Održavanje serije dijaloga predstavnika vlasti i opozicije o izbornim uslovima, koji je krajem jula počeo na Fakultetu političkih nauka, bio je početak uspostavljanja hitne debate među partijama, koja je navedena i u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije. U međuvremenu se deo opozicije povukao, a uspešan završetak ovog procesa stavljen je pod znak pitanja. Koja je njegova budućnost i da li je ipak moguće postići neki kompromis pitali smo jednog od organizatora, izvršnog direktora Fondacije za otvoreno društvo Srbija Milana Antonijevića.
European Western Balkans: Ostao je još jedan sastanak vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Na početku je izgledalo da je dijalog pokrenut i da je moguće da će se doći do nekog rešenja, međutim opozicije je sve manje za stolom. Da li je realno reći da su pregovori propali?
Milan Antonijević: Naravno da nije, kada pogledate teme koje su tu pokrenute, broj učesnika sastanaka je nešto što pokazuje da je moguće u istoj prostoriji razgovarati o ovim temama. Svi oni koji ne učestvuju na sastancima dobijaju materijale i mogu da se kasnije uključue ukoliko žele, mi ih takođe informišemo o onome što je dogovoreno.
Mislim da postoji mogućnost, sada da li je to moj preterani optimizam ili ne, da se za stolom razgovara o celini predloga, to jest o sve četiri oblasti koje smo pokrili i da to bude urađeno u okviru ovog poslednjeg tematskog okruglog stola koji se bavi biračkim pravom građana i pritiscima, odnosno svim onim što je zaista, siguran sam, najvažnije kada govorite o građanima Srbije: način na koji se donosi odluka o glasanju, mogući pritisci, izbegavanje takvih situacija i, uopšte, zaštita njihovih prava i sprečavanje pritiska koji smo mogli videti u Medveđi i na nekim drugim mestima.
EWB: Dakle, očekujete da na poslednjem sastanku opozicija može da se vrati za sto?
MA: Mi se nadamo, razgovaramo i dalje sa njima, naravno da se upućuju pozivi. Ono o čemu se razgovaralo na prva tri okrugla stola već dobija obrise, u pitanju su neki potezi vladajućih stranaka koji će se morati videti nužno i u parlamentu, dakle govorimo o javnim slušanjima, medijska sfera je izazvala najviše pažnje, pa onda i u tome očekujemo najviše pomaka. Govorimo i o radu REM-a, o prilici da se o ovim pitanjima raspravlja u okviru Narodne skupštine, a kada pogledate šta su organizacije kao što su CRTA, CeSID, Transparentnost, Novosadska novinarska škola predlagale, tu ima dovoljno prostora za brze akcije koje bi dovele do izmene pojedinih propisa. Ono što je mnogo bitnije je sama primena, mislimo da je tu, osim usklađivanja pojedinih zakona koji su doveli do ovakve situacije, neophodno posvetiti pažnju njihovoj primeni na terenu, ukazivanju na svako moguće kršenje i jasne reakcije ukoliko do takvog kršenja dođe.
EWB: Ko ih je otežao?
MA: Kada pogledate kako izgleda razgovor u prostorijama na Fakultetu političkih nauka i ono što kasnije bude izrečeno u medijima, deluje kao da se ne želi pomak u bilo koje od ove četiri oblasti. Mislim da u tom smislu najveću pažnju treba usmeriti na vladajuću stranku, na koaliciji i na ono što se dešava u medijima, i u privatnim medijima koji vode kampanju protiv opozicije, u pitanju je jedno neprimerno izveštavanje, kao i pritisci koji se dešavaju na terenu i što mi pokušavamo da ovakvim dijalogom izmenimo.
Nijednoj politčkoj stranci na FPN-u nije bilo prijatno ni u jednom trenutku. Očigledno su se otvorila neka teška pitanja, otuda i teške reči koje su se tamo izgovorile i koje deluju da dijaloga ne može biti, ali unutar tih tri ili nešto više sati koje tamo provedemo ipak se dolazi do mogućnosti nekih izmena, primena zakona i od toga sve kreće.
Dakle, ima prostora za razgovor, mi u potpunosti razumemo zašto su neke stranke odlučile da u ovom trenutku na ovakav način ne učestvuju, mnogo toga se učinilo da pregovori budu otežani i da ovaj dijalog, i kasnije sve što bi trebalo da usledi, deluje kao nemoguća misija.
EWB: Upravo pritisci na terenu jesu jedan od razloga zbog kojih opozicija više ne učestvuje, pogotovo izbori u Medveđi, koji su pokazali da vlast nema nameru da suštinski promeni stanje na terenu. Kako Vama izgleda sve to što se događa u političkom životu?
MA: Na tim izborima, koji su bili neka vrsta lakmusa, video se jedan od načina na koji se oni mogu odvijati. Kada su izbori u jednoj opštini, naravno da će sva pažnja vlasti i opozicije fokusira na nju, ali kada se uđe u kampanju u čitavoj Srbiji ne možete napraviti takav nivo pritiska, i siguran sam da bi uslovi bili znatno drugačiji.
