Evropski PROGRES pomogao da posao dobije 300 ljudi

VLASINSKO JEZERO – Na jugoistoku i jugozapadu Srbije otvoreno je blizu 100 novih preduzeća i zaposleno 300 ljudi, zahvaljujući projektima koje su u poslednje tri godine finasirale Evropska unija i Vlada Švajcarske, rekao je danas menadžer programa Evropski PROGRES Grem Tindal.

On je na trećem godišnjem sastanku Upravnog odbora Evropskog PROGRES-a koji je danas održan na Vlasinskom jezeru, naveo da je od 251 projekta koji su finansirale EU i Vlada Švajcarske preko Evropskog PROGRES-a, 80 odsto projekata je već završeno, saopšteno je iz Evropskog PROGRES-a.

Takođe je dodao da su vidljivi i prvi efekti tih projekata koji doprinose društvenom i ekonomskom razvoju 34 lokalne samouprave.

Menadžerka projekata Delegacije EU u Srbiji Ana Stanković rekla je tom prilikom da je kroz pomenute projekte značajno poboljšana ekonomska i socijalna infrastruktura.

„Doprineli ste većem razumevanju procesa dobrog upravljanja i rodne ravnopravnosti, a u narednom periodu na vama je da ove procese primenjujete u svom radu i projektima“, dodala je Stanković.

Petar Vasilev iz Švajcarske kancelarije za saradnju rekao je da znanja koja su predstavnici lokalnih samouprava stekli u oblasti dobrog upravljanja treba primenjivati u radu, planiranju i odlučivanju, jer se tako dugoročno doprinosi boljem životu stanovništva.

Kako je na sastanku Upravnog odbora rečeno posebno je važan napredak koji je ostvaren u unapređenju konkurentnosti.

Više od tri četvrtine programskih opština je značajno povećalo svoju konkurentnost i to posebno u upravljanju finasijama, pripremi tehničke dokumentacije, izdavanju građevinskih dozvola i pružanju opštinskih usluga, odnosno onim oblastima na kojima je bila fokusirna podrška putem programa Evropski PROGRES, navodi se u saopštenju.

Takođe, navodi se da je uspešno realizovan projekat zaštite geografske oznake vlasinskog meda, za koji su EU i Vlada Švajcarske preko Evropskog PROGRESa opredelili 10.000 evra, upravo jedan od primera podrške unapređenju konkurentnosti lokalne privrede i proizvođača koji će doprineti i boljoj promociji područja Vlasine.

„Naš med je poseban baš zbog pčelinje ispaše na Vlasinskoj visoravni, koja je uredbom Vlade Srbije proglašena za predeo izuzetnih odlika i zato i ima posebnu aromu lekovitih biljaka. Sada će uz geografsku oznaku 80 naših članova moći da poveća plasman proizvoda, unapredi i ujednači tehnologiju proizvodnje, a nadamo se da će se i broj mladih pčelara povećati“, naveo je Ivica Kostić iz pčelarskog udruženja „Matica“ iz Surdulice.

Udruženje je preko Evropskog PROGRESa dobilo tehničku pomoć u izradi specifikacije i laboratorijskih analiza za registrovanje geografske oznake Vlasinskog meda koja predstvalja garanciju kvaliteta i daje proizvodu dodatu vrednost i mogućnost da bude konkurentniji na tržištu. Specifikacije je odobrio Zavod za zaštitu intelektulane svojine Republike Srbije.

Pored vlasinskog meda, u toku je i postupak kojim će geografsku oznaku dobiti i ivanjički krompir, sjenički kravlji sir, sjenička stelja i sjeničko jagnje, čime će ovi proizvodi nastali kao rezultat tradicije, znanja i veština, biti spremni za izlazak na evropsko tržište.

Predstavljajući dosadašnje rezultate programa ocenjeno je da je napredak ostvaren i u oblasti infrastrukture.

Radovi na 19 lokalnih infrastrukturnih projekata se odvijaju po planu, a istaknuta je važnost infrastrukturnih projekata u 14 opština uključenih u realizaciju Evropskog PROGRESa za koje je EU opredelila više od 3,2 miliona evra.

Na sastanku je i istaknuto da je program u značajnoj meri doprineo unapređenu socijalne uključenosti kroz aktivnosti koje su direktno doprinele socijalnom i ekonomskom osnaživanju 9.000 ljudi iz ranjivih grupa, posebno žena i Roma.

Najviše je učinjeno u pogledu njihovog zapošljavanja, obrazovanja, unapređenja pristupa socijalnim, zdravstvenim i opštinskim uslugama, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, navodi se u saopštenju.

Sa trećeg godišnjeg sastanka Upravnog odobra Evropskog PROGRESa je poručeno da će donatori nastaviti podršku razvoju juga zemlje, a da je neophodno da svi partneri, prvenstveno lokalne samouprave aktivno učestvuju u finalizaciji projekata kako bi u nove programe ušli bez nedovršenih poslova sa stečenim iskustvima i naučenim lekcijama.