* Intervjui sa ministrima odbrane Crne Gore i Makedonije urađeni su zasebno.

Ove godine Crna Gora je postala 29. članica NATO-a. Sa druge strane, Makedoniji je članstvo izmaklo 2008. godine na samitu u Bukureštu kada ju je usled spora oko imena, Grčka blokirala na tom putu. Međutim, članstvo u NATO-u predstavlja jedan od prioriteta nove makedonske vlade. O bezbednosnim pretnjama na Zapadnom Balkanu, saradnji među državama regiona po pitanju bezbednosti, kao i o prednostima koje članstvo u NATO-u donosi, portal European Western Balkans razgovarao je sa ministrom odbrane Crne Gore, Predragom Boškovićem i ministarkom odbrane Makedonije, Radmilom Šekerinskom.

European Western Balkans: Koji bi, po Vašem mišljenju, bio značaj potencijalnog NATO članstva država Zapadnog Balkana?

Predrag Bošković: Uzimajući u obzir da je prostor Zapadnog Balkana u prošlosti često bio poprište mnogih ratova, konflikata i netrpeljivosti, neophodno je postaviti stabilne osnove za očuvanje mira i bezbednosti u ovom delu Evrope, kroz demokratski razvoj država i konstruktivan politički dijalog. Po mom mišljenju, integracija regiona nema prihvatljivu alternativu, a aspiracije država u tom pravcu predstavljaju jasnu poruku domaćoj i međunarodnoj javnosti da je evropska i evro-atlantska perspektiva ovog prostora jedina moguća.

Posmatrano iz perspektive regiona, Severoatlantski savez je u Crnoj Gori dobio kredibilnog partnera koji će biti garant stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Naša država će kao punopravna članica, pružiti doprinos jačanju regionalne saradnje i dati snažnu podršku aspiracijama suseda kada je reč o članstvu u NATO, budući da se jedino ujedinjenim naporom može očuvati mir i stabilnost ovog prostora.

Punopravno članstvo naše zemlje će dodatno podstaći snaženje bilateralne odbrambene saradnje sa postojećim zemljama članicama Alijanse, tj. Slovenijom, Hrvatskom i Albanijom. Iako vojno neutralna i bez težnji ka članstvu u NATO, Srbija je, potpisivanjem Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) 2015. godine, otvorila prostor za jačanje saradnje i intenziviranje političkog dijaloga sa članicama Alijanse. Za zemlje aspirante, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, naše članstvo je jasna poruka da su vrata NATO otvorena te da se sprovođenjem sveobuhvatnih reformi može dostići punopravno  članstvo.

Radmila Šekerinska: Moja čvrsto uverenja je da je članstvo u NATO-u od velike koristi ne samo za nas kao zemlje koje teže članstvu, već i za samu Alijansu. Sama po sebi, Alijansa je mehanizam kolektivne bezbednosti. Ne možemo govoriti o kolektivnoj bezbednosti u Evropi bez obezbeđivanja dugoročne stabilnosti u regionu Balkana.

Sam koncept NATO-a je evoluirao. Sada je zajednica nacija koja ima zajedničke interese u smislu bezbednosti, ali što je još važnije pridržava se zajedničkog sistema vrednosti. Ovaj sistem vrednosti podrazumeva vladavinu prava, transparentnost, dobro upravljanje, ekonomski prosperitet i blagostanje i poštovanje demokratskih principa. Ovo je ključno za osiguranje bezbednog okruženja i prevencije malignih uticaja i bezbednosnih pretnji.

Integrisani balkanski region kao deo NATO-a može biti dodatni faktor stabilizacije za Evropu u celini. Čak i izvan bezbednosti, članstvo u NATO-u je od izuzetnog značaja. U razgovoru sa mojim crnogorskim kolegama o njihovom nedavnom pristupanju NATO-u, naglasili su porast novih investitora koji pokazuju interesovanje da svoje poslovanje dovedu u zemlju od kada su se priključili NATO-u. To su ozbiljni investitori sa kredibilnim profilom koji će doprineti zdravom, održivom ekonomskom rastu i pomoći u izgradnji snažnije razvijenog društva. Ovo je novina koja je direktno povezana sa pristupanjem Crne Gore.

Članstvo u NATO-u ima dubok uticaj na otpornost zemalja u razvoju, kao što su zemlje Zapadnog Balkana, koje se suočavaju sa savremenim izazovima koji se stalno razvijaju, slično ostatku Evrope.

EWB: Šta vidite kao najveće bezbednosne pretnje po region?

