U najboljem je interesu ne samo opozicije, već i pobednika izbora, da ostvari verodostojan i legitiman izborni rezultat, mišljenje je evropskog poslanika Klemena Grošelja, izvestioca iz senke za Srbiju u ime treće najveće grupe u Evropskom parlamentu, “Obnovimo Evropu”.

Intervju sa gospodinom Grošeljom, poslanikom u Evropskom parlamentu od 2019, a pre toga državnim sekretarom u Ministarstvu odbrane Slovenije i profesorom međunarodne bezbednosti, vodili smo u trenutku kada je, zbog predstojećih izbora i izveštaja Fridom hausa, demokratija u Srbiji ponovo u fokusu.

“Činjenica je da, ako ugledna međunarodna organizacija poput Fridom hausa proglasi državu nedemokratičnom, to ima ogromne implikacije”, kaže za naš portal poslanik Grošelj, član grupe u EP kojoj pripadaju i stranke francuskog predsednika Makrona i kao i Lista Marjana Šareca, čiji je bio kandidat.

European Western Balkans: Mnogo pažnje je nedavno posvećeno činjenici da je Srbija, jedna od dve države koje su najviše odmakle u procesu evropskih integracija u poslednjih šest godina, takođe doživela ozbiljno nazadovanje demokratije u tom istom periodu. Da li je politika proširenja EU izgubila svoju moć transformacije?

Klemen Grošelj: Izgubila je javnu moć transformacije u nekim državama, nažalost uključujući i Srbiju. Ako pogledate podatke o GDP i HDI (Human Development Index, indeks humanog razvoja) država bivšeg istočnog bloka nakon što je ova transformacija za njih počela, videćete realni i sjajni napredak. Prema tome, moć transformacije je tu, ali na svakoj državi je da je iskoriste na pravi način. Ako ovo učinite, postaćete deo sveta sa najvišim životnim standardom na Zemlji – ako ne, upotrebićete alternativne puteve razvoja.

Svaka država ima izbor, s jedne strane postoji dokazani i, rekao bih, proverljiv evropski put do uspeha, a sa druge postoje nesigurni alternativni putevi, bez poznatog ishoda. Pod ovim putevima mislim na kineski i ruski model razvoja, koji je geopolitički motivisan. Kriza COVID-19 je otkrila mnoge nedostatke ne samo u EU, već i kineskog i ruskog modela. Više sam nego siguran da će budućnost otkriti još više nedostataka ta dva ekonomska i politička modela. Zbog toga verujem, ne zbog surovih geopolitičkih razloga, kojima se vode mnogi drugi u EU, već iz čisto realističnih razloga, da budućnost Srbije leži u postajanju potpuno razvijene demokratske države članice EU.

EWB: Da li stanje demokratije u Srbiji znači da je ona sada dalje od članstva u EU nego na početku procesa pristupana?

KG: Nažalost, da. Istina je da mnogi u EU gledaju na Srbiju kroz vrlo usku geopolitičku perspektivu (koja uključuje pitanje Kosova i rivalstvo velikih sila sa Rusijom i Kinom) i da su voljni da naprave kompromis kada je reč o demokratskim standardima. Međutim, zbog iskustva sa COVID-19 i nazadovanjem demokratije u nekim državama članicama EU, kao što su Poljska i Mađarska, pitanje demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i drugih osnovnih prava na kojima se EU zasniva, postaju kamen temeljac politika EU.

Činjenica je da, ako ugledna međunarodna organizacija poput Fridom hausa proglasi državu nedemokratičnom, to ima ogromne implikacije. Ovo se nažalost dogodilo u slučaju Srbije, kao što se desilo i u slučaju Mađarske. Najnovija politička dešavanja dokazuju da to nije prošlo neprimećeno u Mađarskog niti u EU kao celini. Ovo takođe može da bude poruka za Srbiju.

EWB: Mnogi građani Srbije imali su velika očekivanja od EU kada je reč o pomoći u očuvanju demokratije, vladavine prava i slobode medija u svojoj zemlji tokom prethodnih godina – mnogi od njih su razočarani. Da li je nerealno očekivati veće angažovanje od institucija EU?

