fbpx
European Western Balkans
Image default
Intervjui Izdvojeno

[EWB Intervju] Davidoju: Prijateljski odnosi Rumuna i Srba jači su od političke retorike

Rumunsko-srpski odnosi, u kontekstu dnevnopolitičkih dešavanja i izjave reditelja Dragoslava Bokana, nedavno su se našli pod lupom javnosti. Ambasada Rumunije je krajem novembra izdala saopštenje u kojem je “najoštrije osudila govor mržnje prema rumunskoj manjini u Republici Srbiji, medijsku manipulaciju pripadnosti ovoj zajednici u političke svrhe i širenje lažnih vesti protiv srpskih građana rumunske nacionalnosti kategorišući ih kao ‘nacionalne neprijatelje'”.

Osim po pitanju zaštite prava manjina, Rumunija i Srbija sarađuju i u oblasti evropskih integracija, a najavljuje se i intenziviranje ekonomske saradnje, posebno u oblastima infrastrukture i energetike. Razgovarali smo sa ambasadorkom Rumunije u Srbiji, Njenom Ekselencijom Silvijom Davidoju o ovim temama. Ambasadorka Davidoju u februaru ove godine predala je svoja akreditivna pisma predsedniku Aleksandru Vučiću.

European Western Balkans: Države članice EU saglasile su se da otvore jedan pregovarački klaster sa Srbijom ove godine. Evropska komisija je u oktobru preporučila otvaranje dva klastera, ali neke organizacije civilnog društva smatrale su da nije bilo dovoljno napretka da se otvori ijedno. Koji je stav Rumunije po ovom pitanju?

Silvija Davidoju: Rumunija se zalaže za proces proširenja i evropske integracije Srbije na osnovu njenih sopstvenih rezultata u usvajanju evropskih standarda i ispunjavanju kriterijuma za članstvo, što je stav koji konstantno iznosimo. Obezbeđivanje doslednih rezultata u reformama u ovom smislu je ostao ključan element evropskih integracija i prema novoj metodologiji proširenja.

U decembru 2021, došlo je do saglasnosti između država članica EU da je Srbija napravila dovoljan napredak da otvori klaster 4 (Zelena agenda i održivo povezivanje), koji uključuje četiri poglavlja o nekim od najkompleksinijih pitanja koja se tiču usklađivanja sa pravom EU. Na osnovu toga, Srbija stiče pristup neophodnoj evropskoj pomoći, kako tehničkoj tako i finansijskoj, u svetlu nove metodologije, i stiče dodatno političko ohrabrenje za svoje napore. Država je sada opremljena instrumentima EU za dosezanje merila koja su dogovorena za određene sektore, kao i da se pozabavi ključnim oblastima – koja ostaju u srcu procesa.

Na Srbiji je da na najbolji način iskoristi priliku ponuđenu od strane EU i isporuči rezultat. Rumunija se raduje pojačanoj saradnji sa Srbijom u svim oblastima povezanim sa klasterom 4, pre svega onima koji se tiču ekologije i održivog povezivanja. 

EWB: Proces proširenja EU na Zapadni Balkan u celini suočava se sa teškoćama već neko vreme. Srbija je prva država u regionu koja je napravila formalni napredak za godinu i po dana. Da li postoji mogućnost da se proces ubrza u bliskoj budućnosti?

SD: Evropska unija je adresirala izazove evropskih integracija tako što je osmislila novu metodologiju proširenja, koja je dodatni dokaz njene posvećenosti ovog procesa. Revidirana metodologija obezbeđuje povećanu dinamiku proširenja, dok oblasti koje se tiču vladavine prava i osnovnih prava ostaju “krovne” teme.

    Obnovljena dinamika takođe podstiče zemlje kandidate kao što je Srbija da nastave sa reformama. Na međuvladinoj konferenciji 14. decembra, Srbija je otvoria klaster 4, koji se sastoji od četiri poglavlja koja su istovremeno otvorena, umesto jednog ili dva poglavlja svaki put, kao što je bio slučaj u prošlosti. Iz našeg sopstvenog iskustva možemo da kažemo da je ovo dvostrani proces što znači da, na kraju, tempo pregovora o pristupanju određuju tempo i suština reformi koje primanjuju države kandidati.

