fbpx
European Western Balkans
Image default
Intervjui Izdvojeno

[EWB Intervju] Da Silva Pina: Proširenje je neosporan deo DNK Evropske unije

Predsedavanje Portugala Savetom Evropske unije otpočelo je 1. januara 2021. godine, za vreme kada se EU bori protiv zdravstvene i ekonomske krize usled pandemije COVID-19. Sa prioritetima kao što su “otporna, socijalna, zelena, digitalna i globalna” Evropa, Portugal se fokusirao na oporavak Evrope. O prioritetima, krizi, ali i o tome kako nepovoljna situacija usled virusa korona utiče na proširenje EU, odnosno na zemlje Zapadnog Balkana, razgovarali smo sa ambasadorkom Portugala u Srbiji Marijom da Silva Pinom.

European Western Balkans: Portugal je 1. januara preuzeo šestomesečno predsedavanje Savetu EU, čiji će prioriteti biti otporna, socijalna, zelena, digitalna i globalna Evropa. Koja su Vaša očekivanja od predsedavanja?

Marija da Silva Pina: Naš moto to jasno objašnjava: „Vreme je za isporuku: fer, zelenog i digitalnog oporavka“, u kojem je isporuka ključna reč. Za vreme nemačkog predsedavanja je učinjen izuzetan posao s obzirom na okolnosti pandemije i sada, gledajući napred, treba da stanemo na noge i sprovedemo donete odluke ili drugim rečima da postignemo rezultate koji će nam omogućiti da težimo oporavku Evrope.

Ne možemo očekivati jednostavna i laka vremena pred nama, jer izazovi ostaju na nivou bez presedana. Ipak, ovo je naše četvrto predsedavanje, što znači da imamo iskustvo, znanje i, pre svega, volju da težimo rezultatima. Nemamo skrivene agende i imamo dugogodišnju tradiciju ponašanja kao pošteni posrednici, što će ostati srž našeg predsedavanja.

Štaviše, da se sve ovo poveže i omogući uspešno predsedavanje, osmišljen je ambiciozan program sa tri prioriteta, sproveden oko pet linija delovanja, koji uzima u obzir snage EU kako bi utro put ka boljem iskorišćavanju postojećih prilika za oporavak.

Moramo delovati u različitim planovima, imajući na umu da okvir u kojem će se odvijati oporavak zavisi od dve različite osnove. Jedno je pravna tekovina procesa evropskih integracija koja našu uniju održava političkim i ekonomskim kriterijumima koji se ne mogu zaboraviti, izbeći ili oslabiti. Drugi su finansijski instrumenti koje EU ima na raspolaganju za oporavak, kao što su Višegodišnji finansijski okvir (2021-2027) i NextgenerationEU, koji iznose 1,8 biliona evra koje ćemo koristiti kako bismo se oporavili od krize i postavili temelje za održivi rast i otvaranje novih radnih mesta.

EWB: Portugalsko predsedavanje će, kao i hrvatsko i nemačko, biti obeleženo krizom izazvanom pandemijom COVID-19. Kako se ovo reflektovalo na prioritete portugalskog predsedavanja?

MSP: Ova pandemija je istakla neka pitanja kojima smo već želeli da se pozabavimo kada smo razmišljali o budućnosti Evropske unije, s obzirom na kontekst predsedavanja. Naravno, morali smo prilagoditi neka svoja prethodna razmišljanja o stvarnosti u kojoj sada živimo, kako bismo dali snagu našoj posvećenosti da se suočimo sa svim izazovima koje je pandemija nametnula, posebno ekonomskim i socijalnim efektima na naše društvo i model.

Stoga su tri prioriteta našeg predsedavanja promocija oporavka Evrope, podstaknuta klimom i digitalnim tranzicijama; primena socijalnog stuba Evropske unije kao ključnog elementa za osiguravanje poštene i inkluzivne klime i digitalne tranzicije; i jačanje strateške autonomije Evrope držeći je otvorenom za svet.

