BEOGRAD – Imali smo priliku priliku da u okviru sedme Beogradske NATO nedelje intervjuišemo Tadžana Ildema, pomoćnika generalnog sekretara za javnu diplomatiju u NATO-u, o današnjoj ulozi NATO-a na Balkanu, njegovim izazovima, odnosu prema potencijalnom članstvu Kosova i Bosne i Hercegovine, kao i odnosu sa Srbijom.

European Western Balkans: Pre par nedelja, Srbija je usvojila novi Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) sa NATO-om. U kojoj meri ste zadovoljni ispunjenjem prethodnog IPAP-a, naročito kada je u pitanju oblast javne diplomatije?

Tadžan Ildem: Pre svega, pozdravljamo usvajanje novog Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP). Imamo dugu istoriju partnerstva sa Srbijom koje je započelo još 2006. godine kada se Srbija pridružila programu Partnerstva za mir (PzM). Individualni akcioni planovi partnerstva pružaju veoma dobre smernice o tome kako možemo da unapredimo saradnju da bismo ispunili očekivanja i Srbije i NATO-a.

Veoma sam zadovoljan što je jedna od oblasti fokusa IPAP-a i javna diplomatija. Uvek nailazimo na izazove u vidu dezinformacija – propagande. Nijedna zemlja nije imuna na ovu pojavu. Ali ako ostavimo po strani ovo pitanje, veoma je važno da informišemo našu javnost o tome kako se naša saradnja odvija, jer postoji izvestan nedostatak znanja u svestima ljudi. Naročito među mlađim generacijama koje ne znaju mnogo o pitanjima bezbednosti i odbrane. Ovo važi za sve članice Saveza, ali siguran sam i za Srbiju. Zbog toga bi jedan od fokusa IPAP-a bio da prikažemo istinu, činjenice koje se tiču našeg partnerstva. Bilo bi korisno da eliminišemo neke stereotipe, neka mitove koji se tiču naše saradnje. Da pokažemo da mi u NATO-u poštujemo politiku vojne neutralnosti, spoljnopolitičku bezbednosnu orijentaciju Srbije i da mi nismo u poziciji da namećemo drugima (uključujući i Srbiju) šta bi trebalo da rade. To je suverena odluka i preferencija svake individualne zemlje. Tako da ovi mitovi mogu biti eliminisani isključivo kroz bolju komunikaciju o tome šta naša saradnja predstavlja.

EWB: Ove godine se obeležava dvadeseta godišnjica NATO bombardovanja Srbije. Ovi događaji su duboko urezani u sećanje srpskih građana i glavni je razlog niske podrške NATO-u među srpskim stanovništvom. Koje napore čini NATO da promeni mišljenje srpskih građana, jer dokle god ima niske podrške među srpskim stanovništvom, vrlo malo političara će otvoreno da podržava dublju saradnju sa NATO-om?

TI: Znam da je NATO vrlo kontroverzna tema u svesti srpske javnosti. To je razumljivo ako se uzmu u obzir događaji iz 1999. godine koji su još uvek sveži u sećanju. Ja prepoznajem tragične posledice po živote nevinih ljudi. Istovremeno, moramo se setiti da NATO nije sproveo ovu operaciju protiv srpskog naroda. Sve mora biti stavljeno u širi kontekst, a to je pokušaj da se zaštite gubici civila. Zbog toga, mi žalimo zbog izgubljenih života na obe strane konflikta, a naročito zbog onih koji su izgubili svoje bližnje. Saosećamo sa njima. Generalni sekretar [Jens Stoltenberg] je već izrazio svoje saučešće onima koji su izgubili svoje živote na obe strane konflikta. A danas sam tokom sastanaka povodom NATO nedelje imao priliku da i sam iskažem svoje duboko saučešće.

Mislim da se uvek treba sećati istorije. Istorija je nešto što ne možemo i ne smemo da zaboravimo, ali moramo pronaći način da krenemo napred i da se ne fokusiramo samo na nju. Živimo danas, a treba da gledamo ka budućnosti i sutrašnjici.

Spomenuli ste IPAP i dobro je što vidimo da se neke pozitivne stvari dešavaju. Na kraju krajeva, Zapadni Balkan nije pun samo članica NATO-a, već i njegovih partnera. On mora biti bezbedna i stabilna sredina čime će povećati svoj prosperitet. Građani ovog regiona treba da imaju dobrosusedske odnose, interakcije i ekonomski razvoj. Onda naravno, to bi bila vrednost pridodata opštoj evropskoj bezbednosti i NATO uviđa da je ovo veoma bitan proces. Treba da se fokusiramo na pozitivnu stranu i mislim da IPAP ima dugoročnu viziju o saradnji Srbije i NATO-a.

EWB: Lažne vesti su jedan od izazova sa kojima se suočava NATO. Ovo je naročito tačno u zemljama poput Srbije gde NATO uživa nisku podršku među stanovništvom i gde mediji imaju tendenciju da izveštavaju o njemu u negativnom kontekstu. Na koji način se NATO suočava sa ovim fenomenom?

