EWB je razgovarao sa Vladimirom Bilčikom, nedavno izabranim stalnim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju. Slovački poslanik u Evropskom parlamentu, novajlija u ovoj instituciji, zamenio je svog nemačkog kolegu iz Evropske narodne partije (EPP) Dejvida Mekalistera na ovoj funkciji, a izabran je i za kopredsedavajućeg Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Crne Gore. Sa Bilčikom smo razgovarali o njegovoj poziciji izvestioca za Srbiju, njegovom slovačkom iskustvu, kao i to kome koliko „predvodnici“ u EU integracijama – Srbija i Crna Gora – zapravo napreduju na svom evropskom putu.

European Western Balkans: Nedavno ste zamenili svog kolegu Dejvida Mekalistera na mestu stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Kako vidite svoju ulogu u podržavanju procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji?

Vladimir Bilčik: Pre svega, moja uloga ima formalni aspekt i moj zadatak će biti da spremam godišnji izveštaj o napretku Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji. Ali to, naravno, podrazumeva dosta rada tokom čitave godine i planiram da pratim veoma pažljivo razvoj situacije u Srbiji, i da radim na zadacima koji mi u Evropskoj uniji očekujemo da Srbija ispuni i doradi kako bi njeno članstvo u EU postalo kredibilan cilj.

Pored toga, biću aktivno uključen u komunikaciju sa javnošću, podržavaću ambicije Srbije da se priključi Evropskoj uniji i komentarisaću njen put ka Evropskoj uniji.

Planiram da posetim Srbiju narednih nedelja i razvijem aktivne kontakte sa vođstvom zemlje – glavnim političkim akterima, ali i sa drugim sagovornicima širom Srbije koji su ključni u ovo veoma važno, ali i teško vreme u smislu zahtevnog posla koji se nalazi pred nama, naročito pred ljudima u Srbiji, u smislu ispunjavanja kriterijuma u procesu pristupanja EU.

EWB: Medijske slobode se često ističu kao veoma značajan problem u Srbiji od strane brojnih zvaničnika EU i izveštaja Evropske komisije. U izveštaju za 2019. godinu se navodi da „nedostatak napretka izaziva ozbiljnu zabrinutost“. Koliko mislite da je ovo pitanje važno za Srbiju?

VB: Veoma je važno. To je jedan odlučujućih aspekata čitavog niza pitanja koje se tiču kvaliteta demokratije i kvaliteta vladavine prava u Srbiji. Medijske slobode su integralni deo dinamičnog demokratrskog društva. To je nešto što mi ponekada u ovom vremenu i dobu osećamo da je pod rastućim pritiskom širom Evrope.

Dolazim iz zemlje u kojoj se desilo ubistvo istraživačkog novinara prošle godine, kada su Jan Kuciak i njegova verenica ubijeni. Tako da naravno, mi moramo da čuvamo i štitimo slobodu izražavanja, slobodu medija, i veoma je važno da mi vidimo napredak, a ne nazadovanje ovog aspekta u Srbiji.

EWB: Koliko mislite da Vaše iskustvo građanina Slovačke, koje se tiče i procesa tranzicije i političkog previranja koje je izazvalo ubistvo istraživačkog novinara 2018. godine koje ste spomenuli, može da Vam pomogne u Vašem radu u Srbiji?

VB: Pratio sam proširenje EU veoma pažjivo još devedesetih, kao analitičar, kao savetnik i kao neko ko je bio aktivno uključen u civilnom društvu i akademskoj zajednici, a sada u politici. Tako da imam veoma široku radnu osnovu kada je u pitanju tema proširenja EU i nadam se da će to iskustvo biti korisno.

Takođe, mislim da je moje slovačko poreklo veoma važno u smislu osnovne poruke kada je reč o napredovanju evropske perspektive: u osnovi, ovo je uvek bilo pitanje unutrašnjih reformi, unutrašnjih napora i unutrašnjih promena. Primer Slovačke je ovde vrlo ilustrativan – ona je devedesetih označena kao „crna rupa“ Evrope i kroz naše unutrašnje političke promene, napore i reforme, uspeli smo da sustignemo naše susede iz Višegradske grupe i da postanemo članica EU 2004.

Takođe vidimo da je evropska perspektiva nešto za šta konstantno moramo da se borimo. Nije samo u pitanju proces pristupanja, u pitanju je svakodnevna politika. Kao što događaji u Slovačkoj nakon ubistva Jana Kuciaka i Martine Kušnirove pokazuju, zaista moramo da se borimo za dinamično demokratsko društvo i kredibilne evropske standarde u našim javnim politikama, uključujući sferu celokupnu pravosuđa, i to ne samo tokom procesa pristupanja.

