BEOGRAD – Imali smo priliku da intervjuišemo admirala Džejmsa Fogoa, komandantom Komande združenih snaga NATO-a u Napulju, tokom njegove prošlonedeljne posete Beogradu. Sa admiralom smo pričali o trenutnoj saradnji NATO i Srbije, o KFOR-u, NATO perspektivi Bosne i Hercegovine, značaju pridruživanja Severne Makedonije Savezu, kao i tome da li je mozak “NATO-a mrtav”.
European Western Balkans: Srbija je nedavno usvojila svoj drugi Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) što samo potvrđuje bliskost odnosa koji ima sa NATO-om. Kako vi ocenjujete saradnju Srbije i NATO-a, pogotovo na terenu?
Admiral Džejms Fogo: Po mom mišljenju, vidim da je saradnja između Srbije i NATO-a u usponu, ali zaista od Srbije zavisi koliko razvijenu i duboku saradnju sa NATO-om želi. Na kraju, bilo bi odlično kada bi Srbija želela da postane član NATO-a. Trenutno ste partner i vaša zemlja je veoma zadovoljna time. Nama i to odgovara. Kao partneri, imate izbor sa a la carte menija sa stvarima koje uključuju obuke, prilike, vežbe, razmene, studijske posete, 1.600 stvari koje možete da radite sa NATO-om.
Daću vam nekoliko primera. Bilateralno smo održali padobransku vežbu sa 63. padobranskim bataljonom 2017, koja je bila izvrsna. Poslali smo mobilni tim za obuku u 2018. i podoficiri koju su posetili taj bataljon su mi poslali sliku naših NATO podoficira sa vašim podoficirima, koji su čitavu nedelju pričali o najboljim praksama i o tome kako rukovoditi združenim vojnim snagama. Poslali su mi natrag padobranski bedž, što je nešto do čega se ne dolazi lako. Jesam iskakao iz aviona, ali nisam kvalifikovan kao neki ljudi, i zaista cenim taj gest kao znak zahvalnosti za ono što smo uradili sa mobilnim timom za obuku. Takođe smo imali „REGEX“ ovde 2018. godine, što je bila velika komandno-štabna vežba između NATO-a i Srbije, koja je pokazala kako mi zapravo izvršavamo funkcije obuke i doktrine i u kojoj smo delili najbolje prakse planiranja – za bilo koju vrstu krize ili uloge koju vojska u demokratskoj zemlji može imati u doba mira. Radili smo sve te stvari, a vi ćete birati šta želite da radite i koliko želite da razvijete ovaj odnos, a mi ćemo biti tu za vas. Naravno da podstičemo Srbiju da radi više i razvijamo odnos kako bi on bio jači.
Poslednje što ću reći jeste da sutra imam čast i privilegiju da idem da razgovaram sa potpukovnicima i pukovnicima na generalštabnom usavršavanju u Vojnoj akademiji, koji su imali veoma dobre rezultate u Vojsci Srbije i imaju blistavu budućnost. Tako da pričam sa budućim načelnicima Generalštaba, budućim generalima Vojske Srbije. I pričaću im o NATO-u, o našoj misiji u Iraku, šta radimo u NATO istraživačkom centru u Napulju posvećenom Africi i Bliskom Istoku, kao i šta smo radili prošle godine tokom vežbe „Trident Juncture“, vežbe kolektivne odbrane prema članu 5. Severnoatlantskog ugovora. Radujem se ne samo što ću im držati prezentaciju, već i što ću upoznati nove prijatelje, kao i odgovarati na neka njihova prilično teška pitanja.
EWB: Među Srbima na Kosovu i dalje vlada nizak nivo poverenja kada je u pitanju KFOR, iako ga smatraju za ključnog aktera o očuvanju svoje bezbednosti. Kako danas ocenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu i da li NATO nastoji da popravi svoj imidž među tom zajednicom?
DžF: Oduvek smo radili na tome da održimo visok stepen poverenja svih naroda na Kosovu i u Srbiji, bilo to Albanci ili Srbi na Kosovu ili bilo koji drugi narodi i dijaspore unutar Kosova, ali takođe i unutar granica Srbije. Mi izvršavamo Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, prema kojoj je naš mandat da održavamo sigurno i bezbedno okruženje kako bi omogućili slobodu kretanja širom Kosova. To znači na severu, jugu, istoku i zapadu. Mi nikoga ne favorizujemo. Imamo jake snage, nas je tu 3,600. To je jedna od tački razgovora koji sam imao sa Vojskom Srbije – da li ima bilo kakvih planova za povlačenje? Moj odgovor na to pitanje je da to zavisi od uslova. Tako da kako odnosi i stabilnost postaju bolji, državne institucije postanu više demokratske i više sposobne da se brinu o sebi, onda će jednog dana NATO razmotriti smanjenje svog prisustva. Ali što se tiče današnje situacije, mi ostajemo ovde.
