BRISEL – Sve dok politički, pravni i ekonomski uslovi u Jugoistočnoj Evropi ne pokažu znake približavanja ostatku kontinenta, taj region će ostati nestabilan, zaključeno je u izveštaju Instituta EU za bezbednosne studije, prenosi danas portal European Western Balkans.
*Ceo tekst na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
Izazovi za Zapadni Balkan kao što su slaba ekonomija i državna demokratija, uz saopštenje predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera iz 2014. da neće biti proširenja za vreme njegovog mandata, učinili su ovaj region plodnim tlom za spoljne uticaje, ističe se u izveštaju, pod naslovom “Fleksibilnost na Zapadnom Balkanu”.
“Pothranjujući državnu i društvenu fleksibilnost na Zapadnom Balkanu, EU ne samo što se direktno posvećuje sposobnosti regiona da izađe na kraj s višestrukim izazovima, već takođe dugoročno ulaže, u interesu sopstvenih građana”, navodi se u izveštaju, koji je izrađen u partnerstvu sa Evropskom fondom za Balkan.
O fleksibilnosti regiona govorili su za EWB politički eksperti iz EU i sa Zapadnog Balkana, među kojima i direktorka evropskog programa Nemačkog Maršalovog fonda Roza Balfur, koja ocenjuje da je Zapadni Balkan u protekle dve decenije pokazao značajnu fleksibilnost.
“EU je pokretač i slabosti i fleksibilnosti na Zapadnom Balkanu, pri čemu je jedno poleđina drugog”, objašnjava ona.
Kad je reč o slabosti, Balfur smatra da je nedostatak angažovanosti EU, kao i interesa SAD u regionu, učinila druge spoljne aktere kao što su Turska, Rusija i zemlje Persijskog zaliva – glavnim doprinosiocima destabilizaciji.
S druge strane, ističe ona, izgledi za evroaltantske integracije predstavljaju glavni pokretač fleksibilnosti.
Analitičarka Centra za evropsku politiku Korina Stratulat na pitanje da li je demokratizacija Balkana pokretač fleksibilnosti daje pozitivan odgovor, ali skreće pažnju na “žilave” političke i ekonomske probleme, ističući među njima korupciju.
Profesor Centra za jugoistocne evropske studije Univerziteta u Gracu Florijan Biber glavnim unutrašnjim izazovom za region smatra njegovu sposobnost apsorbovanja kriza.
“Kontinuirane krize u regionu učinile su građane otpornim na preokrete; međutim, takva fleksibilnost se pre može shvatiti kao sposobnost izdržavanja krize, nego kao sposobnost prevazilaženja te krize i sticanja veće otpornosti na buduće krize”, ocenjuje Biber.
Kao faktore krhkosti, između ostalog on navodi nedovoljan strukturni ekonomski razvoj i centralnost države.
Tim faktorima slabosti viši analitičar javnih politika Fondacije za otvoreno društvo Srđan Cvijić dodaje opadanje demokratije, ali i ograničavanje prostora za rad organizacija civilnog društva i nezavisnih i kritičkih medija.
Cvijić to smatra paradoksalnom pojavom s obzirom na to da su sve zemlje Zapadnog Balkana na putu ka EU, dok najvećom slabošću smatra Junkerov moratorijum o proširenju iz 2014.
“Odsustvo političkog zamajca u proširenju EU imalo je dve posledice: pokazalo je da je ”šargarepa” članstva u EU iluzija, a istovremeno je oslabilo štap koji bi se mogao upotrebiti u cilju sprovođenja reformi, i zbog toga je civilno društvo regiona ostalo ranjivo pred sve netolerantnijom vladajućom elitom”, kaže Cvijić za EWB.
Programski menadžer Evropskog fonda za Balkan Igor Bandović smatra da je suženje perspektive proširenja EU učinilo Zapadni Balkan skeptičnim u pogledu tog procesa, dok su države članice Unije skeptične kad je reč o transformacijskoj moći procesa proširenja.
To, zaključuje on, dovodi do uspona autoritarnih lidera koji svoje zemlje vraćaju unazad