fbpx
European Western Balkans
Image default
Intervjui Izdvojeno

[EWB Intervju] Hačkaj: Paradoksalno, izazovi na Zapadnom Balkanu ostaju u bilateralnoj saradnji, a ne u regionalnoj

Ovog vikenda, Tirana je domaćin Foruma civilnog društva i istraživačkih centara Zapadnog Balkana, koji će prethoditi samitu lidera Berlinskog procesa u ponedeljak. Ovo je prvi put, od pokretanja Berlinskog procesa 2014. godine da se u jednoj zemlji Zapadnog Balkana održava samit, što je, prema rečima Ardiana Hačkaja, prilika da region pokaže političku posvećenost ovoj inicijativi.

Hačkaj, direktor istraživanja Instituta za saradnju i razvoj (CDI), jednog od suorganizatora Foruma civilnog društva, ističe dodatnu vrednost Berlinskog procesa za region, pozivajući se na primer Kosova i Srbije. Uprkos pogoršanju bilateralnih odnosa, kaže on, obe zemlje sprovode tri sporazuma o mobilnosti – o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i stručnih kvalifikacija – potpisana prošle godine u Berlinu.

Berlinski proces je uspostavljen pre devet godina kao način da se unapredi regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu i da se ona približi standardima EU. Forum civilnog društva osnovan je godinu dana kasnije. Uz sve snažniju podršku proširenju EU, oba procesa će, smatra Hačkaj, ostati značajna za održavanje razvoja regiona na „evropskim šinama“.

European Western Balkans: Koji su trenutni prioriteti Berlinskog procesa i koliko biste rekli da su vlade zemalja Zapadnog Balkana posvećene njihovom ostvarenju?

Ardian Hačkaj: Visoko na listi prioriteta za 2023. godinu je implementacija Zelene agende; ubrzanje regionalne integracije u službi približavanja ZB6 – EU; veći fokus na integrisanom upravljanju granicama i boljoj koordinaciji u upravljanju migracijama; ubrzanje napretka ZB6 ka članstvu u EU i intenziviranje svakog konkretnog doprinosa pomirenju.

Konkretni ishodi bi bili potpisivanje novih sporazuma o Zajedničkom regionalnom tržištu koji su tehnički spremni (naročito onih pripremljenih pod ingerencijom CEFTA); završetak procesa ratifikacije tri sporazuma o mobilnosti potpisana prošle godine u Berlinu (koje Bosna i Hercegovina i Crna Gora još nisu završile) i njihova nesmetana primena kroz uspostavljanje i funkcionisanje zajedničkih komisija i radnih grupa.

EWB: Kako tumačite činjenicu da je Albanija domaćin prvog Berlinskog procesa u regionu Zapadnog Balkana, kao što je bila domaćin prvog samita EU-Zapadni Balkan prošle godine?

AH: To je veoma pozitivno za  razvoj  za Albaniju, kao  i veoma dobra prilika da region da pokaže političku posvećenost Berlinskom procesu i visok nivo profesionalizma u organizovanju ovako kompleksnog događaja na visokom nivou. Međutim, to je takođe probni test kapaciteta i volje političke elite Zapadnog Balkana da ugosti i/ili sedne za isti sto, radi kreiranja politika, zajedno sa svojim kolegama iz EU, kao i da debatuje, postigne dogovor i primeni ga.

EWB: Samitu u Tirani, 16. oktobra, prethodiće Forum civilnog društva, koji je takođe redovan deo Berlinskog procesa. Koliko uspešno je civilno društvo uticalo na proces?

AH: Kroz Berlinski proces, civilno društvo je pronašlo jedinstveni forum da dođe do kritičke mase, da iznese svoje zahteve, i shodno tome da poveća stepen uključenosti u političke debate koje utiču na regionalnu saradnju, program povezivanja i proširenje uopšte. Sledeći korak za OCD je da povećaju svoje znanje o različitim sektorskim politikama i odgovarajućim mehanizmima za kreiranje politike kako bi ih efikasno koristili izvan funkcije nadzora.

EWB: Postoji sedam tema je na agendi ovogodišnjeg Foruma civilnog društva. Da li se razlikuju u pogledu nivoa regionalne saradnje između vlada? U kojoj oblasti biste rekli da postoji najbolji nivo saradnje, a koja ostaje najizazovnija?

