fbpx
European Western Balkans
Image default
Intervjui Izdvojeno

[EWB Intervju] Filipović: Unapređenje saradnje sa NATO-om uz vojnu neutralnost je nacionalni interes Srbije

Ambasador Branimir Filipović je u septembru 2020. godine postao novi šef Misije Srbije pri NATO. Sa ambsadorom smo razgovarali o odnosima Srbije i NATO, saradnji koja se očekuje u narednom periodu, značaju KFOR-a na Kosovu, Individualnom akcionom planu partnerstva (IPAP) Srbije i NATO, stavu Srbije prema članstvu Bosne i Hercegovine u ovoj organizaciji, ali i o tome šta znači izbor Džozefa Bajdena za predsednika Sjedinjenih Država.

European Western Balkans: U decembru 2020. ste postali zvanično novi ambasador Srbije pri NATO. Sa kakvim izazovima ste se suočili odmah nakon stupanja na dužnost i u kom smeru očekujete da će ići saradnja Srbije i NATO-a u budućnosti?

Ambasador Branimir Filipović:  Najveći izazov sa kojim se svi u celom svetu suočavamo jeste pandemija COVID-19, koja utiče na naše životne i profesionalne aktivnosti, zbog opravdanih univerzalnih restriktivnih mera koje se tiču putovanja, okupljanja i fizičkog prisustva sastancima i drugim događanjima. Iako je iz tih razloga dinamika diplomatskih aktivnosti u NATO bila smanjena, kao svuda u svetu, meni je izuzetno drago što sam, uz poštovanje svih zdravstvenih mera u Belgiji i mera koje sa primenjuju u sedištu NATO, sredinom decembra prošle godine uručio akreditivno pismo predsednika Srbija Aleksandra Vučića generalnom sekretaru NATO u vezi sa mojim imenovanjem za šefa Misije Republike Srbije pri NATO. Tada sam imao srdačan, otvoren i veoma dobar razgovor sa generalnim sekretarom NATO o prioritetima partnerske saradnje Srbije sa Alijansom, nakon čega su sledili drugi susreti u sedištu NATO u istoj atmosferi i konstruktivnom duhu međusobne saradnje i razumevanja.

U tim razgovorima pandemija je bila neizostavna tema, te mi je bilo posebno zadovoljstvo i čast da predočim rezultate koje Srbija postigla u izgradnji bolnica, pribavljanju vakcina protiv COVID-19 i organizaciji procesa vakcinacije, a sa druge strane da čujem izraze visokog poštovanje od svojih sagovornika za dostignuća naše zemlje u tim aktivnostima, koju su je svrstali u sam evropski vrh, uz očuvanje ekonomske stabilnosti u ovim do sada neviđenim okolnostima. Time se još jednom potvrdio ugled Srbije u svetu, što je, takođe, od posebne važnosti za realizaciju spoljnopolitičkih i unutrašnjih prioriteta naše zemlje.

Kada se radi o drugom delu vašeg pitanja želim da naglasim da je zadatak Misije Republike Srbije pri NATO, kako njenog diplomatskog, tako i vojnog dela, da istrajno komunicira sa međunarodnim sekretarijatima Alijanse i državama članicama i partnerima sa aspekta zaštite naših nacionalnih interesa u dvema ključnim oblastima.

To je unapređenje partnerske saradnje sa NATO, u okvirima utvrđenim politikom vojne neutralnosti Srbije, bez pretenzija za članstvom u Alijansi ili drugom vojnom savezu, ali istovremeno uz otvorenost da se dalje unapređuje partnerska saradnja sa NATO u svim oblastima od zajedničkog interesa, uz jačanje političkog dijaloga na svim nivoima, ali i konkretnih oblika partnerske saradnje u različitim oblastima. Takođe, ključno pitanje je i saradnja sa NATO u vezi sa Kosovom i Metohijom, pošto situacija u Pokrajini predstavlja najveći političko-bezbednosni izazov za Republiku Srbiju. U Pokrajini je saglasno Rezoluciji SBUN 1244 i Vojnotehničkim sporazumom razmeštena NATO vođena Misija KFOR i utvrđen njen mandat i za nas je od prioritetne važnosti da se taj mandat u potpunosti realizuje i da KFOR kao jedina legalna vojna formacija u Pokrajini zaštiti srpsko stanovništvo i njegovu kulturnu, religijsku i istorijsku baštinu.