Bošković: Jedan od najznačajnijih bezbednosnih izazova sa kojima se region danas suočava jesu negativan spoljni uticaj i previranja, odnosno direktna mešanja u unutrašnje prilike, kako bi se ostvarila aktivna kontrola spoljnih politika zemalja Zapadnog Balkana. Klasičan primer ovog vida uticaja predstavlja mešanje Ruske Federacije u političko stanje u Crnoj Gori koje je kulminiralo prilikom organizacije prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u našoj državi kada su ruski predstavnici pokušali da na nasilan način promene vlast u našoj državi.

Kao i većina evropskih zemalja, i region se suočava sa bezbednosnom pretnjom koju predstavlja fenomen stranih boraca, tačnije njihov povratak sa stranih ratišta i širenje uticaja verskog ekstremizma koji potencijalno može eskalirati. Preduslov aktivnog rešenja navedenog problema jeste kvalitetna saradnja svih zemalja regiona, tj. razmjena kritičkih informacija i aktivno praćenje bezbednosno interesantnih lica. Takođe, svojevrsnu bezbednosnu pretnju predstavlja i aktuelna migrantska kriza, odnosno mogućnost priliva većeg migrantskog talasa koji sa sobom nosi i potencijalnu opasnost od terorizma.

Odgovor na bezbednosne pretnje regiona mora biti strateški i zajednički kako bi se eliminisale nejednakosti i obezbedili dugoročni mir i stabilnost Zapadnog Balkana.

Šekerinska: Kao zemlja koja je nedavno prevazišla duboku političku i moralnu krizu, mislim da se odgovor na to pitanje nalazi unutar, a ne izvan nje.

Slabost i ranjivost trenutnih državnih aparata i njihovih institucija na Balkanu možda izaziva najveću zabrinutost. Zemlje sa manjkavim sistemima, preplavljene korupcijom i klijantelizmom, podrazumevano su više sklone da budu podložne trenutnim bezbednosnim pretnjama.

Naravno, nasilne ekstremne ideologije izazivaju zajedničku zabrinutost u regionu Balkana, takođe, migrantska kriza za koju se predviđa da će se nastaviti, ali i mnoge druge.

Čvrsto verujem da će bezbednosnih pretnji uvek biti, širom sveta, baš kao što ih i uvek bilo. Međutim, sa jakim institucijama, inkluzivnim društvima i transparentnim upravljanjem, uverena sam da možemo osigurati kontinuitet i izgraditi kapacitete za rešavanje ovih izazova.

Važno je imati neku vrstu garancije da će se ova institucionalna pitanja sistematski rešavati i na njihovom začetku. Makedonija je ušla u ambis korupcije nakon 2008. godine, koja je bila i godina samita u Bukureštu, gde smo propustili priliku za članstvo u NATO-u. Članstvo predstavlja oblik garancije koji osigurava da država ostane na demokratskoj putanji.

Pored toga, moramo raditi na podsticanju bolje saradnje u regionu. Radimo zajedno, ali postoji značajan prostor za poboljšanje. Razmena informacija, udruživanje resursa i zajedničke inicijative stvaraju snažan mehanizam koji će biti u stanju da odmah i adekvatno odgovori na bilo koju spoljašnju pretnju.

EWB: Kako ocenjujete saradnju država regiona Zapadnog Balkana po pitanju bezbednosti?

Bošković: Smatram da su zemlje Zapadnog Balkana na vreme razumele da ni jedna država ne poseduje dovoljno kapaciteta da se samostalno izbori sa bezbednosnim izazovima i pretnjama, te je stoga aktivna i kvalitetna saradnja u oblasti bezbednosti postala preduslov za prosperitet regiona u ovom domenu. U tom kontekstu, važno je napomenuti da je priključivanje zemalja Zapadnog Balkana NATO programu „Partnerstvo za mir“, koji datira od 1994. godine, na određen način pružilo sveobuhvatni okvir za inicijaciju kako regionalne saradnje, tako i saradnje regiona sa evropskim i međunarodnim subjektima u oblasti odbrane.

Dodatno, pored bilateralne bezbednosne saradnje, svojevrstan impuls jačanju odbrambene saradnje zemalja regiona daje i aktivno učešće u okviru regionalnih inicijativa kao što su Američko-jadranska povelja (A-5) i Inicijativa ministara odbrane zemalja Jugoistočne Evrope (SEDM). Zemlje članice A-5 daju zajednički doprinos u okviru „Resolute Support“ misije u Avganistanu, što je ujedno i najznačajniji projekat ove inicijative. U okviru SEDM inicijative važno je ukazati i na konstruktivnu saradnju u okviru projekata kao što su Izgradnja integriteta i Žene lideri u sektoru odbrane.

