fbpx
European Western Balkans
Image default
Intervjui Izdvojeno

[EWB Intervju] Košar: Francuskoj se pogrešno pripisuje skepticizam prema proširenju zbog njene želje da reformiše EU

Francusko predsedavanje Savetom Evropske unije završava se ovog meseca, a jedan od poslednjih događaja u organizaciji ove države biće konferencija EU-Zapadni Balkan zakazana za 23. jun. Ovaj region je i bio jedan od navedenih prioriteta francuskog predsedavanja, predstavljenih krajem prošle godine. Od tada, se, naravno, situacija drastičo promenila ratom u Ukrajini, koji je teme spoljnopolitičke orijentacije Evrope, Zapadnog Balkana i Srbije stavio u prvi plan.

U kontekstu rata i prijave Ukrajine za članstvo u EU, predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je u aprilu osvojio drugi mandat, predložio je ideju Evropske političke zajednice, za koju naglašava da nije zamena za proširenje, a veruje da bi i region Balkana imao interesa da učestvuje u njoj.

Francuskoj se pogrešno pripisuje skepticizam prema proširenju zbog njene želje da reformiše evropske institucije, navodi ambasador ove zemlje u Srbiji Pjer Košar u intervjuu za European Western Balkans, dodajući da su u pitanju procesi koji treba da teku paralelno. Jedna od tema intervjua upravo je percepcija o ulozi Francuske u politici proširenja Evropske unije, posebno u poslednjih nekoliko meseci. Osim toga, ambasador Košar je za naš portal izneo stavove Francuske o dijalogu Beograda i Prištine, reformama u Srbiji i budućoj bilateralnoj saradnji.

European Western Balkans: Nedavno je dosta pažnje privuklo istraživanje javnog mnjenja po kojem većina građana Srbije ne podržava ulazak u EU. Protumačeno je da je to rezultat pritisaka oko usklađivanja sa sankcijama Rusiji. Kako Vi posmatrate ovaj nivo podrške građana Srbije prema EU, koji je i pre rata u Ukrajini bio dosta niži u odnosu na ostatak regiona?

Pjer Košar: Kada je u pitanju tumačenje tih istraživanja, treba uvek biti oprezan: razumljivo je da se pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji koji su počeli 2014, čine predugim i da izazivaju neku vrstu zamora javnosti u Srbiji. Nažalost, narativ u javnoj sferi takođe doprinosi tome: on je često neblagonaklon prema Evropskoj uniji i to još iz perioda pre rata u Ukrajini.

Nažalost, narativ u javnoj sferi je često neblagonaklon prema EU i to još pre rata u Ukrajini.

A ipak, susrećem se sa veoma živim interesovanjem za Evropsku uniju i snažnom naklonošću ka Evropskoj uniji kod svih svojih sagovornika koji pripadaju veoma različitim krugovima i profesionalnim okruženjima. Značajan broj srpskih studenata koji odlaze na studije u EU je dobra ilustracija toga, kao i rastuće interesovanje za teme po kojima se Evropska unija ističe, kao što su ekologija i održivi razvoj, da navedem samo neke od primera.

Postoji i temelj sačinjen od vrednosti koje čine DNK Evropske unije, u kome je zaštita ličnih sloboda, transparentnost i demokratski pluralizam, socijalna pravda, koji doprinose jednom mirnom društvu kome brojni građani teže, a što posebno može da se vidi kroz gustu mrežu nevladinih organizacija u Srbiji. Konačno, tu je i ekonomska stvarnost i standardi koje EU izvozi, kao prvi trgovinski partner Srbije i prvi ulagač kapitala, bilo da je on u obliku zajmova, donacija ili direktnih investicija.

Iz svih tih razloga, ubeđen sam da Evropska unija ostaje atraktivna, što objašnjava suveren izbor Srbije – kao što to predstavnici vlasti redovno ponavljaju – da nastavi svoj put evropskih integracija.

EWB: Deo javnosti smatra da članice EU koje se protive bržem i odlučnijem pristupanju država Zapadnog Balkana, među kojima je i Francuska, doprinose porastu skepticizma prema EU u regionu. Koji je Vaš stav po ovom pitanju?