EWB: Kao i na većini prethodnih, što je CRTA već konstatovala u svojim izveštajima. Videli smo razne vrste pritisaka, crne džipove…
MA: Da, to je nešto što predstavlja jedan vid pritaska i time ćemo se baviti na četvrtom tematskom stolu, mislim da je zaista najvažnije da o tome razgovaramo sa građanima, da vidimo kakav je pritisak bio prve tri decenije višepartijskog političkog života u Srbiji, i da li su svi akteri na političkoj sceni završili sa svojim ciklusom velikih pritisaka, kao i da li mogu da se svi zajedno odreknu takvih praksi, kako bismo na taj način zaokružili ove tri decenije i vratili se na neke početne položaje, kakve možemo videti u uređenim zemljama EU.
Ja ne očekujem čuda, ne možete na osnovu pet sastanaka na FPN-u izmeniti celokupnu situaciju i skloniti sve probleme koji su se gomilali u prethodne tri decenije, tako da mi je malo strpljenja političkih stranaka tu nedostajalo, onih koje su odustale od dijaloga. Potpuno razumemo pritiske koji su do toga doveli, ali pokušavamo da što više konkretnih stvari tu dogovorimo, da vidimo na koji se način one mogu sprovesti i da sve snage upregnemo u to da se promena vidi krajem marta 2020. godine. Šest meseci jeste kratak period, ali žao mi je što niko ovu akciju niko nije započeo nakon prethodnih parlamentarnih izbora, dakle pre četiri godine, mislim da bi situacija bila znatno drugačija.
EWB: Zar ne deluje pomalo naivno misliti da se u šest meseci može promeniti ono što se nije promenilo u poslednjih sedam godina?
MA: Onda uopšte ne treba da se bavimo pokušajima da se promeni bilo šta, jer onda ne govorimo o sedam godina, govorimo o trideset godina, pogledajte kako izgleda politički život u Srbiji i nađite neki od perioda u kojima neki od ovih mehanizama i pritisaka nije korišćen. Oni sada jesu pojačani, naravno imate tu i društvene medije i kampanje lažnih vesti sa kojima se ni Evropa ni svet ne mogu lako izboriti, sve to se vidi u Srbiji. Treba naći odgovore na to: načine na koji se odgovara na takve pritiske, načine na koji se ohrabruju građani da slobodno zasnuju svoj politički stav o podršci pojednimin strankama.
Ja sam veoma često govorio o pritiscima koji građani trpe, koji su mnogo vidljiviji i lakše sprovodljivi u malim sredinama nego u velikim gradovima. Treba razmišljati i o ljudima kojima egzistencija zavisi od poslova koji su dobili, nažalost preko stranke, i koji će, ne razmišljajući o posledicama svog delovanja, vršiti pritisak na svoje okruženje kako da glasaju. Ovde treba uvesti i još jedan element koji nismo imali na prethodnim uzborima – ne sećam se kada je bilo efikasne akcije tužilaštva protiv krivičnih dela navedenih u delu Krivičnog zakonika koji se odnosi na postupke koji se mogu počitiniti pre ili tokom izbora. Tek sa uvođenjem vladavine prava i hrabrošću sudija da, bez obzira ko se nalazi sa druge strane, pokreću postupak, tada ćete ovu promenu i videti. Zato očekujemo da ćemo na posledenjem okruglom stolu biti mnogo više govora i o krivičnoj odgovornosti za sprečavanje slobodnog izražavanja volje i glasanja, o čemu smo govorili i na prethodnim sastancima.
Niko ne očekuje da ćete za šest meseci imati idealnu situaciju, ali moja procena je da se jednom mora napraviti zaokret. Mislim da postoji pažnja i javnosti za ovaj proces, išli smo po Srbiji i razgovarali sa ljudima, postoji nada i želja velikog broja građana da situacija može da se promeni, da se smanje polarizacija u društvu, ali koliko će to biti uspešno zavisiće od svih aktera na političkoj sceni. Lako je izazvati incidente i urušiti poverenje u demokratske procese, koje se gradi decenijama. Možda smo izgubili prethodnih trideset godina, ali ne moramo izgubiti narednih šest meseci u procesima koji ne vodi ka poboljšanju situacije i izbornoj zaštiti građana.
EWB: Vast je najavila pozivanje posmatračke misije OEBS-a. Vidite li to kao znak dobre volje i korak napred ka boljim izbornim uslovima ili “blef” vlasti?