Takođe, udruživanje i deljenje nacionalnih kapaciteta u okviru bezbednosne saradnje najbolje oslikava i osnivanje Balkanske namenske medicinske jedinice (BMTF) u oblasti podrške u kriznim situacijama i prirodnim i veštački izazvanim katastrofama.

Crna Gora razvija veoma uspešnu i sadržajnu bilateralnu saradnju u domenu odbrane sa NATO saveznicima iz regiona kao što su Slovenija, Hrvatska i Albanija, ali i sa partnerskim zemljama poput Bosne i Hercegovine, Makedonije i Kosova. Takođe smo ponosni na činjenicu da su zemlje Zapadnog Balkana, od takozvanih konzumenata bezbednosti postale njeni prepoznatljivi izvoznici, posebno uzimajući u obzir aktivno učešće u međunarodnim misijama i operacijama.

Šekerinska: Ove godine, Makedonija je zaključila svoje predsedavanje Američko-jadranskom poveljom. Tokom ministarske konferencije na kojoj smo bili domaćini, moram reći da je postojala pozitivna atmosfera i zajednička volja da radimo jedni s drugima, što smatram obećavajućim. Mislim da je region spreman da se uzdigne iznad magle nacionalizma i ostavi istoriju istoričarima. Postoji saglasnost da naš region mora biti orijentisan ka budućnosti i da Makedonija želi da vodi taj put.

Po prvi put u istoriji, u Makedoniji su naši građani glasali izvan njihovog etničkog i verskog bloka. Smatramo da postoji politički i društveni kapital ovde. Želimo biti svetionik za Balkan i širiti poruku koegzistencije. Ovo je kamen temeljac naše unutrašnje stabilnosti. Nadalje, Vlada je u ovom mandatu potpisala Sporazum o prijateljstvu i dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom i ušla u novu eru partnerske saradnju sa našim susedima. Prošle nedelje naša Vlada održala je zajedničku sesiju sa albanskom vladom. Naši diplomate se bave nizom napora da izgrade poverenje kod naših grčkih kolega. Ovo je istinski trenutak za Makedoniju.

Osećamo da naš uspeh može voditi i za ostale zemlje Zapadnog Balkana, i mi smo spremni da zajedno radimo.

Radmila Šekerinska i Predrag Bošković; Foto: Facebook / Radmila Šekerinska

EWB: U junu ove godine, Crna Gora je postala članica NATO-a. Da li verujete da će to uticati na ostale države u regionu koje nisu članice i na njihove težnje prema NATO članstvu?

Bo
šković: Uveren sam da uspeh koji je Crna Gora postigla tokom integracionog procesa predstavlja podstrek ostalim aspirantima da budu istrajni u sprovođenju temeljnih reformi koje su uslov za članstvo. Ujedno, primer naše zemlje susedima će poslužiti kao jasan pokazatelj da su vrata NATO otvorena za sve države koje imaju snažnu političku volju i potrebne kapacitete da kvalitetno sprovedu reforme u svim segmentima društva.

Želim da istaknem da je Crna Gora spremna da pruži i konkretnu, ekspertsku pomoć zemljama aspirantima u domenu integracionih procesa. Pored snažne promocije NATO politike „otvorenih vrata“, zalagaćemo se za jačanje regionalne saradnje u domenu razmjene informacija, ekspertskih iskustava i učešća u zajedničkim obukama.

Podrška EU je potrebna, čini se i neophodna, u smislu nastavka angažovanja na svim nivoima i u gotovo svim društvenim oblastima, počevši od podrške stabilnosti do produbljivanja političkih i ekonomskih odnosa.

Šekerinska: Svaka zemlja u regionu koja ima punopravno članstvo je dobra vest za nas ostale. Oduševljeni smo što je Crna Gora sada članica. Crna Gora će uskoro dobiti koristi od članstva u smislu bezbednosti, ali što sam i ranije pomenula, i sa ekonomskog aspekta.

Štaviše, ovo je bio veoma važan događaj sa regionalnog, strateškog stanovišta. Pristupanje Crne Gore je vrlo efikasno obavestilo da je politika otvorenih vrata zaista stvarna i da je ispunjavanjem neophodnih uslova i kriterijuma članstvo moguće. Mislim da ovo služi kao pozitivan primer i motivacioni faktor.

Znam da smo u Makedoniji duboko ohrabreni ovim potezom i to je podsetnik da Makedonija može biti 30. član Alijanse.

EWB: Koliko su se stvari promenile od kada je Crna Gora postala članica NATO-a? Šta vidite kao najveće koristi za Crnu Goru i njenu vojsku? Da li mislite da će građani već sada mogu osetiti prednosti članstva?

