Švedska je preuzela predsedavanje Evropskom unijom u trenutku kada je evropska bezbednost ugrožena zbog rata u Ukrajini, što je u velikoj meri oblikovalo prioritete predsedavanja. Promene geopolitičkih okolnosti uticale su i na politiku proširenja EU, pridajući više značaja zemljama Zapadnog Balkana i njihovim procesima pristupanja. O tome smo razgovarali sa ambasadorkom Švedske u Srbiji Anikom Ben David, koja je podelila svoje mišljenje o predsedavanju svoje zemlje i njenim prioritetima, ali i o glavnim izazovima sa kojima se Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana suočavaju na svom putu ka EU.
European Western Balkans: Tokom protekle godine svedočili smo novom zamahu politike proširenja EU. Kako će se švedsko predsedavanje nadovezati na ovaj zamah i možemo li očekivati da će politika proširenja biti visoko pozicionirana na agendi tokom narednih šest meseci?
Anika Ben David: Rekla bih da je geopolitička realnost donela novi osećaj hitnosti pristupanja EU. Rat Rusije protiv Ukrajine naglašava važnost strateškog partnerstva između EU i Zapadnog Balkana. Zemlje kandidati sada imaju priliku da napreduju i mi ohrabrujemo naše partnere da to iskoriste.
Međutim, naravno da osnovni principi važe: standardi su i dalje tu. Postoji jasan put, jasna metodologija. Želimo da vidimo da se proces pridruživanja ubrza, zasnovan na reformama, pravičnoj i rigoroznoj uslovljenosti i principu sopstvenih zasluga. Striktan i fer pristup. Srbija takođe treba da se suprotstavi percepciji da je na strani Rusije. Pokazivanjem napretka, Srbija će napredovati.
Verujemo da postoje jaki razlozi zašto zemlje van EU, koje žele da pristupe, treba da imaju jake mogućnosti da to i učine. Ali postoje podjednako jaki razlozi zašto bi oni koji pristupaju treba da budu sposobni da ispune teške kriterijume za članstvo. Biće potrebna posvećenost zemalja Zapadnog Balkana da se predstave kao spremne za pristupanje EU. Jer EU nije samo politička unija. To je zajednica vrednosti koja počiva na vladavini prava i poštovanju prava i sloboda pojedinca.
EWB: S obzirom na to da je bezbednost i jedinstvo EU u svetlu rata u Ukrajini prioritet švedskog predsedavanja, kako će se to odraziti na put Srbije ka EU, imajući u vidu kritike koje je dobila zbog niske usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU? Može li Srbija postići bilo kakav napredak u pregovorima bez uvođenja sankcija Rusiji?
ABD: Ničim izazvan i neopravdan rat Rusije protiv Ukrajine je apsolutni preokret za Švedsku, EU, širu Evropu i svet. Novi rat u Evropi definiše naše predsedavanje EU; kako vidimo sebe, svet i šta radimo sada i u budućnosti. To nas je nateralo da napustimo 200 godina vojne neutralnosti, što pokazuje ogromnni značaj ovog prelomnog trenutka.
Invazija nuklearne sile na neutralni i demokratski, pravoslavni, slovenski, bratski narod podseća nas da se sloboda i demokratija ne smeju uzimati zdravo za gotovo. Ovo je napad ne samo na Ukrajinu, već i rat protiv naših vrednosti, našeg sistema upravljanja i normi međunarodne saradnje.
Ishod ovog rata će oblikovati budućnost Evrope. Ukrajina mora da pobedi u ovom ratu, inače to znači da se invazija druge zemlje i podrivanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima isplati. Onda to može da se uradi na drugom mestu, ili od strane drugih.
Situacija zahteva jedinstven odgovor. Podrška EU Ukrajini – politička, ekonomska, vojna, humanitarna i pravna – stoga predstavlja centralni fokus švedskog predsedavanja.
Verujemo da će biti veoma teško za Srbiju da napreduje ka Evropskoj uniji bez da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku kako se zahteva u procesu približavanja EU. Usklađivanje sa ZSBP i ispunjavanje osnovnih kriterijuma EU će oblikovati mogućnosti za napredak Srbije.