EWB: Kako ocenjujete trenutni status rumunske nacionalne manjine u Srbiji? Da li postoje problemi ili izazovi koji su i dalje nerešeni?

SD: Generalno govoreći, voleli bismo da vidimo da sve osobe koje se identifikuju kao Rumuni, bez obzira na region Srbije u kojem žive, mogu slobodno da ostvaruju svoja ljudska i osnovna prava, kao što osobe koje pripadaju srpskoj manjini to mogu da rade u Rumuniji. Ovo uključuje kvalitetno obrazovanje, praktikovanje vere i pristup informacijama, uključujući i medije, na maternjem jezku, kao i adekvatnu predstavljenost u lokalnim i naciononalnim administrativnim i političkim forumima.

Ovo su stvari na kojima treba raditi. Kada je reč o bilateralnim odnosima, imamo odgovarajuće institucionalne okvire za identifikovanje praktičnih rešenja za sva sporna pitanja, u cilju koristi obe naše manjinske zajednice: Bilateralni sporazum (potpisan u novembru 2002) i Zajedničku rumunsko-srpsku komisiju za nacionalne manjine. Sve što nam treba je da na najbolji način upotrebimo postojeće mehanizme kako bi se postigli opipljivi rezultati.

Vredno je pomenuti da imamo novi politički podsticaj da se posvetimo ovim pitanjima kao partneri, nakon sastanka ministara spoljnih poslova Rumunije i Srbije u Stokholmu 2. decembra 2021, na marginama 28. ministarskog saveta OEBS-a.

Zainteresovani smo za to da Komisija nastavi posao što je pre moguće i temeljno ćemo raditi na ovom cilju. Obezbeđivanje zaštite prava osoba koje pripadaju nacionalnim manjima širom Srbije je legitimna briga za Rumuniju kao državu maticu, u skladu je sa međunarodnim instrumentima u oblastima kojih se naše države pridržavaju (npr. Saveta Evrope) i deo je političkih kriterijuma o pristupanju.

Srpska i rumunska manjina doprinele su našim dobrosusedskim odnosima, izgradnji poverenja i prijateljstva, obogaćivanju naših kultura. Prema tome, odlučan angažman za adresiranje pitanja koja nas brinu takođe pozitivno utiče na kvalitet naših dugoročnih bilateralnih odnosa.

EWB: Nedavno se desio slučaj govora mržnje prema Rumunima u kontekstu domaće politike Srbije. Da li mislite da je ovaj incident naškodio srpsko-rumunskim odnosima? Kako ocenjujete reakciju vlasti Srbije?

SD: Drago mi je što ovaj incident povezujete sa posledicama po rumunsku manjinu, a ne samo o posledicama po određenu političarku. Ovo se ponekad previđa i postoji težnja da se naša reakcija u odbranu Rumuna u Srbiji loše protumači kao znak podrške nekom političaru. Dozvolite mi da jasno kažem da diplomate Rumunije i vlasti Rumunije uopšte ne govore u ime bilo kog političara u Srbiji i nisu zainteresovani za mešanje u unutrašnje stvari ili političke razmirice u ovoj zemlji.

Međutim, osuđujemo bilo koji oblik govora mržnje, širenja lažnih vesti, kao i svaki pokušaj da se rumunska manjina u političkom diskursu iskoristi za političku dobit. Kada je reč o našoj izjavi od 30. novembra, očekujemo da vlasti Srbije nastave sa istragom u ovom slučaju, uključujući i adekvatne sankcije, da usvoje proaktivan stav kako bi sprečile takve događaje i kako bi se borili protiv sličnih incidenata. Ovo bi poboljšalo društveni mir u Srbiji i njene odnose sa Rumunijom.