KG: Biću vrlo otvoren. Najpre je odgovornost na građanima Srbije da to urade. Naravno da su institucije EU mogle da urade više u prošlosti i moraju da urade više u budućnosti. U tom smislu, kao izvestilac iz senke grupe “Obnovimo Evropu” za IPA-III program zagovaram upravo to – da se ovi fondovi koriste i namenjuju za bolju i efikasniju zaštitu osnovnih prava u državama kandidatima. Ovo treba da se uradi sa vrlo jasnim pravilima o uslovima, u skladu sa metodologijom koju je Komisija predstavila pre nekoliko meseci. Znam da se ona ne primenjuje na Srbiju, međutim, to ne znači da se duh metodologije ne može uneti u politike Evropske komisije – i ja mislim da treba to uraditi. Takođe verujem da fondove poput IPA-III treba koristiti primarno u korist građana država kandidata i budućeg demokratskog i socio-ekonomskog razvoja. U tom cilju takođe zagovaramo potpunu transparentnost upotrebe ovih fondova i njihovu veću vidljivost. EU je bila i još uvek je najveći izvor sredstava za region i Srbiju. Količina novca koja dolazi iz EU u Srbiju i region nekoliko je puta veća od iznosa bilo koje država na svetu. I ljudi iz regiona bi trebalo to da znaju.

EWB: Većina opozicije u Srbiji opredelila se za bojkot izbora i rada parlamenta. Da li smatrate da je ovo ispravan pristup?

KG: Rekao bih da je na vladajućoj političkoj eliti da obezbedi uslove u kojima neće biti sumnje u legitimitet izbora. Ukoliko ne bude garancije za slobodnu i poštenu izbornu kampanju, legitimitet ovih izbora će se neminovno dovoditi u pitanje. Posebno u svetlu svih obaveza koje je Srbija preuzela pred evropskim institucijama.

Moram da naglasim da je datum izbora u Srbiji u potpunosti suverena odluka, ali mora se imati u vidu da, bez obzira na datum, ceo izborni proces mora ispuniti osnovne demokratske standarde. U najboljem je interesu ne opozicije, već pobednika izbora, da ostvari verodostojan i legitiman izborni rezultat.  

EWB: Vlada Srbije je odlučila da odgovori Fridom hausu zbog činjenice da je država spuštena u kategoriju hibridnih režima. Da li verujete da će ova klasifikacija da “uključi alarme” u EU i dovede do potencijalne promene njenog pristupa Srbiji?  

KG: Neću komentarisati namere Vlade Srbije, ali samo ću dodati ono što sam već rekao ranije. Poruka je poslata, najbolji put za svaku vladu koja nije zadovoljna ovom ocenom, a to važi i za Srbiju, je da preduzme sve neophodne korake da ojača demokratski razvoj države. Pisanje pisama je korisnije za unutrašnju političku upotrebu, ali uglavnom nema nikakav međunarodni efekat. Znam da postoji deo evropskih političara koji pokušavaju da ublaže izveštaj Fridom hausa. Na njihovu nesreću, ovo nije kredibilno ponašanje, posebno zato što su i oni sami proglašeni hibridnim režimima i prema tome imaju, da budem vrlo blag, ograničenu količinu kredibiliteta.

EWB: Grupa “Obnovimo Evropu” predstavila je Akcioni plan za očuvanje demokratije za vreme COVID-19 u državama članicama EU. Da li neki od ovih principa takođe mogu da se primene na države kandidate?

KG: Naravno da bi trebalo. “Obnovimo Evropu” je napisala i predlog politike o Zapadnom Balkanu, i demokratija i vladavina prava su u središtu tog dokumenta, takođe. Ovaj novi dokument je, u neku ruku, manifest za učvršćivanje posvećenosti poštovanju osnovnih vrednosti na kojima demokratske države počivaju. Cilj je da se pošalje jasna poruka iliberalnim i hibridnim režimima unutar i izvan EU da je nazadovanje demokratije i vraćanje unazad nije prihvatljivo ni u kom slučaju i ni pod kojim okolnostima. “Obnovimo Evropu”, politička grupa sa najjačim proevropskim stavom, vidi evropsku budućnost kao budućnost potpuno razvijenih demokratija, bez bilo kakvih hibridnih i iliberalnih varijacija. Snažno verujemo da je ekonomski i društveno napredna budućnost za sve Evropljane zasnovana samo i isključivo na jakim demokratskim temeljima i vrednostima.