Prilika za proširenje 2030. godine je neophodna i za EU i za Zapadni Balkan, a proces proširenja je ključan za osiguranje stabilnosti u regionu, kaže Andri Dobruši, direktor za Zapadni Balkan u Fondaciji za otvoreno društvo (FOS), za naš portal.
FOS, zajedno sa Institutom za saradnju i razvoj (CDI) iz Tirane i Helenskom fondacijom za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) iz Atine, organizator je ovogodišnjeg Foruma civilnog društva (CSF), koji se ove nedelje održava u glavnom gradu Albanije. To je deo Berlinskog procesa, koji će u ponedeljak u Tirani okupiti i lidere regiona.
Prema Dobrušiju, poslednjih godina organizacije civilnog društva su pružile ključnu ekspertizu i talenat vladama širom regiona. Ovogodišnji CSF pokriva teme kao što su proširenje, pristup jedinstvenom tržištu EU, bezbednost i zelena energija. O ovim pitanjima smo razgovarali sa gospodinom Dobrušijem uoči Foruma.
European Western Balkans: Ovogodišnji Forum civilnog društva u Tirani održava se u okviru Samita Berlinskog procesa, koji se po prvi put od pokretanja 2014. održava u jednoj zemlji Zapadnog Balkana. Na koje načine Berlinski proces trenutno koristi Zapadnom Balkanu?
Andi Dobruši: Zaista, ovo je izuzetan trenutak jer se Tirana sprema da bude domaćin samita lidera Berlinskog procesa na Zapadnom Balkanu, koji se poklapa sa devetom godišnjicom ove inicijative. Gotovo da izaziva pravi osećaj pripadnosti velikoj evropskoj porodici. To se dešava u vreme kada se svet bori da izađe na kraj sa dugom listom globalnih izazova, politika prolazi kroz suštinske promene, ruska agresija u Ukrajini se nastavlja istim intenzitetom, a sada je upotpunjena ozbiljnim sukobom na Bliskom istoku. Naš region nije imun na ove transnacionalne izazove mira i stabilnosti ili globalnu ekonomsku krizu, pa je dovođenje Berlinskog procesa na Zapadni Balkan važan znak, koji osim svoje simbolike, pokazuje zajedničku posvećenost Zapadnog Balkana i EU ka integraciji i napretku u reformama. Za budućnost naših zemalja bitno je kako čitaju znakove.
EWB: Kada je pokrenut Berlinski proces, posmatrači su ga opisivali kao način da se Zapadni Balkan približi EU u trenutku kada je budućnost proširenja izgledala neizvesno. Sada imamo inicijative da i EU i zemlje kandidati budu spremne za proširenje do 2030. Koliko je realan ovaj cilj?
AD: Dugo su nam govorili da je važno putovanje, a ne odredište. Put je bio dug i turbulentan, ali volja i cilj ljudi u regionu nije da se približe, već da imaju konkretan plan koji će nas konačno usidriti u evropsku porodicu. Ono što je u ovom trenutku realno jeste shvatanje Zapadnog Balkana da je ova prilika neophodna, i ocena od strane EU da je proširenje ključno za obezbeđivanje bezbednosti i stabilnosti u Evropi. S obzirom da su obe strane svesne cene odsustva proširenja, ovaj cilj nije samo realan, već i neophodan. Dakle, diskusiju moramo fokusirati na rešavanje i prevazilaženje izazova na evropskom putu, a ne da li je cilj dostižan. Nedavno je bilo relevantnih doprinosa, kao što su francusko-nemački predlog ili održivi oblici postepenog pristupanja.
Ono što je u ovom trenutku realno jeste shvatanje Zapadnog Balkana da je ova prilika neophodna.
EWB: Forum civilnog društva je prilika za ove organizacije da forumulišu preporuke donosiocima odluka u vladama regiona i EU. Kako biste opisali dosadašnju saradnju ovih institucija i civilnog društva? Mogu li OCD uticati na proces donošenja odluka?
AD: CSF okuplja impresivan broj organizacija Zapadnog Balkana i evropskih organizacija, istraživačkih centara, stručnjaka i članova državnih službi iz vlada u regionu i šire. Ima ambiciozan program koji donosi niz različitih perspektiva, relevantnih za pitanja sa kojima se suočava naš region.
