Intervju sa Andorom Delijem, poslanikom u Evropskom parlamentu i članom Parlamentarnog odbora Srbije i Evropske unije za stabilizaciju i pridruživanje. Deli je izabran u Evropski parlament kao predstavnik Mađara iz dijaspore, a prethodno je bio i potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice.

European Western Balkans: Koliko je tema proširenja Evropske unije i pregovora o članstvu visoko na agendi evropskih institucija? Da li smatrate da je Bugarsko predsedavanje uspelo da pomeri fokus EU na region Zapadnog Balkana?

Andor Deli: Javnosti su dobro poznate „čuvene“ reči gospodina Junkera sa početka njegovog mandata koji su obeshrabrili zemlje Zapadnog Balkana i relativizirali evropsku perspektivu tih zemlja. Ta greška predsednika Evropske Komisije je ispravljena tokom njegovog govora „State of the Union“ u septembru prošle godine. Od tog momenta dešavanja u vezi sa regionom su se ubrzala i dobila zamah. Usvajanjem Strategije za Zapadni Balkan politika proširenja je vraćena na vrh političke agende evropskih institucija. Smatram da je bugarsko predsedavanje doprinelo da se više fokusira na region, međutim stvarni rezultati će biti vidljivi tek za nekoliko meseci.

EWB: Da li Vam to što ste u Evropski parlament ušli sa mađarske liste, ali kao predstavnik Mađara izvan granica matice, otežava ili olakšava posao?

AD: Smatram da nacionalne manjine mogu biti most između država, u mom slučaju između Srbije i Mađarske. Činjenica da sam poslanik u Evropskom Parlamentu i poreklom iz Vojvodine, stvara jedinstvenu priliku.

Moja je misija da lobiram za ceo region, pre svega za Srbiju ali i da zastupam interese vojvođanskih Mađara tokom čitavog procesa evropskih integracija. Smatram da su ova dva cilja međusobno povezana. Naime, brzi napredak Srbije na putu ka EU je naš zajednički cilj. Punopravno članstvo i dostizanje evropskih standarda na polju vladavine prava i jačanja institucija je jednako važno za Mađare u Vojvodini kao i za srpsko većinsko stanovništvo.

Moram naglasiti i tu okolnost, da bilateralni odnosi Mađarske i Srbije nikad nisu bili bolji, kao i da je mađarska vlada jedna od najglasnijih država članica kada je reč o potrebi ubrzanja pregovora o budućem članstvu Srbije u EU.

EWB: Kako komentarišete napredak Srbije na evropskom putu? Ima li prostora za ubrzanje, imajući u vidu da je strategijom Evropske komisije o proširenju EU na Zapadni Balkan data okvirna godina pristupanja – 2025.?

AD: Uvek može više i bolje. Nesporna je činjenica da postoje kašnjenja u realizaciji akcionih planova, naročito kod poglavlja 23, ali moram dodati i to da napredak ne zavisi isključivo od vlade u Beogradu, jer dinamiku diktira i Komisija, a naročito države članice. U više navrata sam pozvao Evropsku komisiju i aktuelno predsedavanje da  ubrzaju otvaranja pregovaračkih poglavlja jer uz ovakav tempo Srbija – bez svoje krivice – neće biti u mogućnosti da ostvari 2025. godinu indikovanu za punopravno članstvo. Treba imati na umu i činjenicu da su sledeće godine izbori za Evropski parlament, te sledi izbor nove Evropske Komisije. Sve to stvara dodatnu političku neizvesnost i unutar evropskih institucija. Stoga je presudno da se ova i prva polovina sledeće godine maksimalno iskoristi.

EWB: Sredinom aprila se očekuje godišnji izveštaj o Srbiji, od čije će ocene zavisiti otvaranje drugih poglavlja. Iz Vaše perspektive, šta mislite da će biti glavne zamerke Evropske unije?

AD: Moram naglasiti da je izveštaj Evropske komisije „tehnički“ dokument koji analizira dostignutu usaglašenost propisa i politiku sa tekovinama prava EU (aquis communautaire). Za razliku od njega, rezolucija Evropskog parlamenta koja prati izveštaj predstavlja akt koji ima i političku sadržinu.

Osim poglavlja 35, najvažnije pregovaračko poglavlje je 23, koje se bavi vladavinom prava i osnovnim ljudskim pravima. Od napretka u ovoj oblasti i od procesa normalizacije odnosa sa Prištinom zavisi otvaranje daljih poglavlja. Ako uporedimo aktuelno stanje u vezi sa vladavinom prava sa onim iz izveštaja za 2016. godinu videćemo da su određeni zadaci urađeni, ali da ima i kašnjenja. Mislim da će glavna zamerka EU biti upravo u pogledu kašnjenja implementacije akcionih planova za već otvorena poglavlja, pre svega u odnosu na poglavlje 23.

EWB: Član ste delegacije parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU – Srbija (EU-Serbia Stabilisation And Association Parliamentary Committee). Kako komentarišete rad parlamentarnog odbora na poslednje dve sednice? Da li smatrate da postoje opstrukcije rada odbora? Da li one javljaju zbog nerazumevanja ili više iz nezainteresovanosti za sam odbor? Šta smatrate da bi trebalo da se učini kako bi se poboljšao rad odbora za narednu sednicu?

AD: Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje je ustvari oblik parlamentarne diplomatije. Saradnja dva parlamenata je odličan oblik za razmenu stavova i mišljenja. Takođe je važno napomenuti da se sastajemo dva puta godišnje. To obezbeđuje evropskim parlamentarcima aktuelniji uvid u rad Narodne skupštine. Ne mislim da postoji opstrukcija rada odbora niti sam kod bilo koje sednice osetio nezainteresovanost bilo koje strane. Direktnu i živu raspravu uvek doživljavam kao znak postojanja diverziteta političke misli, a sučeljavanje tih stavova upravo i treba da se dešava u parlamentu, u okviru institucija.

EWB: Jedna od obaveza preuzetih Akcionim planom za poglavlje 23 i Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina jeste i unapređenje Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.  Predstavnici manjina su saglasni da nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina unazađuje postojeća manjinska prava. Da li smatrate da bi takav zakon mogao biti prepreka za dalje intergacije Srbije?

AD: Nacionalni saveti su najvažnija institucija manjinske kulturne samouprave i osnova ostvarivanja kolektivnih prava nacionalnih manjina. Usvajanje izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predstavlja jedan od najvažnijih stavki u Akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koji je sastavni deo pregovaračkog poglavlja 23, odnosno njegovog akcionog plana. Poenta tih akcionih planova je upravo jačanje postojećih institucija, pa tako i nacionalnih saveta i bolja implementacija propisa. Stoga, smatram da su stavovi nacionalnih manjina u pogledu nacrta Zakona o nacionalnim savetima itekako važni.