazima, te da se to može negativno odraziti na hrvatski turizam i ekonomsku aktivnost generalno.
Erjavec je rekao da je u navodima iz pisma hrvatske predsednice mnogo netočnosti i da je time razočaran pa očekuje da će to hrvatskoj predsednici reći i slovenački predsednik Borut Pahor, koji se s njom često sastaje na neformalnim susretima.
Slovenija kao članica Šengenskog područja, što Hrvatska još nije, mora poštovati izmene šengenske uredbe koja je namenjena jačanju sigurnosti, a u doba kad su se izmene donosile na vreme je upozoravala na njene nedostatke i probleme koje može izazvati na granici, ali te primedbe nisu bile uvažene, kazao je slovenački šef diplomatije.
Istovremeno, Erjavec je odlučno odbio sugestije kako je šengenske propise i striktne kontrole na slovensko-hrvatskim graničnim prelazima zapravo anticipirao jednom svojom izjavom u kojoj je najavio da će slovenska turistička sezona možda biti ugrožena ako Hrvatska ne pristane na odluku arbitražnih sudija koju Slovenija očekuje još ove godine.
“Nikad nisam pretio blokadom turista koji idu u Hrvatsku i odbacujem aluzije da su pooštrene kontrole zbog toga. Moja izjava je u Hrvatskoj bila zloupotrebljena kao što se to često događa”, kazao je Erjavec, te dodao da gužve na granici nemaju veze s arbitražom nego sigurnošću.
Predsednik saborskog Odbora za spoljnu politiku i bivši ministar inostranih poslova Miro Kovač izjavio je da Hrvatska mora tražiti naknadu štete, ukoliko Slovenija nastavi da sprovodi praksu koja nije u duhu evropskog prava i zbog koje Hrvatska i evropski građani mogu da trpe štetu.
Govoreći o sprovođenju sistemskih mera kontrole na graničnim prelazima, Kovač je rekao da evropska uredba dozvoljava da se ona može sprovoditi i ciljano, ako se ispostavi da sistemska kontrola ima nerazuman učinak na protok saobraćaja.
“Slovenija to nije učinila i na njoj je odgovornost. Ona ne želi da bude fleksibilna i moramo joj objasniti, njoj i prijateljima u Evropskoj uniji, da je to neprihvatljivo”, rekao je Kovač.
Kovač, naime, smatra da, ako bi se ova praksa nastavila, a koja nije u duhu evropskog prava, i ako bi hrvatski građani bili diskriminirani, onda Hrvatska mora tražiti naknadu štete”, poručio je Kovač u izjavi za regionalnu N1 tv.
“Za Hrvatsku, zemlju koja se priprema za Šengen i želi da da svoj doprinos u borbi protiv terorizma jednostavno je neodrživo ovako sprovođenje Uredbe na granici s članicama EU, čija je članica i Hrvatska”, rekao je premijer posebno apostrofirajući kakve posledice će to imati na turizam te zemlje.
“Nema i neće biti bilateralnih pregovora o pitanju granica s Hrvatskom. Samo posle odluke Arbitražnog suda sa Hrvatskom se može pregovarati bilateralno, ali isključivo o sprovođenju te odluke”, rekao je predsednik slovenačkog parlamenta Milan Brglez.
Takav stav je, međutim, isključiv i suprotan tvrdnji Hrvatske da posle izlaska iz arbitraže želi bilateralno sa Slovenijom da rešava pitanje razgraničenja.
Berglez je za regionalnu N1 tv, na konstataciju da je ovih dana otvoren problem i ogromnih gužvi na graničnim prelazima dveju zemalja, kazao da je Hrvatska kandidat za Šengen i u drugačijem je položaju od Slovenije.
” Pravila su određena, čini mi se da bi celo zakonodavstvo trebalo bolje prilagoditi. Reč je o sigurnosnom pitanju koje EU pokušava da reši. Ni to se neće moći bilateralno rešiti. EU mora naći trajno rešenje”, rekao je Berglez, koji smatra da EU njene institucije uvođenjem sistemskih mera kontrole samo traže način za bolje obezbeđenje granice.