Ko je kriv što podrška građana evropskim integracijama opada, može li Rusija ugroziti članstvo Srbije u Evropskoj uniji i koliko smo zaista napredovali u izgradnji demokratskog društva, za portal European Western Balkans govori koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović.
European Western Balkans: Prošlo je tri godine od kada je Nacionalni konvent okupio nevladine organizacije i započeo proces praćenja pregovora Srbije sa EU. Sa ove vremenske distance, da li je to bio najbolji mogući model za uključivanje civilnog društva?
Nataša Dragojlović: Za srpske uslove je ovo sigurno najbolji model. Mi smo razmatrali i crnogorski model po kom Vlada na konkursu bira organizacije civilnog društva i uključuje ih u pregovaračke grupe i pregovarački tim. Procenili smo da se na taj način organizacijama civilnog društva izbija iz ruku najefikasnije sredstvo, a to je nadgledanje i kritika politika koje se kreiraju i vode tokom pristupanja EU. Kada učestvujete u donošenju odluka zajedno sa predstavnicima Vlade i budete preglasani u tim telima, onda više ne možete da izađete u javnost i kritikujete ono u čemu ste sami učestvovali. Takođe, neprihvatljiv je bio i model Hrvatske, koja je nevladine organizacije potpuno isključila iz čitavog procesa. U Srbiji, sa druge strane imamo veoma razvijeno i uticajno civilno društvo, kometentne organizacije koje mogu i žele da se uključe u proces pregovora sa EU. Zato je Nacionalni konvent, koji funkcioniše već tri godine, najpodesnija platforma za vođenje otvorenog i pre svega stručnog dijaloga između predstavnika vlade i civilnog društva o svim pitanjima i aspektima prisupanja Srbije Evropskoj uniji.
EWB: Vlada Srbije je donela dve Uredbe kojima se omogućuje stavljanje oznake tajnosti na dokumenta iz procesa pregovora. Kakva se poruka građanima šalje takvim postupcima?
ND: Svakako da se stvara mistifikacija. Čim nešto zatvorite za javnost, u nedostatku informacija svako kreira svoju verziju onoga što se događa iza zatvorenih vrata. Zato je slogan Nacionalnog konventa Otvoreno, i to u smislu otvorenih i započetih pregovora ali i otvorenog dijaloga. Mi smo na početku ovog procesa dobili informaciju da Evropska unija od Srbije traži da pregovaračke pozicije ostanu tajne do momenta otvaranja poglavlja. Moram priznati da u Konventu nismo verovali u to, ali evropski zvaničnici su nam to potvrdili. Kompromisno rešenje je pronađeno i civilno društvo okupljeno u Nacionalnom konventu, ima uvidi u sažetak pregovaračke pozicije, kao i priliku da ga komentariše u okviru parlamentarne procedure u kojoj se ove pozicije odobravaju, pre nego što ih Vlada konačno usvoji i prosledi Briselu.
EWB: Pored tajnosti, problem je i to što Srbija Briselu ne dostavlja podatke o svim aktivnostima. To je konstatovano i u izveštaju EU za poglavlja 23 i 24 koji je objavljen pre nekoliko dana. Zbog čega nema svih informacija?
ND: Jedan od razloga je sigurno to što neke institucije u Srbiji nisu vodile evidenciju o tim konkretnim aktivnostima. Statistika je jedna od slabih karika u našem sistemu. Mi ništa ne brojimo, ne pratimo, nama brojevi ne znače mnogo. Druga slaba karika je svakako komunikacija među resorima.
EWB: Čini se da je slaba je i komunikacija sa građanima, s obzirom na to da interesovanje građana za proces evropskih integracija opada. Ko je za to odgovoran?
ND: Organizacije civilnog društva su prethodnih 17 godina sprovodile mnogo aktivnosti koje su bile usmerene na podizanje svesti građana, informisanje, prikazivanje konkretne koristi koju bi građani imali od EU. Ipak, podrška evrointegracijama opada i zbog toga mislim da je odgovornost na organizacijama civilnog društva. Moramo da prestanemo da o evropskim integracijama govorimo metajezikom i da pokušamo da ih prevedemo na ono što je svakodnevni život građana. Ako običan građanin zna da vam odmah kaže razliku u standardu u bolnici u Hamburgu i bolnici u Vranju, onda valjda i mi koji smo stručnjaci znamo da im kažemo šta je to što će država uraditi da standard iz Hamburga postane standard i u Vranju. Ko to ne zna da objasni, onda ovim poslom ne treba ni da se bavi. Odgovornost je svakako i na medijima koji su bili zatvoreni za suvoparne informacije koje su stizale iz EU. Odgovorna je i sama Delegacija EU koja tek sada malo intenzivnije komunicira o tome šta EU radi za građane Srbije, a tu, pre svega, mislim na količinu bespovratnoih sredstava koja je Brisel uložio u Srbiju, njene škole, bolnice, puteve, tehničku pomoć koja je pružena našoj administraciji u cilju približavanja strandardima i praksi koja postoji u EU.
EWB: Zašto onda i pored činjenice da je EU najveći donator, građani Srbije imaju pozitivniji stav prema Rusiji i smatraju je najvećim prijateljem?
