Sagovornik portala European Western Balkans ovog puta bila je Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije. Ministarka obavlja i dužnost internacionalnog sekretara Srpske napredne stranke.

Najvažniji cilj koji želimo da postignemo članstvom u EU jeste rast standarda građana, rast naše ekonomije.

European Western Balkans: Šta vidite kao najveće izazove za Srbiju na njenom putu ka punopravnom članstvu u EU?

Jadranka Joksimović: Najvažniji cilj koji želimo da postignemo članstvom u EU jeste rast standarda građana, rast naše ekonomije. Naši građani vide sa kojim se izazovima suočavamo u ostvarivanju ovih ciljeva. Sigurna sam da oni cene otvorenost i iskrenost,  posebno kada to nije bilo popularno, i da su to razlozi zbog kojih je premijer Aleksandar Vučić ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima.

Naša najveća investicija i dalje će biti ulaganje u stabilnost. Nema bolje investicije u stablnost od jačanja međusobnog poverenja i rada na zajedničkim razvojnim projektima. Samo razvoj može napraviti razliku u odnosu na prošla vremena. Ovde je važno dodati da mi u Srbiji region vidimo i daleko šire od našeg najbližeg okruženja koji u EU nazivaju zapadnim Balkanom. Naš je interes da iz fokusa ne izgubimo jednako važnu saradnju i sa ostalim susedima, kao što su Mađarska, Rumunija, Bugarska, pa i šire susedstvo koje obuhvata Austriju, Sloveniju i Grčku. Bojim se da ukoliko budemo pravili razliku možemo doći do saznanja da se region razvija u dve brzine, a to želimo da izbegnemo. Zato je Berlinski proces, sa svojom agendom povezivanja, dobra forma kojom se moguće podele mogu izbeći.

EWB: Srbija je do sada bila uspešna u otvaranju poglavlja. Da li je Srbija spremna za otvaranje novih poglavlja? Ukoliko jeste, koja poglavlja očekujete da će biti otvorena do kraja ove godine?

Kako je očigledno fokus na otvaranju poglavlja, želim da istaknem da ne smemo izgubiti iz vida veliki posao koji se odvija u poglavljima koja smo otvorili.

JJ: Sve pregovaračke grupe i Pregovarački tim rade svoj posao. To važi i za poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) i 10 (informaciono društvo i mediji) za koja još nismo dobili poziv predsedavajućeg EU da dostavimo pregovaračku poziciju. Ostale grupe vredno rade na izradi pregovaračkih pozicija i ispunjavanju merila. Za poglavlja 7 (zaštita prava intelektualne svojine) i 29 (carinska unija) pozicije smo dostavili predsedavajućem EU, pa je sada na državama članicama EU da se izjasne i postignu konsenzus. Za značajan broj poglavlja izrada pregovaračke pozicije je u završnoj fazi. Reč je o poglavljima 6 (kompanijsko pravo), 30 (ekonomski odnosi sa inostranstvom), 33 budžetska i finansijska pitanja.

Kako je očigledno fokus na otvaranju poglavlja, želim da istaknem da ne smemo izgubiti iz vida veliki posao koji se odvija u poglavljima koja smo otvorili. Bez namere da zvuči paradoksalno, mi nismo bez posla i u poglavljima 25 i 26 koja su zatvorena. U ovim oblastima je takođe neophodno držati budno oko na sprovođenju programa EU i pravnoj tekovini tamo gde je ima.

EWB: Kako ocenjujete saradnju sa drugim državnim institucijama uključenim u proces pristupanja Srbije EU, pre svega sa Pregovaračkim timom, KEI, Odborom za evropske integracije Narodne skupštine?

Moram da istaknem da Pregovarački tim i Kancelarija za evropske integracije ne spadaju u red drugih institucija. To su institucije koje za svoj rad odgovaraju Vladi i čiji rad, po ovlašćenju premijera, koordinira ministar zadužen za evropske integracije. Više od forme, reč je o uigranom timu koji ima stručne ljude, uhodanu taktiku i čiji predan rad počiva na strateškom i političkom opredeljenju Vlade da Srbija reformama trasira svoj evropski put.