Ovi prioriteti će se sprovoditi na pet linija delovanja: otporna Evropa, socijalna Evropa, zelena Evropa, digitalna Evropa i globalna Evropa – sve podržavaju ideju smtremljenja ka oporavku Evrope, posebno nakon pandemije, kroz Evropski socijalni model, imajući na umu hitnost situacije u kojoj se nalazimo.

Evropski model je prethodno pokazao da je najbolji za osiguravanje mira i prosperiteta i omogućavanja zajedničke tačke za mnoge različite nacionalne interese. To ne znači da uvek funkcioniše na besprekoran način, ali do sada, procenjujući rezultate koji su postignuti u proteklim decenijama i upoređujući ih sa drugim modelima, usuđujem se da kažem da nikada nije učinjeno toliko za građane na nekoliko polja, od ostvarivanja njihovih prava do potrošačkih dimenzija.

Dozvolite mi da se usredsredim na socijalnu dimenziju, koja je bez trunke sumnje postala zaista hitna kada uzmemo u obzir uticaj pandemije i krize koja je usledila. Zapravo, socijalnu dimenziju modela EU treba ojačati i posmatrati je kao snažniji odgovor na neke od otkrivenih nedostataka.

To znači promovisanje debate o osnaživanju građana za digitalni izazov, o budućnosti rada i dostojnog rada, posebno odgovarajućim minimalnim zaradama, i o razvoju kvalifikacija i veština u skladu sa modernom i digitalnom ekonomijom. Takođe moramo obratiti pažnju na rodnu ravnopravnost i politike za borbu protiv diskriminacije, siromaštva i socijalne isključenosti.

I na kraju, ali ne najmanje važno, neophodno je promovisati povećanu koordinaciju među državama članicama u oblasti zdravstva, podržavajući mere potrebne za povećanje sposobnosti reagovanja zdravstvenih službi na pretnje javnom zdravlju.

Ambasadorka Portugala u Srbiji Marija da Silva Pina i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović; Foto: Ministarstvo za evropske integracije

Ovaj pristup pokazuje da Portugal želi da promoviše i ojača evropski socijalni model, prenoseći poverenje na građane, osiguravajući da niko ne bude isključen, što znači dati konkretan smisao Evropskom stubu socijalnih prava u životu građana.

Ovo će biti srž glavnog događaja u toku predsedavanja, Socijalnog samita u Portu, u maju, koji će težiti davanju političkog zamaha u primeni Evropskog stuba socijalnih prava i odgovarajućeg akcionog plana, koji će, kako se očekuje, Evropska komisija predstaviti u martu.

Kao što vidite, problemi su već bili dijagnostikovani, ali su novi značaj dobili sa pandemijom koja nas je vodila prilikom prilagođavanja našeg odgovora. 

EWB: Među prioritetima Portugala ne nalazi se Zapadni Balkan. Da li EU time šalje negativan signal zemljama regiona kada je u pitanju proširenje?

MSP: Proširenje je neprekidan i sveprisutan proces i nesporan deo DNK EU. Portugal je imalo koristi od proširenja i ovo je ponosna stranica naše istorije evropskih integracija. Stoga smo, kao i uvek, posvećeni proširenju, kao pošteni posrednici, kao što je pomenuto, i ovaj proces treba da se odvija prema svim zahtevima uz poštovanje svih definisanih kriterijuma.

Što se tiče Zapadnog Balkana, EU nikada ne može biti zaista potpuna u svojim ciljevima i namerama ako ovaj region ostane van njenih granica, jer delimo ne samo geografiju već i zajedničku istoriju koja je pokazala, posebno u poslednjim decenijama, da nam unija, uz poštovanje različitosti, može pomoći da uspostavimo slobodnija i bolja društva.

Što se tiče samog proširenja, Izveštaj o napretku koji se objavljuje svake godine podrazumeva sveobuhvatan pristup svim postignutim naprecima i nedostacima otkrivenim u svakoj zemlji kandidatu, što deluje kao temeljna mapa puta koja jasno identifikuje područja u kojima treba da se poboljšaju. Rešenje je upravo u naporima svake zemlje da sprovede potrebne reforme.