ND: Ako bismo se malo našalili, onda meni to samo govori da Srbija nije sponzoruša i da, kad ona nekog voli, ona ga voli i bez ozbiljne argumentacije,sasvim iracionalno i tu nikakve pare ne pomažu, niti mogu tu sliku popraviti. Očigledno je da oni koji promovišu ruski uticaj nalaze bolji način da dođu do građana i saradnju Srbije i Rusije predstave u mnogo boljem svetlu nego što ona zapravo jeste.
EWB: Mogu li ti odnosi sa Rusijom ugroziti napredak Srbije u pregovorima sa EU?
ND: Postaće problem pre svega u poglavlju 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Mi za to poglavlje još uvek nismo dobili izveštaj o skriningu koji treba da bude dijagnoza trenutnog stanja. Moramo da znamo kako EU vidi naše specijalne veze sa Rusijom, i trgovinske i političke i vojne, i kakva očekivanja ima od Vlade Srbije. Ako se očekuje da se priključimo sankcijama protiv Rusije, već sada, a ne po stupanju u članstvo, onda to treba eksplicitno reći i objasniti. Brisel bi mogao ponuditi Srbiji, koja nije članica EU, neke kompenzacije za eventualne gubitke. Mi kao građani ne znamo da li je takva vrsta pregovora eventualno vođena i da li su Srbiji takve stvari već predočene. Bilo bi dobro da to saznamo.
EWB: Više evropskih zvaničnika je jasno reklo da se od Srbije očekuje uvođenje sankcija protiv Moskve. Kada pogledamo Crnu Goru koja je u potpunosti uskladila svoju spoljnu politiku, ili Albaniju koja preko 90 odsto usklađenosti, srpskih 60 odsto i ne izgleda tako ubedljivo.
ND: Ni Albanija ni Crna Gora nemaju Kosovo. Procenti govore da se nismo usaglasili samo kada je reč o restriktivnim merama prema Rusiji. U svemu drugom smo saglasni sa EU. To je važno da se naglasi. Treba imati u vidu činjenicu da je srpska vojska deo misija EU, da ima potpisan sporazum o saradnji sa Evropskom odbrambenom agencijom, da ima potpisan sporazum sa EU o razmeni tajnih podataka. Te tri stvari mnogo više govore o opredeljenosti Srbije i u vrednosnom i u bezbednosnom smislu.
EWB: Pored spoljne politike, problem za Srbiju će biti i vladavina prava. Kada pogledamo Akcioni plan za poglavlje 23 jasno je da u ključnim stvarima kasnimo i po više od godinu dana. Sa druge strane, usvaja se veliki broj pravilnika i strategija koji bi trebalo da nas približe EU, a onda nam se dogodi Savamala ili prebijanje novinara. Koliko smo suštinski napredovali u demokratizaciji društva?
ND: Proces Približavanje EU se odvija na tri nivoa. Prvi je harmonizacija zakona, druga je primena tih zakona, a za to su potrebne institucije. I to ne institucije na papiru i sa tablom na nekoj zgradi. Institucija znači da građani veruju da je ona garant njihovih prava i da ispunjava sve što je njena nadležnost. Treći nivo je promena svesti. U Srbiji tranzicija od komunističkih do demokratskih liberalnih društava traje bezobrazno dugo. To je iscrpelo ljude, stručnjake, resurse, pojelo strpljenje, a o entuzijazmu da ne govorim. Mi imamo deklarativno zalaganje za to da budemo demokratsko društvo, kao i duboko ubeđenje naših političara da mi to već jesmo. Ja mislim da mi suštinski ne razumemo da demokratija nisu samo izbori, već da je to i pluralizam mišljenja, ideja, aktera u kreiranju i sprovodjenju politika i da je to pravo a ne privilegija.
EWB: Čini li Vam se da je EU spremna da zarad stabilnosti na Zapadnom Balkanu žrtvuje demokratiju?
ND: Iluzorno je očekivati da je EU više stalo do demokratije i demokratizacije Srbije, do jačanja institucija, nego samim građanima. Ako građani nisu u stanju da artikulišu političke stavove i da izvrše pritisak na Vladu da kreira i vodi politike na demokratski način i u interesu građana i privrede, onda EU ne može mnogo da pomogne.
EWB: Pored toga što sporo napredujemo kada je demokratizacija u pitanju, mnogi nisu zadovoljni ni tempom otvaranja poglavlja. Koliko bi Srbija mogla poglavlja da otvori do kraja godine?
ND: Tri pregovaračke pozicije su spremne. U pitanju su Poglavlje 6 (pravo privrednih društava), Poglavlje 30 (Ekonomski odnosi sa inostranstvom) i Poglavlje 33 (Finansijske i budžetske odredbe). Ta tri bi sigurno trebalo da otvorimo za vreme estonskog predsedavanja Evropskom unijom. Najveći izazov će sigurno biti poglavlje 30 koje se odnosi i na trgovinske sporazume koje Srbija ima sa drugim državama. Radne grupe Nacionalnog konveta su pozitivno ocenile sve tri pregovaračke pozicije i stava smo da je ono što je Vlada predočila EU dovoljno za otvaranje tih poglavlja. Ne i za zatvaranje. Zato očekujemo da se poglavlja što brže otvaraju, da se razgovara o uslovima u svakom od njih, problemima i da se omogući da se čitavo društvo i privreda mnogo brže kreću ka evropskim stadardima i praksi po kojoj već živi pola milijarde građana EU. I građani Srbije su to zaslužili i imaju pravo da po tim standardima počnu da žive što pre.