Sa druge strane legitimitet Vlade nalazi se u Parlamentu. Zato je naš posao da skupštinskom Odboru za evropske integracije, redovno predstavljamo aktivnosti i rezultate koji se ostvaruju na polju evropskih integracija. To je saradnja u kojoj i Odbor i Vladine institucije, koje se bave evropskim integracijama, imaju inicijativu i koja se odvija na organizovan i uređen način. Pored redovnog informisanja o aktivnostima i rezultatima u procesu evropskih integracija, Odbor izveštavamo o toku pregovaračkog procesa. Ovo skuštinsko telo predstavlja važnu sponu sa građanima i organizacijama civilnog društva koje su okupljene u formi Nacionalnog konventa. Pre usvajanja bilo koje pregovaračke pozicije Vlada konsultuje Odbor za evrpske integracije. Smatram da samo na takav način možemo osigurati legitimitet i održavati politički i društveni konsenzus u procesu evropske integracije Republike Srbije.

EWB: Na koji način Srbija koristi IPA fondove? Koliko smo zaista uspešni u tome u odnosu na druge zemlje u regionu koje su sada već članice EU, ali i one koje imamju isti status kao Srbija?

Iskorišćenost sredstava je veoma visoka i iznosi u proseku 94% što nas svakako svrstava u red najuspešnijih država koje se nalaze u procesu evropske integracije.

JJ: Srbija je prva država u regionu koja je uvela Nacionalni investicioni savet i jedinstvenu bazu infrastrukturnih projekata. Cilj ovog Saveta, baš kao i baze, jeste da se na najbolji i nadelotvorniji najčin iskoriste razvojna sredstava koja nam stoje na raspolaganju. Da bi to bilo i moguće uveli smo kriterijum po kome se samo spremni projekti mogu finansirati sredstvima razvojne pomoći. To je jedan od razloga zbog kojih smo dobri u planiranju i programiranju sredstava, ali to istovremeno ne znači da se ne suočavamo sa izazovima. Ti izazovi nisu ništa drugačiji od onih sa kojima su se suočavale Slovenija, Mađarska, Slovačka i druge države. Svim ovim zemljama bilo je potrebno vreme za potupunu apsorpciju sredstava koja su na raspolaganju. Za to su neophodni kvalitetni i dobro obučeni kadrovi koji se bave ugovaranjem sredstava EU i uopšte upravljanjem projektima EU. To se posebno odnosi na programe koje po prvi put koristimo, kao što je IPA program za ruralni razvoj. Što se tiče IPA programa koji su završeni do danas, iskorišćenost sredstava je veoma visoka i iznosi u proseku 94% što nas svakako svrstava u red najuspešnijih država koje se nalaze u procesu evropske integracije.

EWB: Kako ocenjujete napredak Srbije u poglavljima 23 i 24?

JJ: Poglavlja 23 i 24 spadaju red najznačajnijih. Takvim ih smatramo ne samo zbog toga što mogu uticati na celokupnu dinamiku pregovora, već pre svega zbog pozitivnog efekta koji mogu imati na prava građana, i jačanje društva zasnovanog na vladavini prava i zaštiti osnovnih prava i sloboda. Ovo su veoma kompleksna poglavlja u čijem radu učestvuje veliki broj institucija. Tako je u poglavlju 23 u izradi Akcionog plana učestvovalo oko 60 institucija iz svih grana vlasti. Ovim odgovornost za primenu Akcionih planova nije samo na Vladi, već i pravosuđu, nezavisnim institucijama, Skuštini. Poglavlje 23 predstavlja najbolji primer da evropske integracije nisu samo stvar Vlade, već cele države, a zbog svojih efekata i celokupnog društva.

Za potrebe praćenja napretka u ovim poglavljima uveli smo posebne mehanizme izveštavanja. Neki ih nazivaju se semafor izveštajima. U zavisnosti od boje na semaforu određena mera je sprovedena ili se nalazi u nekoj od faza primene. Za sada nam je dinamika dobra.  Procenat ispunjenosti Akcionog plana u drugom polugodištu 2016 za poglavlje 23 je oko 71 odsto, a poglavlje 24 iznosi oko 82 odsto. To podrazumeva mere koje su realizovane ili su u procesu realizacije. Važnije od statistike jeste da ćemo biti zadovoljni onda kada građani budu osetili da se država još efikasnije bori protiv organizovanog kriminala, korupcije ili kada predmeti u sudovima efikasnije budu rešavani. Ipak je na kraju dana reč o konkretnim pitanjima, a ne statistici.