Portugal će podržati sve zemlje Zapadnog Balkana svim mogućim sredstvima, ali uvek u okviru pregovaračkog okvira i institucija EU. Ponavljam da smo posvećeni ponašanju kao pošteni posrednici, jer nemamo nikakavu skrivenu agendu. Takođe ostajemo na raspolaganju da negujemo sve bilateralne odnose, jer to može da omogući razmenu iskustava koje Portugal ima u važnim oblastima za Zapadni Balkan, poput, na primer, sektora obnovljive energije, upravljanja vodama ili digitalnog, sa posebnim fokusom na e-Vladu.

Što se tiče procesa proširenja, moramo imati na umu da je odnos između EU i kandidata za pristupanje izgrađen u dvosmernom smislu. Za svaki konkretan korak koji kandidat načini ka potpunijoj integraciji, naime sprovođenjem reformi utvrđenih u Izveštajima o napretku, posebno onih o vladavini prava, EU će uvek odgovoriti recipročno.

Ovo se odnosi na sve zemlje u regionu, imajući u vidu one koje imaju specifične slučajeve i situacije u vezi sa njihovim pristupnim procesima. Dozvolite mi da takođe naglasim da dobri susedski odnosi pomažu, a Portugal priznaje sve napore koji se ulažu da bi se obezbedila veća saradnja i regionalna integracija, što će omogućiti lakšu i plodniju evropsku integraciju.

Prema našoj proceni, EU je i dalje u potpunosti posvećena proširenju i Zapadnom Balkanu. Primer je finansijska pomoć koju je EU stavila na raspolaganje regionu zbog pandemije, kao što je paket neposredne podrške za zdravstveni sektor u regionu za nabavku medicinske opreme u iznosu od 38 miliona evra.

EU je takođe uspostavila Sporazum o zajedničkoj nabavci sa partnerima sa Zapadnog Balkana za kupovinu lične zaštitne opreme i izuzela ih od izvoznih dozvola za maske i drugu ličnu zaštitnu opremu, čineći ih jedinim regionom van Evropskog ekonomskog prostora koji je dobio takav povlašćeni tretman.

A ako pogledamo u budućnost, postoji preraspodela Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) u iznosu od 389 miliona evra za izgradnju otpornosti nacionalnih zdravstvenih sistema i ublažavanje socijalnih i ekonomskih uticaja krize. Tu je i dodela 750 miliona evra makrofinansijske pomoći, u tandemu sa Međunarodnim monetarnim fondom, za podršku vladama Zapadnog Balkana koje su zatražile pomoć u balansiranju krize plaćanja.

EU će takođe obezbediti 455 miliona evra za kratkoročno preživljavanje i srednjoročni oporavak preduzeća u privatnom sektoru. Preko Evropske investicione banke (EIB), EU će obezbediti 1,7 milijardi evra za dodatne zajmove za investicije u javnom sektoru i dalje kredite preduzećima, kako bi zaštitila radna mesta za mnoge ljude koji rade u malim i srednjim preduzećima u regionu.

Završne reči za Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji će iznositi 9 milijardi evra i ima za cilj dugoročni ekonomski oporavak regiona i podsticanje regionalne ekonomske integracije, kroz zelenu i digitalnu tranziciju u regionu, sprovođenje reformi neophodnih za napredak na putu ka EU i približavanje regiona jedinstvenom tržištu EU.

Ovaj plan želi da se pozabavi efektima koji deluju na ekonomije Zapadnog Balkana tako što ih remete, delujući u deset vodećih investicionih inicijativa u ključnim oblastima za ekonomski razvoj, kao što su održivi transport i energetska povezanost, zelena i digitalna transformacija, jačanje konkurentnosti privatnog sektora i podrška zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti, uključujući garanciju za stvaranje prilika za posao za mladu populaciju.

Mislim da ovo prilično pokazuje posvećenost Evropske unije proširenju i zemljama Zapadnog Balkana.

Povezani članci

Da li rast životnog standarda zapravo dovodi do rasta zagađenja?

EWB

O čemu Srbija pregovara u dva nova poglavlja?

Filip Lukić

[EWB Intervju] Bregu: Zapadni Balkan ne može da izgubi još jednu deceniju zbog novih nestabilnosti

Sofija Popović