Partnerska saradnja sa NATO blisko je povezana sa našim bilateralnim odnosima sa državama članicama Alijanse i partnerima, tj. one čine dve strane iste medalje. Zato smo svi deo zajedničkog poduhvata kako da na međunarodnoj sceni na najbolji način promovišemo i zaštitimo nacionalne interese Srbije i da istovremeno osmišljeno definišemo i zajedničke interese sa NATO, njenim članicama i partnerima, čime doprinosimo regionalnoj bezbednosti i stabilnosti i čime naša zemlja dodatno potvrđuje svoju međunarodnu poziciju odgovornog i pouzdanog činioca i izvoznika bezbednosti, ne samo u regionu već i izvan njega.

Imajući u vidu iskustva tokom petogodišnjeg obavljanja funkcije pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku, kao i utiske od preuzimanja nove funkcije u kontaktima u sedištu NATO optimista sam kada je u pitanju uzlazni trend partnerske saradnje sa NATO u definisanim spoljnopolitičkim okvirima vojne neutralnosti i pronalaženje novih sadržaja u takvoj saradnji. Naši kontakti u Briselu su jednako važni, kao i naša komunikacija u Beogradu, te u tom smislu želim da istaknem i odličnu saradnju sa NATO vojnom kancelarijom za vezu u Beogradu, o čemu imam izuzetno pozitivne lične utiske i iskustva za vreme vršenja moje prethodne funkcije.

EWB: Čini se da je COVID-19 pandemija, zajedno sa odlukom Vlade iz septembra 2020. godine o otkazivanju svih vojnih vežbi gotovo stopirala saradnju Srbije i NATO-a, tako da prošle godine nije bilo vojnih vežbi. Da li možemo očekivati vraćanje saradnje u normalu 2021. godine i da li se vode razgovori o tome?

BF: Privremena odluka o suspenziji, sa dometima erga omnes – koja je doneta u cilju očuvanja naše principijelne pozicije vojne neutralnosti, kao racionalna i jedino moguća odluka u tom trenutku, prilikom donošenja jasno je obrazložena što smo preneli svim našim partnerima.

NATO je vojna, politička i bezbednosna organizacija, te saradnja sa NATO obuhvata i druge oblasti, osim vojne, tako da je ona nastavljena u obimu, koji je dozvoljavala pandemija. Takođe, svoj mandat ambasadora Srbije pri NATO sam otpočeo krajem septembra prošle godine, tako da sam u skladu sa tom odlukom nastavio komunikaciju i dogovore u sedištu NATO u drugim važnim pitanjima, koji nisu iz vojnog i odbrambenog domena. Uveren sam da su ta odluka i njeno obrazloženje naišli na razumevanje, jer nije favorizovala bilo kog pojedinačnog partnera.

Nedavno je doneta nova odluka Vlade Republike Srbije kojom je odmrznuta vojna i odbrambena saradnja, opet sa svima, osim kada se radi o vojnim vežbama. U skladu sa nagoveštajima naših zvaničnika očekuje se da istekom inicijalne odluke o privremenoj suspenziji, početkom marta, i oblast vojnih vežbi će biti odmrznuta.

U okviru Partnerstva za mir imamo niz aktivnosti i programa, koji nisu vojnog domenu i ne odnose se samo na vojne vežbe. Takođe, postoje i civilno- vojne oblasti saradnje. U tom smislu održavamo politički dijalog, kao i druge aktivnosti, poput kurseva, obuke, saradnje u okviru pojedinačnih programa, i vršimo procenu postojećih dokumenata i instrumenata saradnje, poput PARP i IPAP.

