BEOGRAD – Najstarije snage evropskog desnog i levog centra trebalo bi da i posle majskih izbora imaju većinu u Evropskom parlamentu, iako će zabeležiti značajan pad, dok će stranke krajnje desnice ojačati. Ipak, rezultat ne bi trebalo u većoj meri da utiče na proces proširenja, zaključeno je na konferenciji “Evropski izbori i budućnost EU” koju je organizovao Institut za evropske studije.
Trenutno najveća Evropska narodna partija (EPP) će, prema poslednjim anketama, umesto dosadašnjih 217 imati oko 180 poslanika, Socijaldemokrate će pasti sa 188 na 140 ili 120, Alijansa liberala i demokrata bi trebalo da dobije 76 poslanika, dok se očekuje da će Zeleni imati oko 55 poslaničkih mesta.
Izbori se dešavaju u kritičnom trenutku za Evropu, njenu budućnost i spoljnu politiku, ali i za Srbiju, iako proširenje uopšte nije bilo tema zbog unutrašnjih problema u EU, poput migracija, bezbednosti, socijalno-ekonomske klime, sankcija prema Rusiji, debate u vezi sa NATO i evropskom vojskom.
Direktor Instituta za evropske studije Miša Ðurković preneo je poslednje ankete koje pokazuju očekivane tendencije – pad vodeće političke grupacije u Evropi – Evropske narodne partije, kao i socijalista. On je istakao da se očekuje porast radikalne levice, ali da će svakako najznačajniji biti porast desnih stranaka.
Đurković je objasnio da se evropske mejnstrim partije najviše plaše mogućnosti da evroskeptične i antisistemske partije na desnici, uz krajnju levicu, skupe trećinu poslanika u Evropskom parlamentu i tako dobiju priliku da blokiraju zakone.
“Ako ne budu u jednoj frakciji, za šta se zalaže i Salvini, očigledno će biti jake ad hoc koalicije, koje će odlučivati o važnim zakonima”, naveo je Đurković.
Dodao je da se iz kampanje lidera EPP Manfreda Vebera videlo da pokušava da zaustavi rast radikalne desnice time što je preuzeo deo njihovog programa, između ostalog i zahteve za većim brojem službenika koji će obezbeđivati granicu.
Slobodan Zečević je ipak rekao da će stranke krajnje desnice u devetom sazivu Evropskog parlamenta imati više mandata jer građani traže odgovor na krizu u EU, zbog čega se jedan deo okreće nacionalnim i identitetskim strankama.
Međutim, kako je istakao i pored evroskepticizma i straha građana EU od migracija i masovnog dolaska radnika iz istočne Evrope, logika evropske integracije i stabilnosti će preovladati.
“Suprotstavljene su dve logike – strah od novih radnika i migracija u razvijene države zapadne Evrope i geostrateška potreba da se pre svega Srbija i Crna Gora uključe u EU, a zatim i ostale zemlje. Mislim da će preovladati logika geostrateških interesa”, naveo je Zečević.
Kako je dodao EU će morati da shvati da njena teritorija nije zaokružena, da je Srbija deo Evrope i da joj nije u interesu da prepusti taj prostor nekom drugom – Rusiji, Kini ili Turskoj.
Kad je reč o Kosovu, Zečević je rekao da jačanje desnih stranaka Srbiji ide na ruku.
Očekuje i promene u briselskom dijalogu, navodeći da Federika Mogerini najverovatnije neće biti posrednik u pregovorima, što, prema njegovom mišljenju, Beogradu ne ide na ruku jer je Mogerinijeva bila relativno korektna.
Slobodan G. Marković je takođe stava da će doći do povećanja broja poslanika iz populistickih desnih stranaka, ali da to neće bitno uticati na način na koji će biti izabrana briselska komisija.
“Evropska komisija će biti izabrana na osnovu većine iz redova stranaka koje su evropski politički mejnstrim. Ne očekujem radikalne promene”, istakao je on.
Kad je reč o proširenju, Marković je da izbori mogu kratkoročno da nepovoljno utiču zbog unutrašnjeg dijaloga koji bi izazvao veći uspeh desnih stranaka, ali takođe ne očekuje bilo kakve radikalne promene na dugoročnom i srednjoročnom planu.
Izbori, prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo da utiču ni na briselski dijalog u velikoj meri.
“Pozicija EU je faktički ista od 2007. godine, od kada traže sveobuhvatno rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane i mislim da će to ostati zvanična politika EU i dalje”, naveo je Marković.