Tako da bi moja osnovna poruka bila da mi moje slovačko poreklo daje dosta iskustva, ali i dobrih i verodostojnih primera kojima mogu da pošaljem poruku da je evropska perspektiva pre svega stvar unutrašnjih promena, reformi i posvećenosti.

EWB: Srpski mediji preneli su Vašu izjavu da je „Kosovo bilo, jeste i biće ključno pitanje za evropske integracije Srbije“. S obzirom na to da dolazite iz zemlje koja ne priznaje Kosovo, kako posmatrate „sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“ koji je obaveza Srbije u okviru poglavlja 35?

VB: Dozvolite mi da pojasnim i ponovim ono što sam govorio medijima u Srbiji od kada sam izabran za stalnog izvestioca: vidim dve ključne oblasti u kojima Srbija mora da napreduje i pokaže taj napredak kako bi krenula dalje na svom putu ka EU.

Prva oblast su ključne unutrašnje reforme. One se tiču kvaliteta demokratije i vladavine prava u Srbiji. Druga je, naravno, napredak u dijalogu Beograda i Prištine.

U tom smislu zaista mislim da je važan cilj u mesecima i godinama pred nama dobra volja na najvišem političkom nivou, kako u Beogradu tako i u Prištini – ovo je nešto što bih voleo da podvučem – treba postići napredak u međusobnim pregovorima, i iskoristiću svoj položaj stalnog izvestioca da pažljivo ispratim ovaj cilj. Mislim da imamo neke veoma važne političke datume u kalendaru, za koje se nadam da će nam omogućiti svež početak i znake dobre volje, zato što će samo dobra volja dovesti do konkretnih rezultata u dijalogu.

Novo političko vođstvo dolazi na vlast u Prištini, Srbija će održati izbore sledeće godine i, što je najvažnije sa strane EU, nadamo se da će nova Evropska komisija stupiti na dužnost u narednih nekoliko nedelja, sa novim ljudima zaduženim za dijalog sa strane EU, visokim predstavnikom i komesarom za proširenje. Dakle, bitno je da i mi dobro odradimo svoj posao u postavljanju novih institucija i novih aktera. Takođe se nadam da ćemo vredno raditi na novoj dinamici u dijalogu između Beograda i Prištine, zato što je to ključan deo napretka Srbije na putu ka EU.

EWB: Kada je reč o stanju demokratije, Evropski parlament je sada uključen u rešavanje političke krize u Srbiji na inicijativu vašeg prethodnika Dejvida Mekalistera. Da li postoje planovi o tome šta treba da se radi nakon što se tekući razgovori u formatu „Žan Mone“ završe, posebno uzimajući u obzir da je većina opozicije odbila da učestvuje u njima, zahtevajući ozbiljnije angažovanje EP?

VB: Ponoviću ono što mislim da je ključno. Ovde se radi o osnovnim kriterijumima iz Kopenhagena za članstvo u EU. Funkcionalna i dinamična demokratija zahteva dinamičnu, kompetitivnu i funkcionalnu parlamentarnu političku kulturu. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto se Evropski parlament uključio u trenutni dijalog među parlamentarnim političkim akterima u Srbiji. Nastavićemo sa ovim angažmanom narednih meseci koji vode ka izborima u Srbiji, i nadamo se da se kroz ovaj dijalog mogu unaprediti parlamentarna kultura, politička kultura i osnovni preduslovi za dinamičnu demokratiju u Srbiji.

Upravo sada smo fokusirani na naredne korake. Nakon što se izbori održe u Srbiji naredne godine, EP će oceniti situaciju i vratiti se dijalogu, takođe zasnovanom na zahtevima političkih aktera u Srbiji. Evropska unija može samo da olakšava rad na političkoj kulturi Srbije. Bitno je da se, na kraju, ključni unutrašnji problemi u odnosima vlasti i opozicije reše unutrašnjim sredstvima. To je takođe znak funkcionalne demokratije, da kada postoji problem, kada postoji politička kriza u državi, postoje i unutrašnja sredstva da se ona reši. Tako da je uloga EU da pomogne da se pronađu rešenja najvećih problema u trenutnim odnosima između vlasti i opozicije u parlamentu.

EWB: Da li postoje planovi da se Vi lično pridružite Vašim kolegama, bivšim poslanicima EP Kukanu i Flekenštajnu, u razgovorima koji se vode Beogradu?