Od izuzetnog značaja je i saradnja u oblasti civilne zaštite i vanrednih situacija, koja se ogleda u izuzetnoj saradnji Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Evroatlantskog koordinacionog centra za odgovore u slučaju katastrofa. Zahvalni smo na pomoći koju su nam zemlje članice NATO na bilateralnoj bazi uputile u cilju suzbijanja posledica pandemije. Visoko cenimo i aktivnosti koje su realizovane kroz angažman NATO vođene misije KFOR na Kosovu i Metohiji u cilju pomoći lokalnim zajednicama, posebno kada je u pitanju srpska zajednica u Pokrajini.

Takođe, pomenuo bih kao važnu oblast saradnje i poverilačke fondove, kojih je bilo nekoliko ranijih godina, a sada je aktuelan Poverilački fond Srbija IV za dekalibraciju viška ubojnih sredstava u Tehničko-remontnom zavodu Kragujevac. Pored toga, odvijaju se i projekti u okviru Programa nauka za mir i bezbednost u kojima učestvuju naši naučnici i naučne i obrazovne institucije.

Dakle, mnogi od ovih programa su nastavljeni i nakon odluke o suspenziji vojne i odbrambene saradnje, a pandemija je donekle usporila realizaciju pojedinih programa, ukoliko realizacija zahteva prisustvo koje nije u skladu sa zdravstvenim merama u suzbijanju pandemije.

Osnovna je poruka da ostajemo otvoreni za dogovore kako dalje nastaviti aktivnosti kada se pandemija presudno suzbije. Zato želim da istaknem da je sa obe strane očuvano nastojanje da se unapređuje partnerska saradnja, a da naša strana u njenom definisanju i dalje polazi o naših nacionalnih i drugih interesa državne politike i u komunikaciji sa NATO na najbolji način definiše konkretne korake i oblasti u kojima će se delovati.

EWB: Da li je prestanak vojnih vežbi uticao na ispunjenje onoga što je bilo zacrtano Individualnim akcionim planom partnerstva (IPAP) Srbije i NATO za period 2019-2021. godine i kako će teći procedura za usvajanje novog IPAP-a s obzirom da se ciklus trenutnog završava ove godine?

BF: Iako vojne i odbrambene aktivnosti i saradnja čine značajan deo drugog ciklusa Individualnog akcionog plana partnerstva – IPAP između Republike Srbije i NATO, sam dokument sadrži niz drugih oblasti koji se odnose na naše političke prioritete, prioritete u ekonomskoj oblasti i svim drugim oblastima gde sprovodimo proces reformi. Sve ove oblasti su identifikovane od strane naših institucija, a znatan deo njih su i prioriteti u evrointegracionom procesu Republike Srbije. Prema tome, proces primene IPAP se odvija, naravno u okvirima koje nam je nametnula i pandemija. Kao što od ranije poznato mnoge aktivnosti su trajnog karaktera – procesi u toku koji će trajati više godina i sigurno biti sadržaj i narednih ciklusa IPAP.

Trenutno nije bilo razgovara o novom ciklusu IPAP, delom što za to ima još vremena, a nijedna strana ovo pitanje nije pokretala. Pored toga, što smatram da je važno i opredeljujuće za ovo pitanje, u NATO se trenutno razmatra svojevrsna reforma svih partnerstava, uključujući i ono na evroatlantskom prostoru – Partnerstvo za mir.

Ova reforma, prema inicijalnom predlogu, ne bi uticala na samu suštinu i ciljeve partnerstva, uz zadržavanje osnovih principa bilateralnog odnosa, dobrovoljnosti, inkluzivnosti, transparentnosti i tzv. „skrojenog pristupa“, koji znači da svaki partner ima prema sopstvenim prioritetima opredeljene ciljeve partnerstva i aktivnosti koje se tu tom kontekstu preduzimaju. Nastojanje je da se partnerska saradnja učini što transparentnijom i efikasnijom, kao i da se tome moguće prilagode formalni oblici dokumenata, što bi značilo njihovu jednostavniju primenu, kako od strane partnera tako i od strane NATO. Generalno Srbija je podržala ovaj predlog, pošto se ne menja suština partnerstva. O ovim predlozima su se vodili razgovori sa svim partnerima, što potvrđuje inkluzivnost procesa i po ovom pitanju.