PK: Francuska u potpunosti podržava brzi ulazak Srbije – i uopšte Zapadnog Balkana – u Evropsku uniju. Predsednik Emanuel Makron je to nedvosmisleno rekao u nekoliko navrata: regionu je potrebna jasna perspektiva, u razumnom vremenskom roku.

Ne samo što delimo zajedničku istoriju i brojne izazove, već je region Zapadnog Balkana geografski okružen zemljama EU. Francuska u okviru svog predsedavanja nastoji da podstakne delotvorno otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, dvema zemljama kojima nije nedostajalo ni političke hrabrosti ni zasluga kako bi izrazili svoju želju da pripadaju našoj političkoj celini. Samit koji Francuska organizuje 23. juna u Briselu biće posebno posvećen Zapadnom Balkanu, i održava se u prisustvu lidera iz regiona.

No, moram da naglasim dve stvari: prvo, Francuskoj se pogrešno pripisuje skepticizam prema proširenju zbog njene želje da reformiše evropske institucije, što bi pretpostavljalo, prema nekim komentatorima, odlaganje prijema novih članica. Međutim, predviđeno je da se ovaj proces sprovodi paralelno, a ne pre reformi koje sprovode buduće države članice.

Francuskoj se pogrešno pripisuje skepticizam prema proširenju zbog njene želje da reformiše evropske institucije.

Takođe, tempo pregovora, pošto su pokrenuti, ne zavisi toliko od evropskih institucija koliko od kvaliteta i brzine reformi koje sprovode buduće zemlje članice. Kriterijumi su isti za sve, određeni 1990-ih. Priznajem da je proces zahtevan, iziskuje i tehničke aspekte i političku volju, zato što je Evropska unija jedna uznapredovala institucionalna konstrukcija koja postepeno ojačava svoje sopstvene integracione procese.

Kriterijumi za pridruživanje EU, po našem mišljenju, ne treba da se revidiraju tako što će se ublažavati zato što su efikasne reforme u oblasti vladavine prava neophodne kako bi nezavisni pravosudni sistem, sloboda medija, transparentna poslovna klima i politički pluralizam bili zagarantovani. Isto važi i za usvajanje međunarodnih vrednosti koje podržava Evropska unija kao politički subjekt. Sprovođenjem reformi ubrzava se proces pridruživanja.

EWB: Predsednik Makron je nedavno predstavio ideju Evropske političke zajednice, što je izazvalo određenu dozu zabrinutosti da je u pitanju alternativa za članstvo u EU i za države Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju. Da li je ta zabrinutost opravdana?

PŠ: Povodom Dana Evrope, 9. maja, predsednik Makron je zaista pokrenuo razmišljanje o konceptu „evropske političke zajednice“, koja ni na koji način nije alternativa članstvu u Evropskoj uniji. Ona bi omogućila uspostavljanje prostora za solidarnost i saradnju u oblastima kao što su bezbednost, investicije, energetika i saobraćaj između država članica i ne-članica EU koje dele iste vrednosti, bez prejudiciranja budućnosti ili tempa njihovog pridruživanja.

Govor Emanuela Makrona u Evropskom parlamentu 9. maja 2022; Foto: Facebook / Emmanuel Macron

Ta se ideja uklapa u kontekst tragičnog povratka rata na naš kontinent. Radi se pre svega o odgovoru na nedavni urgentan zahtev nekoliko država da se pridruže Evropskoj uniji, Ukrajine, kao i Gruzije i Moldavije. Neki brzi i konkretni odgovori moraju da im budu dati, čak i ako kratkoročno ne ispunjavaju kriterijume za članstvo.

Zapadni Balkan bi mogao da ima interesa da u tome uzme učešće – bez ikakvog uticaja na pregovaračke procese koji su u toku – kao i za takozvane zapadnoevropske države koje nisu pristupile ili su napustile Evropsku uniju.

EWB: Poslednjih godina, iz Francuske čujemo inicijative za reformom procesa proširenja. Koliko su ove reforme verovatne u ovom trenutku?