AH: Najbolji nivo saradnje je u sektorima koje pokriva sama struktura regionalne saradnje: Savet za regionalnu saradnju i CEFTA za zajedničko regionalno tržište; Energetska zajednica za energetiku, Transportna zajednica za transport, Regionalna škola za javnu upravu za izgradnju administrativnih kapaciteta ili Regionalna kancelarija za saradnju mladih. Trebalo bi da dodam da platforme za saradnju sa nevladinim organizacijama kao što je „Connecting Youth“ igraju veoma važnu ulogu, na primer, jer dopunjuju saradnju vlade pristupom „odozdo prema gore“. Paradoksalno, izazovi ostaju u bilateralnoj saradnji, a ne u regionalnoj. Dovoljno je videti da, uprkos blokadi dijaloga Srbija-Kosovo, obe zemlje sprovode tri sporazuma o mobilnosti potpisana u Berlinu prošle godine. Ovo pokazuje stvarnu dodatnu vrednost Berlinskog procesa.

EWB: Teme „Pristup jedinstvenom tržištu EU“ i „Politika proširenja“ obrađuju se posebno. Da li to odražava očekivanje da će doći do nekog oblika postupnog pristupanja EU, za šta je sve veći broj zagovornika? Šta mislite, koja bi forma bila najbolja za zapadni Balkan?

AH: Ovo odražava širok obim Foruma civilnog društva u Tirani: on uključuje i političku debatu i specifičnosti kreiranja politike. Na političkom nivou, politička volja je ta koja zauzima centralno mesto, dok se u Radnoj grupi za jedinstveno tržište raspravlja o specifičnostima određenog scenarija. Međutim, ostaje da je pristup jedinstvenom tržištu izuzetno teško ostvariti u praksi, jer pored usvajanja pravnih tekovina EU, to zahteva od institucija Balkana da ispuni određene standarde dobrog upravljanja na kojima počivaju institucije država članica. Štaviše, države članice će biti izuzetno oprezne po pitanju bilo kakvog kršenja koje dolazi iz regiona i koje može naštetiti njihovim nacionalnim interesima. Konačno, trenutni sistem EU za nadzor tržišta i sprovođenje mora biti revidiran kako bi  odgovorio na eventualno uključivanje šest novih zemalja.

EWB: Teme Foruma civilnog društva uključuju digitalizaciju i Zeleni dogovor, koji su takođe među glavnim prioritetima politike na nivou EU. Može li Zapadni Balkan da sustigne Uniju u ovim oblastima?

AH: Oni mogu sustići samo ako ih EU podržava pravilan i značajan način. Sama priroda tih politika zasniva se na ogromnim ulaganjima, uglavnom u infrastrukturu – zemlje EU dobijaju milijarde svake godine. Stoga scenario u kojem Jugoistočna Evropa sustiže zemlje EU bez odgovarajuće podrške i pristupa kohezionim fondovima, nije realan. U CDI-u snažno podržavamo scenario, zasnovan na razvoju, koji omogućava regionu Zapadnog Balkana brži pristup kohezionoj politici EU.

EWB: Kako vidite budućnost Berlinskog procesa i Foruma civilnog društva? Čini se da EU ponovo ozbiljno razmišlja o proširenju, mada ostaje da se vidi kakva će biti dinamika. Međutim, ako proširenje ostane visoko na dnevnom redu EU, šta bi to značilo za Berlinski proces?

AH: Berlinski proces doprinosi proširenju kroz političku volju koja dolazi iz država članica i zemalja Zapadnog Balkana fokusirana na pitanja od sistemskog značaja za EU ​​i ZB6, kao što su regionalna saradnja, razvoj, zelena tranzicija, povezanost, konvergencija tržišta itd. Svi elementi konkretno doprinose razvoju Zapadnog Balkana, a samim tim i približavanju regiona EU. Kakav god da će oblik proširenje imati, politički pritisak Berlinskog procesa i podrška na terenu biće neophodni da bi se ovaj razvoj održao na „evropskim šinama“.

Povezani članci

[VIDEO] Negre: EIB ulaže u rečni trasport, zaštita životne sredine ključna tema

EWB

Bolje izveštavanje nužno za razvoj Berlinskog procesa

Marina Zec

Informaciono društvo: Usklađivanje sa EU propisima od višestrukog značaja za društvo

Emina Muminović