Kao što sam ukazao ovaj proces je u toku, predlog se razmatra u okviru NATO struktura i još nije okončan sa zauzimanjem definitivnog stava. U zavisnosti od ishoda ovog procesa i eventualnih novih rešenja po pitanju dokumenata partnerske saradnje, zajednički sa NATO ćemo utvrditi dalje korake, kako bi se postojeća ili nova rešenja na najbolji način primenila.

EWB: Kosovski parlament je pre dve godine izglasao transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Vojsku Kosova, što je naišlo na osudu i srpskih i NATO zvaničnika, od kojih često čujemo kako NATO preispituje svoj nivo saradnje sa KBS. Kakva je pozicija Srbije po ovom pitanju i da li je naišla na razumevanje i podršku kod Saveznika?

BF: Visoko cenimo konstruktivan stav koji je zauzeo NATO nakon što je Priština preduzela jednostrani potez u nizu prethodnih, a u vezi sa početkom procesa transformacije tzv KBS u tzv. Vojsku Kosova. Generalni  sekretar NATO Stoltenberg tada je jasno ukazao, a i kasnije to ponovio u više prilika, da proces transformacije učinjen protivno savetima Alijanse, što je imalo i određene posledice u pogledu saradnje sa KBS u domenu „unapređene interakcije“.

Ključna je pozicija i četiri članice NATO koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova (Grčke, Slovačke, Rumunije i Španije) koji se protive ovoj jednostranoj odluci Prištine i protive se saradnji Alijanse kroz (NALT) sa KBS van odobrenog mandata KBS, koji se odnosi na pružanje pomoći u vanrednim situacijama, spasavanju i drugim sličnim aktivnostima.

Očigledno je da Priština, protivno međunarodnom pravu, uprkos upozorenjima dela međunarodne zajednice, ali i uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije pokuša sa instaliranjem novog bezbednosnog igrača kroz implementaciju jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije tzv. KBS u tzv. Vojsku Kosova.

Za Srbiju je potpuno neprihvatljivo bilo kakvo proširenje aktuelne strukture, mandata i misije snaga tzv. KBS, kojim bi one prerasle u klasičnu oružanu vojnu formaciju, jer je to suprotno Rezoluciji SBUN 1244, po kojoj je utvrđen mandat misije KFOR kao jedine legalne vojne formacije u Pokrajini, koja je odgovorna za vojne aspekte bezbednosti na Kosovu i Metohiji.

Srbija je i do sada poštovala svoje preuzete obaveze, te sam pravom očekuje da obaveze poštuju i drugi akteri, a to se pre svega odnosi na privremene institucije samouprave u Prištini. Veoma je važno da se nastavi kontinuirana komunikacija sa NATO i angažovanje da ne dođe do porasta tenzija i eskalacije, kao i da se preduzimaju sve potrebne mere u cilju očuvanja mira i stabilnosti.

Zato u našim aktivnostima očekujemo da NATO sa razumevanjem sagleda naše prioritete u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, pri čemu je od izuzetne važnosti da se mandat Misije KFOR na Kosovu i Metohiji ostvari u punom obimu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 i Vojnotehničkim sporazumom, kao i da se dijalog Beograda i Prištine nesmetano odvija, uz realizaciju dogovorenog i bez preduzimanja jednostranih poteza. Od presudne važnosti je da odgovornost garanta bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije nikako ne može biti preneta na bilo koju drugu instituciju ili organizaciju, jer takva promena zahteva izmenu važeće Rezolucije SBUN 1244. Zato su međunarodne snage KFOR ključan garant sprovođenja Briselskog sporazuma i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba, njihove imovine, verske i kulturne baštine na KiM.