Bošković: Prednosti učlanjenja Crne Gore u NATO, su višestruke. Pristupanjem NATO savezu, Crna Gora je ušla u krug najrazvijenijih demokratija današnjice, čime smo u značajnoj meri doprineli bezbednosti i sigurnosti naših građana.

Ministarstvo odbrane i Vojska Crne Gore operacionalizovali su niz političkih odluka iz evroatlantske agende, koje su i potvrđene kroz konkretne aktivnosti. U tom kontekstu, posebno bih naglasio modernizaciju Vojske, dostizanje NATO standarda tj. potrebnog nivoa interoperabilnosti jedinica crnogorske Vojske deklarisanih za NATO operacije i misije. Sve navedeno je od ključnog značaja za aktivan doprinos Crne Gore sistemu kolektivne bezbednosti.

Danas, Vojska uživa visok stepen poverenja, kako naših partnera, tako i građana Crne Gore. Učešće u međunarodnim misijama i operacijama bila je prilika da proverimo nivo sposobnosti i obučenosti naših snaga, a sa zadovoljstvom mogu da potvrdim da smo za naš angažman dobijali uvek najbolje ocene i pohvale. U prethodnom periodu ostvareni rezultati su osnova za dalje usavršavanje i profesionalizaciju pripadnika VCG, koji više neće biti samo u ulozi posmatrača na vojnim aktivnostima u organizaciji Alijanse. Oni će ravnopravno sa svojim kolegama iz drugih NATO država uzeti aktivno učešće na ovakvim događajima, što predstavlja priliku za usvajanje znanja i iskustava od pripadnika oružanih snaga najrazvijenijih država i obučavanje u skladu sa NATO standardima.

Jedan od konkretnih benefita članstva je mogućnost korišćenja savezničkih resursa za zaštitu vazdušnog prostora Crne Gore, bez ikakve naknade. U tom cilju, Crna Gora je već započela pregovore sa NATO i Saveznicama koje bi sprovodile misiju zaštite našeg neba.

Vojska Crne Gore se pokazala kao pouzdan partner koji nastavlja da pruža konkretan doprinos operacijama i misijama podrške miru, uključujući misije vođene od strane NATO – „ISAF“ i „Resolute Support“ u Avganistanu. Na taj način Crna Gora je jasno pokazala da je spremna i odlučna, da zajedno sa saveznicima i partnerima, pruži aktivan doprinos međunarodnom miru.

Prednosti članstva se odnose i na stvaranje povoljnog ambijenta koji će, uz priliv direktnih stranih investicija, prvenstveno iz zemalja članica NATO, nesumnjivo obezbediti društveni prosperitet i reputaciju naše zemlje kao investicione destinacije za ozbiljne kompanije i investitore iz različitih oblasti. Dugoročno posmatrano, ovo će uticati na jačanje naše ekonomije, podstaći privredni rast i stvoriti uslove za otvaranje novih radnih mesta što je značajan podatak za svakog crnogorskog građanina.

Koji bi bili sledeći koraci nove makedonske Vlade, u smislu evroatlantskih integracija?

Šekerinska: Kada su u pitanju naše evroatlantske integracije, mislim da sada imamo jedinstven i prilično značajan zamah. Manje smo fokusirani na njegov odjek i više smo posvećeni sprovođenju pravih reformi. To pre svega činimo zbog naših građana.

Makedonija napreduje na putu prema NATO-u i EU, i mi ne pravimo nikakve proračune na tom putu. Unutrašnji konsenzus je nepokolebljiv, posvećenost je neosporna i napori donose plod. Mi ovde stvaramo sistem. Nešto što će osigurati da se ono što se dogodilo tokom poslednje decenije nikad više ne ponovi. Makedonija je evropska zemlja i mi smo odlučni da živimo kao Evropljani.

Naša diplomatska nastojanja su česta i produktivna, ali naša spoljna politika je samo proširenje našeg unutrašnjeg procesa reformi. Ovo daje našim partnerima uvid u naš napredak i platformu za dijalog o potencijalnom poboljšanju, kao i preporuke.

Mi radimo istu stvar interno. Državne institucije otvorili smo prema civilnom društvu, medijima i akademskoj zajednici koja je zaista dovela do intenzivnog nadzora, ali to je ono što demokratija zaista jeste. Javna debata i kritike su temelj demokratskog društva.

Ostatak je artikulisan u planu 3-6-9 koji pažljivo osmišljava našu reformsku agendu, koju mi nameravamo da pratimo i pružimo.

Nećemo dozvoliti krizi da nas definiše, želimo da budemo definisani po tome kako smo izašli iz ove krize.