VB: U ovom trenutku intenzivno raspravljamo o mom prvom putu u Beograd. Moja prva i najvažnija ambicija je da ispunim svoju ulogu stalnog izvestioca za Srbiju u narednih pet godina, ali, naravno, i da veoma pažljivo pratim proces koji je započeo moj prethodnik Dejvid Mekalister i kolege iz prethodnog saziva Evropskog parlamenta. Imam ličnu ambiciju da budem lično uključen u praćenje narednih koraka u dijalogu.

EWB: Nedavno ste postavljeni za kopredsedavajućeg Parlamentarnog odobra za stabilizaciju i pridruživanje sa Crnom Gorom. Koje sličnosti a koje razlike primećujete kada pogledate dve zemlje „predvodnice“ u procesu pristupanja EU?

VB: Mislim da postoji mnogo sličnih izazova i problema koji se paralelno razvijaju u obe države. Najveći izazov je, zapravo, odrediti na šta mislimo kada govorimo o „predvodnicima“. Kada bacimo pogled na prethodnu deceniju i, posebno, prethodnih nekoliko godina, ove dve države su „predvodnice“ bez nekog stvarnog „trčanja“ ka cilju. Tako da u najmanju ruku moramo da vidimo da su i Podgorica i Beograd spremni da makar „džogiraju“ kada je reč o ispunjavanju važnih zadataka na njihovom putu ka članstvu u EU. Ovo praktično znači da počnu da sprovode reforme koje su neophodne za zatvaranje pregovaračkih poglavlja.

Ako ima bilo kakvog znaka napredovanja, to nije broj otvorenih poglavlja – u pitanju je broj poglavlja koje je država uspela da privremeno zatvori u pregovorima sa EU. Posebno kada je reč o politički i institucionalno teškim poglavljima koja su povezana sa ključnim kriterijumima iz Kopenhagena. Mislim da postoji mnogo sličnosti u izazovima sa kojima se obe države suočavaju, ali isto važi i za region naravno, u smislu potražnje za proevropskim reformama kako bi se ispunila evropska perspektiva i za Srbiju i za Crnu Goru.

EWB: Postoje li bilo kakve značajne razlike? Crna Gora je ipak otvorila više poglavlja nego Srbija i možda se očekuje da će lakše pristupiti EU u narednih nekoliko godina. Da li vidite neku veliku razliku među ovim državama, kada je reč o broju otvorenih poglavlja ili, kako ste spomenuli, problemima oko zatvaranja, da li je to ista vrsta problema?

VB: Kao što sam rekao i podvlačim, vidim mnogo sličnosti u vidu izazova sa kojima obe države treba da se pozabave kako bi zatvorile svoja pregovaračka poglavlja. Diskusija i takmičenje u otvaranju poglavlja nije veoma relevantna kada je reč o oceni napretka ka članstvu u EU. Ono što je relevantno je diskusija o suštini reformi. I naravno, kada je reč o samom procesu, bitno je postepeno zatvaranje teških pregovaračkih poglavlja.

U tom smislu, države su u veoma sličnoj poziciji i od njihovog vođstva, društva, institucija i političkih aktera zavisi kada će rad na obavezama za članstvo u EU ozbiljno početi. Tako da mislim da je ovo zaista sličan izazov. Ne vidim neke velike razlike u ovom trenutku. I nadam se da ću iz svoje pozicije stalnog izvestioca za Srbiju i predsedavajućeg Delegacijom za Crnu Goru moći da pomognem da se ova poruka prenese regionom i da praktično unapredi cilj članstva u EU ovih dveju zemalja.

Ja sam veliki pristalica i fan proširenja. Mislim da je jedina verodostojna i održiva budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Ali, kao Slovak, kao neko ko je video i radio na proširenju u prethodnih dvadeset godina, takođe znam da ovo sadrži neke veoma izazovne unutrašnje reforme koje moraju da se sprovedu. U tom smislu su, ponovo, pozicije Srbije i Crne Gore vrlo slične jer su one tek na početku ispunjavanja teškog zadatka unutrašnjih reformi, što EU očekuje da ove dve države ispune.

Pažljivo ću posmatrati ove napore i pokušaću da pružim svaku pomoć koju mogu iz svoje pozicije kako bih bio siguran da smo napredovali na putu tih reformi. Moj interes je da zaista radim kao prijatelj regiona, kao prijatelj Srbije i Crne Gore u unapređivanju njihove evropske perspektive. Ali ovo takođe znači da ću biti fer, otvoren i iskren o stvarima koje moraju da se ispune kako bi se proširenje desilo.