Imali smo izbore na Kosovu i oni sada formiraju novu vladu. Očekujem da to potraje mesec ili dva tokom predstojećeg prazničnog perioda. Srbija se sama nalazi pred izborima koji će biti na proleće, u martu ili aprilu. A Evropska komisija i Evropska unija su upravo postavili nove činovnike, tako da će Fon der Lajen biti predsednica Komisije, a Španac Borelj će biti visoki predstavnik za spoljnu politiku, koji će se baviti ne samo situacijom na Balkanu, već i na Kosovu i u Srbiji, kao i dijalogom između Prištine i Beograda. Taj dijalog je veoma važan. Ako uspemo da održimo dijalog tako što ćemo omogućiti stabilno i bezbedno okruženje, onda ćemo to i činiti. Što više ljudi imaju poverenja sa obe strane linije, više će i pričati. Tako da mislim da je to veoma dobro.
Pokazali smo da možemo ovo da radimo već 20 godina. Tako da smo obeležili dvadesetogodišnjicu prisustva KFOR-a na Kosovu i našeg odnosa sa Vojskom Srbije. To je bila formalna ceremonija, pošto je tokom tog perioda dosta ljudi žrtvovalo svoje živote kako bi očuvali sigurno i bezbedno okruženje. Preko 200 njih. Tako da, da za sada je sve dobro i mislim da će ostati stabilno u budućnosti. Želim institucijama na Kosovu i Vladi ovde u Beogradu uspeh u ponovnom uspostavljanju dijaloga.
EWB: Pre par meseci ste rekli da je BIH ključna za stabilnost Zapadnog Balkan. Član predsedništva Milorad Dodik je izjavio da u BiH nema konsenzusa o članstvu u Savezu, jer Republika Srpska želi da ostane neutralna. Umesto Godišnjeg nacionalnog plana (ANP), zemlja je predstavila takozvani „Program reformi“ koji ne prejudicira članstvo u NATO. Kako komentarišete ovakav razvoj događaja?
Dž.F: U pravu ste. Bio sam u BiH pre par meseci, gde sam izjavio da sam razočaran što je procedura usvajanja Godišnjeg nacionalnog plana spora. Godišnji nacionalni plan je neka vrsta procene koju rade u BiH kako bi sagledali sopstveni proces reformi oružanih snaga, a koje čine Hrvati, Bošnjaci, Srbi iz oba entiteta, znači i iz Republike Srpske. Član Predsedništva Dodik je bio veoma jasan u tome da ne želi da pokrene proceduru usvajanja, iako je u skorije vreme došlo do male promene njegovog stava, pa smo tako dobili „Program reformi“, memorandum o dogovoru. Mislim da je to napredak u odnosu na to gde smo nekada bili, a to je da Republika Srpska i predsednik Dodik nisu bili zainteresovani za bilo kakvu diskusiju koja je na bilo koji način povezana sa Godišnjim nacionalnim planom, i gde smo sada sa ovim planom reformi. Rekao bih da je to napredak i morate biti zahvalni na malim pobedama.
Kao što možda znate, sutra ću biti u Sarajevu da radim isto što i ovde radim – gradim odnose sa vojnim snagama BiH. Da posetim ključne lidere. Da sprovedem primopredaju dužnosti od brigadne generalice Bizel, prve žene na toj poziciji, u Štabu NATO-a u Sarajevu. Mislim da je ona učinila fantastičan posao. Bila je tamo godinu i po dana, mandat joj je produžen za šest meseci do dolaska novog brigadnog generala. Mislim da će generalica Bizel biti upamćena po tome što je održala mir i stabilnost, kao i zbog toga što je opet pokrenula dijalog o reformi koji je toliko dugo stajao u mestu.
Znate, nešto zbog čega se ljudi tamo uzbunjuju jeste da što više odlažete nešto prosto poput slanja Godišnjeg nacionalnog programa, to se kod drugih institucija evroatlantskog sistema više stvara nevoljnost da se uključe i pomognu. To ima ekonomske posledice po zemlju. Mislim da je Republika Srpska uvidela ovo i rekla da ovo nije samo loše po druge entitete, već je loše i za samu Republiku Srpsku, tako da je morala da krene napred.
Stabilnost i bezbednost koju je NATO doneo stvorili su poverenje. Poverenje kod stranih investitora. Ljudi žele da dođu i ulože svoje resurse i novac u budućnost vaše zemlje. Možete to videti ovde u Srbiji. Stopa nezaposlenosti se smanjila, sada je ispod 10%. Vaš godišnji rast je oko 4,5%, te brojeve niste dugo videli, situacija i ekonomski pokazatelji izgledaju dobro. Bilo bi dobro da ostanete na toj putanji, da se krećete ka evro-atlantskim institucijama. U mestima kao što je BIH, oni ne mogu bez stranih investitora koji ulažu dosta sopstvenog kapitala. Jednom kada postignete to, tržišna ekonomija će procvetati i ljudima će stizati dividende. Sve počinje od stabilnosti i bezbednosti. Ne možete imati jaku ekonomiju bez poverenja, stabilnosti i bezbednosti, a to ne ne dolazi samo od jakih vojnih snaga, već i od jakih, sposobnih, kredibilnih i etičkih policijskih snaga i ministra unutrašnjih poslova koji će čuvati granice od krijumčara i nasilnih ekstremističkih organizacija. Tako da ono što NATO želi da ovde doprinese je od koristi za građane ovih zemalja. Oni su naša država partner i mi želimo da im pomognemo, i mislim da je Republika Srpska možda to uvidela i idemo u pravom smeru. Što pre to bolje, što brže ovo uradimo, to će biti bolje za narod u Bosni i Hercegovini.