Zadržavamo konstruktivan pogled na ovu situaciju, ohrabreni izjavom predsednika Aleksandra Vučića i drugih visoko-rangiranih vlasti i institucija, kao i brojnih poruka na Fejsbuk stranici ambasade i mejlovima Srba koji su, bez izuzetka, izrazili simpatije i solidarnost sa rumunskom manjinom i osudili incident od 30. novembra. Ova reakcija je još jedan dokaz prijateljskih odnosa Rumuna i Srba, koji nadjačavaju političku retoriku. Ostajemo konstruktivni, otvoreni za dijalog, i transparentni u našoj podršci pravima osobama koja pripadaju rumunskoj manjini u Srbiji.

EWB: Od vašeg dolaska u Srbiju, razgovarali ste o energetskim i infrastrukturnim projektima i sa predsednikom i sa premijerkom. Na čemu se trenutno radi u ovoj oblasti i koji koraci mogu da se očekuju?

SD: Ekonomska saradnja je jedna oblast gde uvek ima mesta za poboljšanje, posebno kada je reč o prospektima rasta u Rumuniji i Srbiji. Postoji više nego doboljno prostora za jačanje ove pragmatične strane naših odnosa sa Srbijom i našeg zajedničkog konstantnog angažovanja na promovisanju i finalizovanju infrastrukturnih projekata dovelo bi do još konkretnijih rezultata naše bilateralne saradnje. Snažno podržavam sve korake u ovom pravcu tokom mog mandata, uz punu svest o činjenici da su ove inicijative bile na našoj bilateralnoj agendi dugo vremena i zahtevaju značajne resurse i snažno političko obaveizavanje za njihovo dovršavanje.

Uprkos tome, drago mi je što vidim da su i Beograd i Bukurešt prioritizovali razvoj specifičnih infrastrukturnih projekata u transportu (putevi i pruge) i energetici (gasni interkonektori, električne mreže).

Zajedničko viđenje je da će primena ovih projekata takođe dovesti do smanjenja socio-ekonomskih efekata pandemije i da će ubrzati oporavak, tako da je dodatni stimulus za saradnju u ovim sektorima ohrabrujuć.

Na ovoj osnovi, relevantna ministarstva i agencije Rumunije iskazali su interesovanje u unapređivanju dijaloga sa srpskom stranom o konkretnim daljim koracima. Iako smo i dalje u inicijalnim fazama ovih projekata, napravljen je napredak u oblastima električne energije i putne infrastrukture. Nadamo se da će se ovo ubrzati u bliskoj budućnosti, kako bi naši građani uživali pune dobrobiti unapređene povezanosti i njenog prelivanja na druge oblasti – turizam, međuljudske kontakte, trgovinu i druge.

EWB: Da li Rumunija takođe sarađuje sa Srbijom u kontekstu reformi vezanih za pristupanje EU? Da li postoji prostor za intenzivniju saradnju na ovom polju u budućnosti?

SD: IPA prekogranična saradnja je jedna od najvažnijih oblasti u kojoj doprinosimo da Srbija usvoji standarde EU. Za ovaj program je u tekućem sedmogodišnjem finansijskom ciklusu izdvojeno više od 80 miliona evra. Prethodni programski periodi su bili veoma uspešni i imamo razloga da verujemo da će period 2021-2027. biti barem toliko koristan za evropsku perspektivu Srbije i njene odnose sa Rumunijom. Istovremeno, Ambasada je direktno angažovana na omogućavanju saradnje pravosudnih akademija u Srbiji i Rumuniji na ostvarivanju tehničke saradnje za unapređenje kvaliteta obuke sudija i tužilaca.

Ovo su samo neki od primera naše podrške evropskoj perspektivi Srbije, pružene kroz istinsko i uravnoteženo partnerstvo sa srpskim vlastima. Angažovani smo u oblastima od neposrednog uticaja na dobrobit građana i u oblastima koje su u srži EU integracija.

Povezani članci

Budućnost Berlinskog procesa: Proširenje tema i veće angažovanje zemalja regiona

EWB

[EWB intervju] Ordanovski: Ulazak u NATO doneo bi veću stabilnost Makedoniji

EWB Saradnici

Emanuel Žofre: Čovek bogatog iskustva u komplikovanim društvenim kontekstima

Sofija Popović