EWB: Pre par nedelja, komandant Združenih NATO snaga u Napulju admiral Robert Burk je izjavio da KFOR ostaje na Kosovu sa nepromenjenim mandatom. Iako slične tvrdnje godinama čujemo od NATO zvaničnika, periodično se javljaju spekulacije o smanjenju brojnosti ili promene uloge KFOR-a. Koje je Vaše mišljenje o tome? Da li ste možda naišli na takvu polemiku među Saveznicima u Briselu?

BF: Iz NATO nam je u mnogim prilikama potvrđeno da će KFOR ostati u nepromenjenom sastavu na Kosovu i Metohiji, a njegov broj se kreće od 3400 do 3500 pripadnika, što je po procenama vojnih struktura NATO dovoljno za izvršenje misije, kao i da će prisustvo KFOR-a i dalje biti zasnovano na principu „condition basis“ i da će veličina sastava biti na odgovarajućem nivou u zavisnosti od situacije na terenu. U praksi ima, naravno, promena u nacionalnim kontingentima, vrše se rotacije, neke zemlje smanjuju svoje učešće ili se sasvim povlače u skladu sa svojim spoljnopolitičkim vojnim i ekonomskim prioritetima. Međutim, u takvim situacijama pojedine zemlje jačaju svoje prisustvo, a imamo i nove kontributore u Misiji KFOR.

Srbija podržava i visoko ceni angažovanje Međunarodnih bezbednosnih snaga KFOR u Pokrajini u striktnom, potpunom i nepristrasnom sprovođenju mandata koji je utvrđen i dodeljen KFOR-u na osnovu Rezolucije SB UN 1244, a koji podrazumeva obezbeđivanje stabilnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve.
Očekujemo da snage KFOR zadrže statusno neutralno postavljanje i proaktivno deluju u cilju sprečavanja bilo kakvog narušavanja bezbednosne situacije na terenu.

Pored toga, za nas su od presudne važnosti garancije NATO da snage „KBS“ i druge teško naoružane formacije Albanaca pod različitim izgovorima, ne mogu da se razmeštaju na severu Pokrajine u dominantno srpskim sredinama, bez saglasnosti komandanta KFOR-a.

Takve jednostrane akcije Prištine, kojih je, na žalost, bilo u prošlosti, predstavljaju veoma opasan potencijal za eskalaciju. Zato se zalažemo da KFOR u takvim situacijama i pokušajima jednostranih akcija reaguje preventivno i time spreči bilo koji potencijalnu situacija, koja ne bi mogla u slučaju eskalacije da se kontroliše. Posebno je važno za bezbednost i stabilnost u Pokrajini da se dijalog Beograda i Prištine odvija bez zastoja, bez jednostranih poteza uz primenu svega što je dogovoreno u dijalogu. Takođe, bitno je da međunarodni faktori na pravi način reaguju u situaciji preduzimanja jednostranih akata.

EWB: Bosna i Hercegovina je predstavila umesto Akcionog plana za članstvo Program reformi, koji srpski član predsedništva ne percipira kao korak ka članstvu. Kakav je stav Srbije prema pristupanju Bosne i Hercegovine Alijansi?

BF: Srbija u doslednom sprovođenju svoje spoljne politike ne meša se u unutrašnje stvari svojih suseda, očekujući od njih da daju doprinos regionalnoj saradnji koja je u interesu svake pojedinačne zemlje i regiona u celini. Srbija je vojno neutralna zemlja, ali u potpunosti poštuje spoljnopolitička opredeljenja suseda da postanu članice NATO ili da se odlučne na neke druge aranžmane.

Kada se radi o Bosni i Hercegovini pozicija je principijelno ista, jer je pitanje članstva u NATO složeno unutrašnje pitanje za Bosnu i Hervegovinu, o čemu treba da se odlučuje u skladu sa propisanom procedurom, imajući u vidu konstitutivnost sva tri naroda u Bosni i Hercegovini i ravnopravnost entiteta.