Civilno društvo je do sada igralo ključnu ulogu u pokretanju reformi u regionu kroz aktivno angažovanje, funkcije nadzora, istraživanja i zalaganje. Ovaj neosporan doprinos često je bio katalizator pozitivnih promena u regionu. U poslednje vreme su istraživački centri iz regiona i EU zagovarali koncept postepenog pristupanja, privlačeći značajnu pažnju i ozbiljno razmatranje unutar EU kao održivog rešenja za zaustavljeni proces proširenja.
Štaviše, organizacije civilnog društva poseduju bogat ljudski kapital u svojim redovima. Na primer, 2016. godine, tokom faze izgradnje demokratskih institucija u Severnoj Makedoniji, one su dale ključnu ekspertizu i talenat vladi, što je trend koji se primećuje i u Albaniji, Kosovu, Crnoj Gori i drugim zemljama. Ovo naglašava evoluirajuću ulogu civilnog društva, koje same postaju donosilaci odluka.
Konzistentna podrška organizovanju Foruma civilnog društva od 2015. godine, zajedno sa kontinuiranom podrškom CSF-u u proteklih devet godina, naglašava posvećenost država članica EU i same EU da civilnom društvu u regionu pruže platformu za zagovaranje za jednu od najbitnijih regionalnih inicijativa. Ovo pokazuje suštinsku ulogu civilnog društva u pokretanju napretka.
EWB: U vreme kada radimo ovaj intervju, tenzije između Srbije i Kosova su veoma visoke zbog napada u Banjskoj. Regionalna bezbednost je jedan od tematskih delova CSF-a. Na koji način međunarodna zajednica treba da osigura mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, posebno nakon nedavnih događaja?
AD: Proces proširenja koji je dobio novu energiju i pojačana pažnja EU da proširenje funkcioniše je već korak ka osiguranju stabilnosti i doprinos miru. Međutim, moraju postojati konkretne akcije koje vraćaju kredibilitet procesu. Otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, status kandidata za BiH i vizna liberalizacija za Kosovo su koraci u pravom smeru. Nažalost, ovi pozitivni pomaci nisu doneli efekte kojima se EU nadala, jer se članstvo i dalje čini nerealnim ljudima u regionu.
Kredibilitet procesa, uprkos mnogim nedavnim obećanjima, kao što je 2030, je na staklenim nogama. Dok je EU i dalje najpoželjnija opcija za ljude u regionu, poverenje da će zapravo doći do integracije opada poslednjih godina, dok u Srbiji EU više nije “glavni igrač u gradu”. Da bi prekinula obrazac sukoba i ponovo pokrenula razgovore između Kosova i Srbije, Evropska unija mora da odgovori na pitanje koliko je značajna perspektiva integracije u Evropsku uniju za svakodnevni život ljudi na severu Kosova ili, kad smo već kod toga, svuda u regionu.
Da bi razbila obrazac sukoba, Evropska unija mora da odgovori na pitanje koji nivo značaja ima perspektiva integracije za svakodnevni život ljudi.
U ovom trenutku je ključno da EU prizna hitnost situacije i ponudi ne samo sto za pregovore, već održiv predlog i za Srbiju i za Kosovo. Od ključne je važnosti je obavezati se na značajne korake tokom ovih diskusija. U vremenu u kojem je održavanje mira najvažnije, manja, beznačajna prilagođavanja koja nemaju verodostojnost su nedovoljna.
EWB: Mislite li da se pitanjima kao što su životna sredina i energetska tranzicija, o kojima će se takođe razgovarati tokom CSF-a, pridaje manje pažnje nego što zaslužuju u regionu? Šta se može učiniti da se dodatno podigne njihova vidljivost i svest o njima?
AD: Zelena agenda i energetska tranzicija su temelj i stubovi u angažmanu Evropske unije sa zemljama Zapadnog Balkana, posebno dok se kreću kroz složen proces integracije u EU. Nažalost, tokom značajnog perioda, lideri u regionu nisu uspeli da uspostave vezu između svojih napora za evropske integracije i napretka u održivosti životne sredine i energetskoj tranziciji. Ovaj neuspeh u rešavanju ova dva kritična pitanja postaje sve upadljiviji u poslednje vreme, pogoršan energetskom krizom izazvanom sukobom u Ukrajini i razornim prirodnim katastrofama koje su zahvatile region.
