Vlasti u Crnoj Gori očekuju da bi u junu mogli da dobiju IBAR – Izveštaj o ispunjenosti prelaznih merila u poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava. Crna Gora je u februaru 2020. godine prihvatila novu metodologiju Evropske komisije po kojoj se nijedno poglavlje ne može privremeno zatvoriti dok se ne dobije IBAR. Dobijanje IBARa pokazatelj je da je država napredovala u oblasti vladavine pravosuđa i da je spremna za narednu fazu u procesu.
O evropskom putu Crne Gore, stanju u oblastima ključnih poglavlja o vladavini prava, izazovima na putu ka punopravnom članstvu razgovarali smo sa Maidom Gorčević, ministarkom za evropske integracije u Vladi Crne Gore.
European Western Balkans: Da li u Briselu zaista postoji politička volja da Crna Gora postane sledeća država članica Evropske unije? Kakve se poruke upućuju Vladi čiji ste deo?
Maida Gorčević: Adresiranjem najsloženijih i politički najosjetljivijih pitanja, Crna Gora je poslala jasnu poruku da je svim svojim stručnim i političkim kapacitetima posvećena evropskoj integraciji.
Podsetiću vas da smo samo u okviru prvih 100 dana rada Vlade, rešili pitanja u oblasti vladavine prava koja su gotovo celu deceniju usporavala i opterećivala pregovarački proces sa EU.
Upravo ovaj entuzijazam i rezultati bili su tema Međuvladine konferencije održane nakon 2 godine pauziranog dijaloga na najvišem političkom nivou.
Poruke ohrabrenja koje smo tada čuli u Briselu od država članica EU nastavljaju da prate Crnu Goru, te možemo s ponosom reći da smo povratili poziciju lidera u politici proširenja.
Ostvarenu zasluženu naklonost Brisela, Vlada planira održati isključivo sprovođenjem neophodnih reformi, kojima se pored formalnog napredovanja u evropskoj integraciji, suštinski naše društvo približava evropskim standardima. Na toj liniji, ukazujem na izuzetno intenzivan tempo realizacije aktivnosti u poglavljima 23 i 24, koji ima za cilj konačno dobijanje IBAR-a, te uvođenje Crne Gore u finalnu fazu pregovarackog procesa – zatvaranje poglavlja.
Poruke koje dobijamo iz Brisela i drugih evropskih prestonica su jasne i daju jasnu evropsku perspektivu Crnoj Gori, pod uslovom da svi zajedno ujedinimo napore i fokusiramo se na brojne obaveze koje članstvo u EU podrazumeva.
EWB: Crna Gora je jedna od retkih zemalja u regionu koja je izradila predlog plana reformi za povlačenje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Koje reforme biste izdvojili kao ključne koje će pomoći napredak i približavanje Crne Gore evropskim standardima?
MG: U saradnji sa Evropskom komisijom, definisali smo prioritetne reforme u četiri vitalna sektora kroz novi Instrument EU za reformu i rast. Naša strategija obuhvata poboljšanja u poslovnom okruženju i konkurentnosti, ključne korake ka energetskoj i zelenoj tranziciji, digitalizaciji, kao i razvoju ljudskog kapitala. Poseban naglasak je, u skladu sa novom Metodologijom u procesu pristupanja EU, stavljen na reforme u oblasti vladavine prava, što uključuje jačanje demokratije, pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, te unapređenje temeljnih prava i slobode medija.
Nacrt reformske agende trenutno predstavlja sveobuhvatan okvir od 32 indikativne reformske mere u 14 sektora, što će biti temelj za finalizaciju dokumenta do kraja aprila. Svaki od ovih segmenata je ključan za napredovanje naše države na putu ka Evropskoj uniji.
Svesni smo da realizacija ovih ciljnih reformi nije samo put ka bržem pridruživanju EU, već i prema održivom razvoju i prosperitetu naše zemlje. Stoga, svaki resor je uz visok stepen odgovornosti predložio mere koje će doprineti našem nacionalnom napretku i ispunjenju evropskih standarda do 2027. godine.
Takođe, obradovala nas je nedavna odluka Evropskog parlamenta i Saveta Evrope da odobri izdašni Plan rasta koji će nam finansijski pomoći da implementiramo sveobuhvtne i ambiciozne planove iz Reformske agende. Cenimo ovu odluku kao vid namere da se Zapadnom Balkanu pruži istorijska šansa da se ekonomski i demokratski transformiše, a Crna Gora će uraditi sve da tu priliku iskoristi.
Kroz približavanje jedinstvenom tržištu EU od 500 miliona ljudi, dobićemo pristup benifitima koji su do sada imale samo zemlje članice.