PŠ: Reč je, kao što ste primetili, o ideji od pre nekoliko godina, ali – kao što sam već rekao – radi se o procesu koji treba da se odvija paralelno sa pregovorima o pridruživanju koji su u toku, i koji neće odlagati njihov konačni rezultat. Te ideje su u stadijumu promišljanja i o njima još treba da se razgovara u za to predviđenim instancama.

Konkretno rečeno, Francuska se zalaže za Evropsku uniju sa više suverenosti i efikasniju u pogledu donošenja odluka, kako bi odgovorila na izazove sadašnjice bez presedana kao što su – pandemija, rat, bezbednost prehrane, klima – istovremeno se držeći svojih političkih vrednosti i ekonomskih i društvenih tekovina. Takođe se radi o tome da se osmisli jedna Evropska unija koja bi potencijalno imala više od trideset zemalja članica, što je jedna veoma različita realnost od one u kojoj su napravljeni ugovori o osnivanju EU.

Radi se o tome da se osmisli jedna Evropska unija koja bi potencijalno imala više od trideset zemalja članica, što je jedna veoma različita realnost od one u kojoj su napravljeni ugovori o osnivanju EU.

Kako bi promovisao evropsku suverenost, predsednik Makron insistira na većoj političkoj i bezbednosnoj integraciji koja je već delimično započela zahvaljujući tome što je u martu 2022. usvojen zajednički „strateški kompas“.

Uopšte uzev, mi radimo na jačanju kapaciteta evropske odbrane uključujući razvoj novih industrijskih grana, ubrzavanje ekološke tranzicije ka karbonskoj neutralnosti, jačanje prehrambene nezavisnosti Evropske unije. Najzad, insistiramo na odbrani integriteta demokratije i vladavine prava, političke osnove koja mora da ostane postojana.

Kako bi se promovisala evropska efikasnost i kolektivno bolje reagovalo na krize, mi predlažemo uvođenje kvalifikovane većine za većinu naših odluka o javnim politikama, kako ne bismo bili paralisani jednoglasnim glasanjem koje se teško dostiže. Istovremeno sa tim, mi se zalažemo za uvođenje prioritetnih ciljeva uz konsenzus koji će omogućiti da upravljamo svojim odlukama, kao što je na primer privredni rast, puna zaposlenost ili pak klima.

EWB: Povodom kandidature Kosova za članstvo u Savet Evrope, nedavno ste izjavili kako Francuska ne podržava jednostrane odluke, već nastavak briselskog dijaloga. Da li to znači da Francuska neće podržati ovu kandidaturu ukoliko ne dođe do napretka u dijalogu?

PŠ: Odluka o kandidaturi Kosova u Savet Evrope je odluka koja Kosovu pripada da donese. Podsećam da Francuska spada u države koje priznaju njegovu nezavisnost i shodno tome smatra da ono može da teži tom članstvu.

Međutim, prioritet ovog trenutka je ponovno uspostavljšanje dijaloga između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije i kroz posredovanje specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka. Francuska podržava ovaj dijalog, koji ne napreduje – moramo to da konstatujemo – očekivanom brzinom.

Pozivamo obe strane da se u potpunosti tome posvete i upravo da se uzdrže od svih unilateralnih akcija koje mogu da doprinose tenzijama. Istovremeno, pozivamo na poštovanje Briselskih sporazuma i na sprovođenje svih potpisanih sporazuma u tom okviru.

EWB: Rat u Ukrajini ponovo je stavio u prvi plan geopolitička pitanja, ispred tema kao što su demokratija, vladavina prava i druge reforme u kontekstu evropskih integracija. Da li će biti dovoljno podrške iz Francuske i EU za neophodne reforme u ovim oblastima u Srbiji u narednom periodu?

PŠ: Potpuno ste u pravu što podsećate da su pojmovi demokratije i vladavine prava u samoj srži procesa evropskog pristupanja. Rekao bih čak i da su još naglašeniji u kontekstu rata u Ukrajini.

Povratak krvavog konflikta na evropski kontinent, direktno dovođenje u pitanje suvereniteta jedne države od strane njenog suseda, nivo dezinformacija koji konstatujemo u nekim medijskim sferama, pokazuju do koje mere ovaj rat odražava suštinu negacije pravne države i ugrožava model društva koji mi zastupamo. Gledano istom logikom, dugoročni i postojani mir može da se zasniva samo na poštovanju osnovnih vrednosti demokratskog poretka a to su takođe vrednosti koje su u osnovi evropske konstrukcije.