TI: Istina je da su dezinformacije i propaganda postale važan fenomen. Obično su one deo kompleksnijih i sofisticiranijih hibridnih aktivnosti. Zbog toga NATO pokušava da da svoj doprinos podizanju svesti. Naši građani treba da znaju o tome i kada je u pitanju Srbija, zemlja koja je u tom smislu na prvoj liniji, ljudi uvek treba da provere ono što im se daje kao činjenica, a što ne mora nužno da odražava stvarnost – istinu.

Još jedna važna stvar je imati medijsku pismenost u zemljama koje bi mogle da provere izvore i preciznost informacija. Danas se nalazimo pred dodatnim izazovom zbog korišćenja interneta i društvenih mreža. Ovo zahteva posebnu pažnju. Tako da je svest veoma bitna, ali takođe i organizacije civilnog društva koje bi bile u mogućnosti da prate informacioni prostor i razumeju na koji način se neprijateljski narativ formira. Sve se svodi na jačanje društvene otpornosti prema izazovima kao što su dezinformacije i propaganda.

Mi radimo zaista dobar posao u NATO-u. Takođe, imamo i naučene lekcije partnerskih i zemalja članica. Delimo primere dobre prakse, ne samo među sobom, već i sa Evropskom unijom. Na kraju krajeva, ti izazovi utiču na brojne zemlje sveta i nijedna zemlja nije imuna na efekte dezinformacija i propagande.

EWB: Skoro je francuski predsednik Makron izjavio da je „NATO doživeo moždanu smrt“. Kakve posledice mogu imati ovakve izjave za Savez i kakvu poruku one šalju zemljama na Zapadnom Balkanu, naročito Severnoj Makedoniji, koja uskoro treba da postane nova članica?

TI: Pa, ne mogu komentarisati izjave ili intervju koji je dao šef jedne važne zemlje članice. Ipak, kada pogledamo u prošlost NATO-a, on se pokazao kao najuspešniji savez u istoriji čovečanstva. I kada pogledamo različite strane njegovog prilagođavanja, primetićemo da je iz svakog teškog razgovora izašao jači, ujedinjeniji i sa više kohezije među Saveznicima.

Mi smo savez 29 demokratskih država. Uskoro, uz pristupanje Severne Makedonije, taj broj će porasti na 30. U prošlosti, Saveznici su imali teške razgovore o kritičnim pitanjima poput krize u Sueckom kanalu 1956. godine. Onda smo imali slučaj da je Francuska napustila integrisanu vojnu strukturu NATO-a. Bilo je i teških razgovora tokom rata u Iraku. Tako da su ove diskusije neophodne. Teški razgovori među Saveznicima su potrebni, ali znamo da oni imaju sposobnost da dostignu jednoglasnu odluku na kraju ovih teških debata, što omogućava da te odluke budu bolje sprovedene nego da takve debate nije bilo.

Tako da ne mislim da predsednik Makron kaže da NATO nema više nikakvu vrednost. Skorašnje izjave koje je dao naprotiv ukazuju na značaj NATO-a, ali možda sa određenim pitanjima koja moraju biti rešena. Mogu vas uveriti da kada se lideri okupe u Londonu 4. decembra, oni bi trebalo da izađu sa jakom izjavom jedinstva, što će biti potvrda uspešnih dostignuća poslednjih sedam decenija, ali će i dati uvid javnosti u viziju njegove budućnosti. To je zato što smo mi veoma fokusirani na način na koji se bezbednosna okolina oblikuje, kako NATO može tome doprineti i na koji način se ovi transnacionalni izazovi mogu konfrotirati ako znamo opasnosti destruktivnih tehnologija, big data, veštačke inteligencije. Sve ovo predstavlja izazove za sve Saveznike, ali takođe i nove prilike. Inovacija se nalazi u srcu aktivnosti NATO-a, tako da će biti predstavljena vizija NATO-a orijentisana ka budućnosti.

EWB: Kada je u pitanju članstvo u NATO-u, neminovno je da se osvrnemo na BiH i Kosovo. Sa jedne strane, imamo aspiraciju Kosova da postane članica, ali joj to onemogućava njen status. S druge strane, imamo BiH kojoj su vrata članstva otvorena, ali joj to onemogućavaju unutrašnji problemi. Kakav je Vaš stav o ovom potencijalnom članstvu i na koji način vidite rešenje ovih problema?

TI: Pre svega, generalni sekretar Stoltenberg je o ovome govorio u prošlosti. To je suverena odluka, pri čemu 29 nacija, a rečeno mi je da će uskoro biti 30 zemalja članica NATO-a, zajednički donosi odluku o svakom potencijalnom članstvu zemlje koja želi da se pridruži.

Znamo pojedinosti svih slučajeva koje ste spomenuli. Pre svega, NATO podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije i nadamo se da će se on uskoro nastaviti i imati rezultate. A što se tiče Bosne i Hercegovine, ona je važan partner NATO-a. Oni doprinose bezbednosti na različite načine. Oni su takođe u procesu unutrašnjih reformi, tako da u tom pogledu naše partnerstvo odražava njihova očekivanja. Kada se uzmu svi ovi elementi u obzir, ministri spoljnih poslova su predočili mogućnost Bosni i Hercegovini da predstavi Godišnji nacionalni program (ANP), i od Bosne i Hercegovine zavisi da li će iskoristiti ovu priliku ili ne. Svakako im je data prilika, tako da ćemo videti kako će je iskoristiti u budućnosti.