EWB: Crna Gora je jedina zemlja u regionu koja je ratifikovala sve sporazume potpisane u okviru inicijative Zajedničkog regionalnog tržišta. Kakav je značaj ove inicijative za Crnu Goru?
Pre svega, očekujem da će, Novi plan rasta Evropske komisije za Zapadni Balkan kroz CEFTA-u, koja predstavlja centralni mehanizam upravljanja Zajedničkim regionalnim tržištem, doprineti unapređenju ekonomske integracije među državama regiona, ali i sa EU.
Verujem da će instrumenti koji su nam na raspolaganju, uz značajnu podršku EU, poboljšati one segmete koji se odnose na slobodno kretanje roba, usluga i radnika, kao i pristup Jedinstvenom području plaćanja u eurima i Digitalnom jedinstvenom tržištu.
Dakle, cilj je da, kroz uspostavljanje funkcionalnog zajedničkog regionalnog tržišta, uz podršku u okviru instrumenta Plan rasta Evropske unije, i intenziviranje ključnih reformi, ubrzamo integraciju Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU.
EWB: Neki kažu da je IBAR ovih dana najpopularnija reč u Crnoj Gori i da se politička scena deli na vreme pre i posle IBAR-a. Šta dobijanje Izveštaja o ispunjenosti privremenih merila zapravo znači za proces evropskih integracija?
MG: U aktuelnom kontekstu evropskih integracija Crne Gore, dobijanje Izveštaja o ispunjenosti privremenih merila (IBAR) će predstavljati prekretnicu u procesu pristupanaja EU. Sigurno da evropski put Crne Gore nece biti isti pre i nakon dobijanja IBARa.
IBAR, o kojem se mnogo govori u poslednje vreme, pokazuje da je država ostvarila značajan korak napred u pogledu sprovođenja najzahtevnijih reformi, razdvajajući političku i društvenu dinamiku na period pre i posle njegovog dobijanja.
Crna Gora je prva zemlja koja pregovara sa EU po novoj metodologiji za pristupanje, koja je uvedena u februaru 2020. godine. Ova metodologija stavlja u fokus poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, i koja se među prvima otvaraju, ali se i poslednja zatvaraju u procesu pregovora. Mislim da naše iskustvo u pregovaranju u skladu sa novom metodologijom može biti značajno ostalim državama kandidatima, a Crna Gora je spremna da pomogne i podeli sve što smo naučili u ovom procesu.
Napredak u oblastima pravosuđa, temeljnih prava, slobode, pravde, i bezbednosti, odnosno dobijanje IBARa, omogućava uspešno zatvaranje drugih poglavlja u kojima je Crna Gora dostigla internu spremnost za članstvo.
Dobijanje IBAR-a ne predstavlja samo prekretnicu, već i potvrdu da je Crna Gora postigla značajan stepen reformi u ključnim oblastima. Ovaj uspeh omogućava nam da dalje napredujemo u usklađivanju našeg zakonodavstva i standarda sa EU, postavljajući čvrste temelje za zatvaranje ostalih poglavlja i finalizaciju pregovaračkog procesa, dok istovremeno potvrđuje našu odlučnost i sposobnost da kao društvo ostvarimo značajne reforme I pokažemo da možemo biti kredibilna, 28. članica EU.
EWB: Ispunjavanje kojih prelaznih merila vidite kao najveće izazove u budućnosti?
MG: Na našem putu ka punopravnom članstvu u EU, posebno se fokusiramo na poboljšanje pravosuđa i temeljnih prava, kao i na unapređenje u oblasti pravde, slobode i bezbednosti za sve građane, što je obuhvaćeno u pregovaračkim poglavljima 23 i 24. U ovaj proces Crna Gora je krenula sa zadatkom da odgovori na ukupno 83 privremena merila, a do sada smo ostvarili značajan napredak, ali i dalje imamo 31 merilo pred nama koje zahteva rad i posvećenost.
Izdvojili smo dva primarna izazova na tom putu: prvi je poboljšanje efikasnosti našeg pravosudnog sistema, gde ključnu ulogu igraju pravosnažne presude. Drugi izazov predstavlja primena standarda i rešenja koje smo uveli novim zakonima. U tom delu je ključno pitanje da li izmijenjeni, reformski zakoni daju rezultate zbog kojih su doneti: suštinske reforme u svim poljima.
Vlada je usvojila dinamički plan koji predstavlja njen put u procesu pregovora, a koji se odnosi na ispunjavanje zadataka u okviru privremenih merila u poglavljima 23 i 24. Nisu sva merila u rukama izvršne vlasti, ali je Vlada, u onoj meri u kojoj jesu, predvidela i prekomponovala rokove, kako bi odgovorila dinamici koja se od nje očekuje. Znamo da je komunikacija sa Evropskom komisijom ključna, stoga smo pojačali naš dijalog i saradnju, komuniciramo na dnevnom nivou i konačno možemo reći da imamo partnerski odnos.