Stoga je, da bi očuvala te vrednosti, Evropska unija solidarna sa Ukrajinom i pruža joj pomoć, uključujući preduzimanje restriktivnih mera kako bi se ratni napori Kremlja učinili neodrživim. Ne radi se o tome da se kazni ruski narod već da se ciljano prekinu ekonomski tokovi koji ruskom režimu omogućavaju da vodi ničim isprovociranu vojnu agresiju protiv jedne susedne i suverene države. Upravo da bi očuvala te vrednosti, Evropska unija poziva na jedinstvo prema Moskvi, posebno kroz usklađivanje država koje teže da joj se priključe kao što je Srbija.

Što se tiče reformi koje je Srbija realizovala poslednjih godina, u okviru svog procesa pridruživanja, Francuska je potpuno svesna napora koji su učinjeni da bi se napredovalo ka evropskim standardima u toj oblasti kao i napretka koji je već postignut. Sa te tačke gledišta, zajedno sa evropskim kolegama, izrazili smo zadovoljstvo reformom pravosuđa koja je usvojena u januaru a koja će Srbiji omogućiti, ako bude sprovedena na dobar način, da napreduje na svom evropskom putu.

Zajedno sa evropskim kolegama, izrazili smo zadovoljstvo reformom pravosuđa koja je usvojena u januaru. Isto tako smo svesni puta koji treba da se pređe da bi ta reforma bila efektivna.

Isto tako, svi smo takođe svesni puta koji treba da se pređe kako bi ta pravosudna reforma bila efektivna, ili kako bi u mejnstrim medijima preovladala veća sloboda, što je uslov sine qua non za veći politički pluralizam. Kao i kod priključivanja političkim vrednostima Evropske unije na međunarodnoj sceni, brzina i dobro, nedvosmisleno, sprovođenje ovih reformi su izuzetno važni signali.

EWB: I predsednik Makron i predsednik Vučić započeli su svoj drugi mandat u maju. Njihovi odnosi poslednjih godina mogu se opisati kao vrlo konstruktivni. Da li očekujete da će se to nastaviti u budućnosti? Šta će biti prioriteti bilateralne saradnje Francuske i Srbije tokom narednih pet godina?

PŠ: Predsednici održavaju međusobni odnos poverenja koji omogućava da se razmatraju sve geopolitičke, evropske i bilateralne teme. Poseta predsednika Makrona Beogradu u julu 2019, prva nakon osamnaest godina, ostaje upečatljiv trenutak u njegovoj diplomatskoj aktivnosti i u istoriji bilateralnih odnosa naše dve zemlje.

Ali nezavisno od njih kao ličnosti, ovaj odnos odražava čvrstinu i dubinu prijateljstva između Francuske i Srbije koji se zasniva na dugoj i snažnoj zajedničkoj istoriji koja u svim svojim segmentima poslednjih godina doživljava novi razvoj.

Pored već poznatih projekata na ekonomskom planu, kao što su na primer beogradski metro, modernizacija aerodroma i izgradnja centra za preradu otpada u Vinči, Francuska radi na promociji svoje ekspertize u oblasti prerade otpadnih voda, kao i energetske efikasnosti.

Projekat pametnih mreža (smart grid) između EDS-a i Šnajder elektrika ili, pak, beogradskog centra za preradu otpadnih voda u Velikom selu za koji su zainteresovana francuska preduzeća iz te oblasti kao što su Suez i Veolia, deo su takve perspektive.

Prisustvo Francuske agencije za razvoj (AFD) tome takođe doprinosi, pošto je od 2019. ova agencija u Srbiji izdvojila 354 miliona vera u sektorima životne sredine, klime, železnice, otpada i gradske infrastrukture.

Povezani članci

Šezdeset i sedam godina ideje o ujedinjenoj Evropi

Marina Zec

Srpski parlamentarci u poseti NATO-u: Važno razgovarati o svim pitanjima

Vuk Velebit

Objavljen izveštaj “Stanje demokratije u Srbiji 2018”

EWB