EWB: Demokratske vrednosti i vladavina prava, kao temelj EU, prepoznati su kao još jedan prioritet švedskog predsedavanja. Kako ocenjujete stanje osnovnih prinicpa u Srbiji?
ABD: EU primećuje napredak koji je Srbija ostvarila u nekim oblastima vladavine prava, ali i sveukupno ograničeni napredak i stalna kašnjenja u nizu drugih oblasti. Pozdravljamo prošlogodišnje ustavne amandmane za nezavisnije i efikasnije pravosuđe i pomno pratimo proces koji kulminira u pet novih zakona. Ključ će očigledno biti njihova implementacija.
O borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala – prioritetima švedskog predsedavanja – EU ističe potrebu da Srbija pokaže političku volju i da pojača napore. Srbija takođe treba da postigne opipljive i ubedljive rezultate sa efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama, zamrzavanjem i konfiskacijom imovine stečene kriminalom, posebno kada je reč o teškim slučajevima i slučajevima organizovanog kriminala.
Takođe pomno pratimo dešavanja u vezi sa slobodom medija. Važno je da Srbija, kao pitanje prioriteta, efikasno sprovodi svoj medijiski strateški plan i unapredi okruženje za slobodu izražavanja i nezavisnost medija. Takođe pozivamo srpske vlasti da objektivno i nedvosmisleno komuniciraju o EU, kako bi ljudi u Srbiji mogli da donose informisane odluke i mišljenja. U svim medijskim kanalima mora se rešiti problem dezinformacija i strana manipulacija informacijama.
Postupanje oko Evroprajda nije se dobro odrazilo na Srbiju. Takođe primećujemo da se mural Ratka Mladića još uvek nalazi u centru Beograda, uprkos obećanjima da će biti uklonjen.
Želim da ovom prilikom istaknem da, kad god nam se ukaže šansa, pokušavamo da razgovaramo sa širom javnošću o prednostima pripadanja EU. Uvereni smo da EU nudi najbolju agendu za budućnost za ljude koji žive u Srbiji: u smislu slobode, demokratije, bezbednosti i ekonomskog napretka.
Objašnjavamo da je EU najveći trgovinski partner Srbije, investitor i donator. Srbija je jedan od najvećih primaoca fondova EU u svetu, sa 200 miliona evra godišnje. Sa Ekonomskim i investicionim planom od 30 milijardi evra, podržavamo dugoročni oporavak Zapadnog Balkana. A naš paket energetske podrške vredan milijardu evra rešava energetsku krizu i podstiče energetsku tranziciju. Sporazumi o romingu potpisani u Tirani dokaz su sve bliže saradnje. EU će nastaviti da jača i intenzivira svoj angažman na svim nivoima u podršci političkoj, ekonomskoj i društvenoj transformaciji Zapadnog Balkana. Sada je vreme da se ubrzaju reforme, usaglase politike i preduzmu nove odlučne mere za geostratešku orijentaciju Srbije i celog regiona.
EWB: Uprkos tome što se smatra liderom u procesu evropskih integracija, Crna Gora je zapala u institucionalnu krizu zbog koje je EU više puta izrazila zabrinutost. Bilo je i poziva na posredovanje EU u rešavanju krize. Kako EU može doprineti okončanju ovog zastoja u bliskoj budućnosti i koja bi bila Vaša poruka političkim akterima u Crnoj Gori?
ABD: Mislim da je pošteno reći da je Crna Gora imala veliku prednost u tom procesu u odnosu na svoje susede, ali je to znatno usporila poslednjih godina. U suštini, političke partije u Crnoj Gori treba da pronađu način da prevaziđu političke podele i fokusiraju se na zajednički prevashodni cilj – a zatim preduzmu konkretne korake da do njega dođu.
Ono što je sada hitno potrebno je izbor sudija za Ustavni sud, povećan fokus na reforme i stvaranje pravog političkog dijaloga u Parlamentu.