MA: Mislim da jeste korak napred, mi razgovaramo sa OEBS/ODIHR-om, razgovaramo i sa Evropskom unijom, koji takođe posmatraju ceo ovaj proces pregovara i gledaju kakvi će biti rezultat. U vreme kada smo počeli ovaj proces sa FPN-om, nismo imali nijedan proces koji bi otvarao pitanje fer i pravednih izbora. Niste imali takve razgovore, i ovo leto smo iskoristili da sve ove teme otvorimo, mislim da postoji dovoljna pažnja javnosti za to. Koju god temu da smo prethodno otvarali kao civilno društvo nismo imali ovoliku pažnju medija, i opozicionih i vladajućih. To pokazuje da postiji mogućnost da se rasprava vrati gde joj je mesto – u medije, da se otvori prostor za pitanja koja postoje, da se radi na smanjivanju polarizacije i vraćanju političkog života tamo gde mu je mesto, a to je odsustvo pritiska kada iza paravana dajete svoj glas, i da posle u parlamentu možete kroz institucije gledate način na koji se vaša država može izmeniti donošenjem novih zakona, i to je ono što je opšti cilj.
EWB: Kada govorimo o ulozi međunarodne zajednice, pre svega ulozi Evropske unije u ovom procesu, da li su ovi razgovori posledica pritiska iz Brisela?
MA: Sigurno je da smo, kada smo donosili ovu odluku, konsultovali sve izvore i izveštaje koji postoje – pogledajte i naše izjave od početka godine, one govore o dijalogu, danas sam gledao izjave još iz 2017. predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti koji govori o tome da ne postoji dijalog u našem društvu i on se mora uspostaviti na političkom nivou. Veoma često se javljaju takvi signali, u poslednjem izveštaju Evropske komisije govori o potrebi hitnog uspostavljanja političkog dijaloga, tako da ta reč „hitno“ koja je dva puta pomenuta samo u tom dokumentu govori da je ovo poslednji trenutak u kom se može poslati neka poruka članicama EU i, što je mnogo bitnije, poslati poruku građanima Srbije da je moguće da uređenje ove zemlje koja je prošla kroz sve što je prošla moguće izmeniti u procesu reformi.
EWB: Kako ste ubedili vladajuće stranke da sednu za sto nakon sedam godina?
MA: Podjednak napor je bio potreban da sve stranke koje su učestvovale u dijalogu sednu za sto, mislim da je negde i stručnost organizacija i dugogodišnji rad onih koji su predstavljali svoje preporuke bio garant da će ovi razgovori biti otvoreni, da će sva pitanja biti stavljena na sto…
EWB: Ali postojale su upravo zamerke na CRTU, CeSID…
MA: Da, i na Fondaciju za otvoreno društvo. Mislim da vas ti napadi ne mogu obeshrabriti jer oni očigledno govore da radite dobar posao. Treba staviti sujetu po stranu. Napadi koji se dešavaju i dok vodimo ovaj proces, pojedine izjave, grube su i jake, ali ne može se zbog njih izaći iz ovog procesa. Želja organizacija da pokažu ono što su prikupile proteklih godina mnogo je bitnija od jedne izjave, koja je možda i istrgnuta iz konteksta, govorim o izjavi predsednika Republike Srbije, ili od nekih stvari koje se izjavljuju na društvenim mrežama, mislim da je to potpuno jasno da se na to ne treba reagovati, bitnije je sam proces nego svaka reč koja se o njemu izgovori, sa bilo koje strane.
EWB: Rekli ste da je nakon sastanka na FPN-u plan da se krene sa javnim saslušanjima i uključenjem Narodne skupštine u proces?
MA: To je obećanje vladajuće stranke, da će se o radu REM-a razgovarati u Narodnoj skupštini, o njihovom neobavljanju funkcije u predizbornom periodu i da će se, takođe, po hitnom postupku u jednoj brzoj proceduri izabrati nedostajući članovi REM-a poštujući uslov stručnosti i bez politizacije koja je očigledno narušila formiranje ovog tela pre dosta godina – to su neke stvari koje moraju da se rešavaju unutar insitutucija.
EWB: Postoji li mogućnost da se razgovori nastave na FPN-u ukoliko ne dođe do sporazuma na ovom poslednjem?
MA: Mislim da je ovaj ciklus zaokružen, mediji su svaki put dobijali materijale koji predstavljaju i CRTA i CeSID i Transparentnost, pojedina medijska udruženja, mislim da je to dovoljno da se zasnuje neki sud o tome šta sve u Srbiji mora da se promeni da biste imali fer i ravnopravne izbore u. Bilo kakvo vraćanje na pojedine teme mislim da ne bi imalo mnogo smisla, sva pitanja smo otvorili, učinili smo sve što je u našoj moći, mislimo da je preuzimanje odgovornost za sprovođenje zaključaka na političkim strankama koje su obaveze preuzele.
Ne možemo ovaj proces voditi u nedogled, već treba da vidimo koji su njegovi rezultati, i mislimo da je jedino primereno nastaviti praćenje primene onoga što je ispunjeno od onoga što je dogovoreno na FPN-u, ali to neće biti na svakih deset ili nedelju dana kako do sada radimo već u nekim dužim periodima u okviru kojih se ova primena može videti i u praksi.