Svaki zakon ili strategija koju smo u okviru ovih merila doneli, poslati su Evropskoj i Venecijanskoj komisiji na mišljenje. Uključili smo i eksperte iz EU koji su nam pomogli u izradi seta sistemskih zakona u oblasti pravosuđa, medija, borbe protiv korupcije.
Za sada, prema dinamičkom planu za dobijanje IBARa i dogovorenih rokova s EK, sve ide planiranim tokom i očekujemo dobijanje Izvještaja o ispunjenosti privremenih merila na leto.
EWB: U jednoj od Vaših izjava rekli ste da će Brisel tražiti konkretne rezultate, a ne samo usvajanje zakona zakona. Da li se Vlada može pohvaliti nekim konkretnim rezultatima u dosadašnjem radu?
MG: Za nas je od vitalnog značaja da pokažemo stvarne rezultate i napredak, jer samo tako možemo osigurati brži put Crne Gore ka EU. Svesni smo izazova, ali smo isto tako odlučni da ih prevaziđemo. Verujem da će naša predanost reformama i saradnji sa EU dovesti do ostvarenja naših zajedničkih ciljeva, čineći Crnu Goru boljim mestom za život svih njenih građana i građanki.
Od samog početka mandata ove Vlade, angažovali smo se u cilju snaženja pregovaračke strukture, kreiranja efikasnog dijaloga između izvršne i zakonodavne vlasti, te jačanja saradnje s parlamentarnom većinom i opozicijom. Takođe, posvetili smo posebnu pažnju unapređenju odnosa s civilnim sektorom i intenzivirali smo komunikaciju sa Evropskom komisijom. Ovo je važno da istaknem jer je proces evropskih integracija inkuzivan, tiče se kompletnog crnogorskog društva i svako može dati značajan doprinos u domenu svojih nadležnosti.
Važno nam je da ojačamo sinergiju na ovom polju, jer je u prethodnom periodu, kroz podele na gotovo svim nivoima, rasipana energija i fokus. Cilj nam je da konsolidujemo resurse, znanje i ekspertizu, kako bismo postigli zajedničke ciljeve i osigurali napredak koji će biti od koristi svim građanima/kama. Ovome će, sigurna sam, doprineti i talas pozitivne energije i entuzijazma koji se oseća kako u administraciji tako i u društvu, a koji se svakako reflektuje kroz nikad veću podršku građana/ki članstvu u EU.
Osim ovog važnog rezultata koji doprinosi društvenoj koheziji, mnogo je drugih postignutih rezultata u ovom kratkom periodu, ali bih istakla pozitivnu evaluaciju Crne Gore od strane Komiteta Savjeta Evrope za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (MONEYVAL), kao i uspešnu pripremu nacrta Reformske agende koji predstavlja korak ka osiguranju značajnih ekonomskih benefita za naše građane, a već sam govorila o značaju Međuvladine konferencije i predstojećeg IBAR-a.
EWB: Dokle se stiglo sa formiranjem pregovaračke strukture i da li su od početka rada nove Vlade ojačani administrativni kapaciteti za vođenje pregovora?
Od početka mandata ove Vlade, angažovani smo na značajnom unapređenju pregovaračke strukture Crne Gore sa EU. Uspešno smo kompletirali sastav radnih grupa za sva 33 poglavlja pravne tekovine EU, okupljajući preko 800 nacionalnih stručnjaka iz raznih sektora, od kojih mnogi dolaze iz civilnog sektora, što potvrđuje našu posvećenost inkluzivnom procesu evropskih integracija.
Uz prethodno imenovanje glavnog pregovarača Crne Gore sa EU i određivanje šest pregovarača za klastere, postavili smo temelje za efikasnu planiranje, odlučivanje i komunikaciju sa predstavnicima Unije i državama članicama, zaokružujući tako najvažniji deo naše pregovaračke strukture.
Međutim, kao mala zemlja suočavamo se sa izazovima vezanim za dostupnost stručnjaka u specifičnim oblastima. U tom smislu, ključnu ulogu igra podrška koju imamo od naših evropskih partnera i različitih međunarodnih organizacija. Ova podrška je ne samo potvrda naše zajedničke posvećenosti evropskim vrednostima već i neophodan resurs za dalje jačanje naših administrativnih kapaciteta, što nam omogućava kontinuirani napredak na putu ka članstvu u EU.