Politička kriza kojoj svedočimo je u velikoj meri sama izazvana i nadamo se da će Crna Gora uspeti da se iz nje izvuče pre nego kasnije.
Države članice i EU će naravno biti tu da pomognu, ali je na crnogorskim političarima da državu izvedu iz krize na odgovoran način. Pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji je strateški izbor većine crnogorskih građana i javno izraženi cilj većine crnogorskih političkih aktera.
Crna Gora je prednjačila među zemljama kandidatima za EU. Kontinuirani napredak u pristupanju EU zahteva od svih političkih aktera da podrže funkcionalnost demokratskih institucija zemlje i ojačaju vladavinu prava.
EWB: Prioriteti švedskog predsedništva takođe uključuju zelenu i energetsku tranziciju. Srbija je otvorila Klaster 4 krajem 2021. godine, kako biste ocenili napredak u ovoj oblasti i šta Srbija treba da smatra prioritetnim kada je reč o zelenoj i energetskoj tranziciji?
ABD: Švedska već više od dve decenije pruža stratešku, predvidljivu i dugoročnu podršku reformama Srbije neophodnim na njenom putu u EU. Mi smo vodeći donator Srbije za životnu sredinu i klimu i ukupno treći bilateralni donator.
Naša razvojna saradnja se fokusira na Poglavlje 27, životna sredina i klimatski deo Klastera 4. Takođe smo posvećeni podršci Srbiji u sprovođenju Zelene agende EU za Zapadni Balkan kroz projekat EU za Zelenu agendu u Srbiji. radimo zajedno sa Vladom Srbije, Delegacijom EU, UNDP-om, EIB-om, Švajcarskom i drugima kako bismo to ostvarili.
Tokom poslednjih godina dosta je urađeno na prenosu ekološkog zakonodavstva; nedavno usvajanje nacionalnog programa za zagađenje vazduha je jedan konkretan primer. Međutim, kao što je prikazano u izveštaju o napretku EU, Srbija je još uvek na određenom nivou pripremljenosti, sa još mnogo toga što je ostalo i moramo da pojačamo naše zajedničke napore. Videli smo značajan napredak u implementaciji zahteva za investicije, ne samo u oblastima tretmana otpadnih voda i upravljanja otpadom.
Na primer, uz podršku EU i Švedske, Srbija sada gradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u gradu Nišu, a zajedno radimo na velikoj reformi odvajanja otpada u 17 opština širom Srbije. Sa više raspoloživih sredstava za infrastrukturne investicije u ovom sektoru, pred nama su važni izazovi: očuvanje ekoloških standarda, obezbeđivanje procedura javnih nabavki i jačanje učešća javnosti u donošenju odluka.
EWB: Kosovo je nedavno podnelo zahtev za članstvo u EU, što se dogodilo u vreme ponovnog rasplamsavanja tenzija sa Srbijom. Kako će švedsko predsedništvo pristupiti zahtevu Kosova za članstvo u EU?
ABD: Zahtev Prištine za članstvo u EU biće obrađen u skladu sa relevantnim pravilima i procedurama, uključujući i uzimanje u obzir stavova država članica EU.
EWB: Bilo je dosta diskusija o mogućem konačnom sporazumu između Srbije i Kosova, ali se čini da situacija na terenu ide iz krize u krizu. Kako ocenjujete trenutno stanje dijaloga Beograda i Prištine u kome posreduje EU?
ABD: EU veoma naporno radi na napredovanju ka normalizaciji. Dijalog pod okriljem EU je jedini način da se napreduje i postigne dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Od ključne je važnosti da se svi sporazumi prethodno postignuti u dijalogu moraju brzo implementirati. To nisu samo obećanja, već i obaveze obe strane. To podrazumeva osnivanje Zajednice srpskih opština. EU će nastaviti da radi na ovom cilju. Snažno podržavamo neumorne napore svih uključenih, a posebno specijalnog predstavnika EU Lajčaka, u ovom poduhvatu.
Nedavne izjave predsednika Vučića kao da ukazuju na to da postoji istinska volja da se razgovara o predlogu EU, što je ohrabrujuće.