Zapadnobalkanska šestorka ima ograničene administrativne kapacitete, samo umerene nivoe unosa ekoloških propisa EU u svoje zakonodavstvo, a implementacija im je u ranoj fazi. Štaviše, Zapadni Balkan ostaje u velikoj meri zavisan od fosilnih goriva. U 2022. godini, više od 30% proizvodnje električne energije dobijalo se iz jednog izvora fosilnog goriva, odnosno uglja, koji čini skoro 50% celokupnog snabdevanja primarnom energijom Zapadnog Balkana.
Suština problema ne leži u nedostatku vidljivosti ili svesti, već u nedostatku resursa. Postoji sve veća potreba za značajnim finansijskim sredstvima za ublažavanje rastućih fiskalnih pritisaka na nacionalne budžete tokom procesa pristupanja. Da bi se premostio ovaj jaz, neophodno je izvršiti značajna i brza ulaganja u sektore životne sredine i klimatskih promena. U oblasti energetike, neophodan je odlučniji pristup udaljavanja od fosilnih goriva i da se pridržava međunarodnih obaveza preuzetih u prethodnoj deceniji. Štaviše, mora postojati usaglašen fokus na održavanju vladavine prava i ljudskih prava, uključujući i obaveznu potrebu da se proširi i revidira Ugovor o osnivanju Energetske zajednice. Ovo podrazumeva vršenje pritiska za pravednu i inkluzivnu energetsku tranziciju.
Suština problema ne leži u nedostatku vidljivosti ili svesti, već u nedostatku resursa.
Zemlje Zapadnog Balkana su veoma izložene rizicima energetske bezbednosti, uticajima klimatskih promena i strašnim posledicama štetnih emisija koje proizilaze iz sagorevanja fosilnih goriva. One se takođe bore sa upornim izazovom energetskog siromaštva, uz alarmantno visoke nivoe zagađenja. Ulaganje u ove oblasti nije samo korisno već i imperativ za održivu budućnost regiona.
EWB: Pored Berlinskog procesa, još jedna inicijativa koju su poslednjih godina promovisale Albanija, Severna Makedonija i Srbija je Otvoreni Balkan. Čini se da je sada izgubio politički zamah, barem u Albaniji. Da li je ova inicijativa uvek bila komplementarna Berlinskom procesu, kako su tvrdili njeni čelnici, i da li se kroz Berlinski proces mogu nastaviti oblici saradnje koji su započeti unutar OB, ako dosadašnja inicijativa više ne funkcioniše?
AD: Naš stav je uvek bio vrlo jasan – dve inicijative su komplementarne i pogrešno je smatrati da su u nekom obliku kolizije. Da citiram našeg predsednika Odbora Aleksa Sorosa, „Otvoreni Balkan bi mogao da postane deo Berlinskog procesa, iako možda neće biti potrebe da se takav sporazum ozvaniči“. Istraživanje koje su sproveli naši partneri pokazalo je da aktivnosti Inicijative Otvoreni Balkan imaju direktnu ili indirektnu vezu sa 15 od 33 pregovaračka poglavlja i da su relevantne za pet od šest klastera. Ovo ukazuje da Inicijativa Otvoreni Balkan ima širi obim koji se proteže dalje od samo četiri slobode, dok je i dalje usklađen sa pravnim tekovinama EU. Ipak, verujemo da bi se pojednostavljivanje regionalne ekonomske saradnje dugoročno moglo pokazati kao isplativiji pristup. Dok inicijativa odražava aktivizam i posvećenost lidera Albanije, Severne Makedonije i Srbije da pomognu u procesu evropskih integracija, Berlinski proces ima prednost što ima jednoglasnu podršku svih zemalja zapadnobalkanske šestorke i uživa podršku institucionalnih okvira kao što su RCC, WBCIF6, WBIF, RYCO i potencijal za povezivanje sa finansiranjem EU. U osnovi, svaka regionalna inicijativa koja služi kao platforma koja aktivno promoviše političko poverenje, međusobno razumevanje i olakšava rešavanje dugoročnih sporova, igra ključnu ulogu u unapređenju napretka u regionu.