Srbija se uvek zalagala za poštovanje Dejtonskog sporazuma i aranžmana kojima je definisan postupak donošenja odluka u BiH. Svako nametnuto rešenje ne bi bilo održivo i ne bi doprinosilo stabilizaciji. Srbija želi da vidi uspeh reformi u Bosni i Hercegovini u svim oblastima gde su ove reforme dogovorene u skladu sa ustavnom procedurom.

EWB: Nedavno je generalni sekretar Stoltenberg je razgovarao sa novim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom o pripremi samita Alijanse. Kako vi vidite ulogu Bajdena u obnovi transatlantskih odnosa i na koji način to može uticati na Srbiju i Zapadni Balkan?

BF: U sedištu NATO postoje znatna očekivanja od nove američke administracije u pogledu obnove i jačanja transatlantskih veza, a o tome je u više prilika govorio generalni sekretar NATO Jens Stoltenebrg. Dominantan diskurs u NATO je da je Alijansa suočena sa nizom izazova na globalnom planu, te da pravi odgovor na sve te izazove predstavlja jačanje veza na transatlantskom prostoru Evrope i Severne Amerike.

U ovoj godini se očekuje samit NATO, tj. sastanak lidera NATO, na kome će učestvovati novi američki predsednik Bajden. U narednom periodu će i nova američka administracija rangirati svoje prioritete i detaljnije najaviti konkretne pravce delovanja, kako na unutrašnjem, tako i spoljnopolitičkom planu, što će biti od uticaja na dogovore unutar NATO kakvi će transatlantski odnosi biti u budućnosti.

Ako pogledamo istoriju redovna je bila praksa u Alijansi da tako velika organizacija u određenim vremenskim periodima sprovodi proces „samorefleksije“ i sagledavanja svoje buduće uloge. Po ugledu na ranije refleksije o perspektivama i ulozi delovanja NATO, poput „Izveštaja trojice mudrih ljudi“ sredinom 50-tih godina, Harmelovog izveštaja sredinom 60-tih godina i izveštaja ranijih grupa za refleksiju koji su prethodili raspravama o strateškim konceptima NATO, upravo se realizuje novi proces refleksije – NATO 2030, kroz okončanje rada ekspertske radne grupe, koju obrazovao generalni sekretar NATO, objavljivanja njenog izveštaja i narednih koraka u susret sastanaka na vrhu.

Dešavanja koja sam pomenuo imaće uticaj na definisanje stavova NATO o svim pitanjima od interesa za Alijansu. Imajući u vidu kontinuitet postavljanja NATO prethodnih godina ne očekujem značajnije promene, kada se radi o Zapadnom Balkanu. Pre svega mir i stabilnost u regionu su trajno opredeljenje NATO, imajući u vidu da je NATO prisutan u regionu kroz članstvo najvećeg broja država, kao i da razvija partnersku saradnju.

NATO je u više prilika jasno iskazao stav da je suvereno pravo Srbije da opredeljuje svoje spoljnopolitičke prioritete, kao i da u NATO imamo otvorenog partnera da se ova saradnja dalje unapređuje u interesu mira i bezbednosti u regionu. Proces refleksije u sadašnjoj fazi pokazuje da će NATO još snažniju pažnju posvećivati partnerskoj saradnji.

Prioriteti Srbije ostaju kako su definisani, a položaj Srbije je znatno unapređen u prethodnim godinama, tako da ćemo pažljivo pratiti razvoj dalje situacije među članicama NATO i perspektive budućeg postavljanja prema mnogim pitanjima, bilo da su ona regionalna ili globalna.

Povezani članci

Samit u Trstu – mnogo više od visoke politike

EWB

[VIDEO] Proširenje na autopilotu

EWB

[VIDEO] Dimitrov: Makedoniji je u interesu uspešna Srbija i obratno

EWB