EWB: Očekuje se da Severna Makedonija uskoro postane nova članica Saveza. Na koji način vi vidite doprinos Severne Makedonije Savezu odnosno bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana?
DžF: Mislim da je Severna Makedonija zaslužila svoje mesto kao nova članica Saveza. Ne znam da li znate, ali sam juče, pre nego što sam došao ovde, bio na nosaču aviona USS Hari S. Truman u Sredozemnom moru. Sa mnom su bili premijer Zaev i ministarka odbrane Šekerinska, kao i načelnik Generalštaba i predsednik Sobranja Severne Makedonije.
Tada smo mogli da im pokažemo neke od alata koje i Sjedinjene Države i NATO pružaju u smislu kolektivne odbrane na evroatlantskom planu i pozdravljamo njihov doprinos odbrani ostalih 29 članica kada se budu pridružili sledeće godine. Mislim da su njihove snage veoma profesionalne, video sam narod i vojnike Severne Makedonije u akciji širom regiona na Balkanu i u mom sedištu, i što pre se pridruže, to bolje.
EWB: Kako vi vidite samit NATO lidera u Londonu i koje su glavne poruke za zemlje Zapadnog Balkana? Da li je NATO zaista „ klinički mrtav“?
DžF: Pre svega, uz dužno poštovanje predsedniku Makronu, uopšte se ne slažem sa izjavom da je NATO doživeo „moždanu smrt“. Drugo što ću reći je da sam se ja školovao u Francuskoj, na Institutu za političke nauke u Strazburu Univerziteta Robert Šuman, i tokom godina sam u velikoj meri koristio francuski jezik uz razumevanje njihove kulture u odnosima sa francuskim narodom i vojskom, kao i NATO-om, pošto su dva zvanična jezika NATO-a francuski i engleski. Stoga sam vremenom shvatio da francuskim vojnim snagama sa kojima sam radio, kao ni francuskim državnicima ne manjka iskrenosti. Mi u NATO-u to pozdravljamo.
Mi smo trenutno savez od 29, a uskoro 30 članica, koje imaju različite stavove i prioritete, a ponekad i različite taktičke i strateške brige. Važno je da sve to oblikujemo u ono što generalni sekretar naziva „pristup od 360 stepeni“. U zavisnosti od toga gde ste, možda se fokusirate na sever, istok, jug. Možda ste fokusirani na pretnju Rusije, možda na pretnju nasilnih ekstremista, ili na neku drugu pretnju u svemiru ili sajber prostoru. Ali važno je da svi radimo zajedno pod okriljem kolektivne bezbednosti i da se odazovemo ukoliko budemo pozvani prema članu 5. Severnoatlantskog ugovora o kolektivnoj odbrani.
Suština koju smo izvukli iz Brisela ili Samita u Londonu jeste da postoji veoma razvijen, iskren i otvoren dijalog. Ljudi govore šta misle. Francuski predsednik, moj predsednik, predsednik Erdogan, svi su imali jaka mišljenja o određenim stvarima, ali smo kroz političku veštinu generalnog sekretara i kroz sposobnost NATO-a da bude fleksibilan i prilagodljiv, da slušamo, budemo otvoreni i razumemo brige drugih članica, dokazali da tako možemo da idemo napred. Uzgred rečeno, svedoci smo da je došlo do ogromnog povećanja budžeta NATO-a u poslednjih 4-5 godina – više od 40 milijardi evra. Biće čak još više do 2024. godine, kada se dođe dostigne definisan nivo od 2%. To je dobro za kolektivnu odbranu, jer dodeljuje sredstva svim članicama NATO-a kako bismo mogli da radimo zajedno
Još nešto što želim da dodam jeste da je lepota NATO saveza to što je on 70 godina mlad, ne 70 godina star, a bićemo tu i narednih 70 godina. Danas ne biste mogli da ponovo stvorite takvu organizaciju, koja je nastala u takvom bezbednosnom okruženju kakvo je bilo nakon Drugog svetskog rata, sa Severnoatlantskim ugovorom iz 1949. Ovo je veoma jak savez, i proći ćemo kroz sve trenutne razgovore uz iskrenost o budućnosti NATO-a i mislim da ćemo zahvaljujući tome na kraju biti još jači.