Ekskluzivni intervju sa Džordžom Velom, ministrom spoljnih poslova Malte, koja trenutno predsedava Savetom Evropske unije.
European Western Balkans: Evropsko proširenje je često viđeno kao “prva žrtva“ izazova sa kojima se trenutno susreće Evropska unija. Koja je pozicija Malte u odnosu na proširenje EU, posebno u odnosu na Zapadni Balkan?
DžV: U ovom trenutku se osećam veoma snažno i pozdravljam svaku priliku da ponovim svoj stav. Tu ne bi uopšte trebalo da bude žrtava, jer ne gledamo u igru sa nultom sumom. Proces proširenja se nastavlja. Politika Malte je ta da podržava strogo i fer uslovljavanje i individualni pristup zasnovan na rezultatima za svaku državu kandidata ili potencijalnog kandidata. Imao sam priliku da posetim nekoliko prestonica Zapadnog Balkana sa pozivom za nastavak reformi i dobrosusedskih odnosa koji vode ka krajnjem cilju pristupanja Evropskoj uniji. Moja poslednja poseta bila je Bosni i Hercegovini, i tamo sam, takođe, ponovio poruku o motivaciji mojim kolegama. Definitivno nema “zamora u proširenju“ u EU.
EWB: Šta vidite kao glavne probleme ili prepreke sa kojima se države Zapadnog Balkana susreću na svom putu ka članstvu EU?
DžV: Glavni izazovi se odnose na sveobuhvatne reforme koje moraju da budu sprovedene. Malta je relativno skoro prošla kroz ovaj proces, pre nego što je postala član EU u 2004, i mogu vam reći da su rad i osetljiva pitanja uključena u napredovanju u spovođenju reformi, koje su ponekad čak i bolne, i zahtevaju posvećenost i marljivost. Pored mukotrpnih tehničkih stvari koje se tiču pravnih tekovina EU, države u ovom regionu moraju da gledaju dalje od prošlih i sadašnjih međusobnih tenzija i podela i da ulažu u harmoničnu regionalnu integraciju, da im ona bude cilj.
EWB: Migracije u EU su očigledno veliki problem za Maltu i za malteško predsedavanje. Kako biste ocenili saradnju Zapadnog Balkana sa EU po pitanju migracija?
DžV: Ono što smo videli da se odvija na Zapadnom Balkanu, šokiralo je svet i pokrenuo ga na akciju. Malta, kao država koja je dugo bila izložena migracijama na putu centralnog Mediterana sa poreklom iz država afričkog rog, u tom trenutku mogla je lako da se poistoveti sa državama Zapadnog Balkana koje su direktno pogođene neviđenim prilivom. Ovo zaista nije stvar sa koja se može lako oceniti, jer svaka država donosi odluke na osnovu svojih specifičnih okolnosti. Ograničiću se na to da su principi humanosti i saosećanja osnovne vrednosti na kojima je zasnovana Evropa, i veoma sam zadovoljan jer Malta aktivno učestvuje u programima relokacije i ponovnog naseljavanja, uprkos veoma izazovnim scenarijima.