fbpx
European Western Balkans
Image default
Intervjui Izdvojeno

[EWB Intervju] Kuhta: Češka će se zalagati za otvaranje klastera sa Srbijom i ako se ne uskladi sa sankcijama prema Rusiji

Češka Republika je u julu preuzela predsedavanje Savetom Evropke unije od Francuske. Među pet prioriteta navedenih u programu predsedništva nalaze se posledice rata u Ukrajini, energetska bezbednost i ekonomija. Region Zapadnog Balkana pominje se u kontekstu održavanja prvog samita takozvane Evropske političke zajednice u Pragu početkom oktobra, kao i „opipljivog napretka u pristupnim pregovorima“, koje Češka namerava da podrži.

Šta se konkretno može očekivati od češkog predsedništva u narednim mesecima, kako po pitanju proširenja tako i celokupne situacije u EU? Za European Western Balkans govorio je ambasador Češke Republike u Srbiji Tomaš Kuhta.

European Western Balkans: Češko predsedništvo Savetom Evropske unije počelo je otvaranjem pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom nakon godina blokade. Da li predsedništvo može da zadrži ovaj zamajac u narednim mesecima i napravi još koraka napred kada je reč o proširenju na Zapadni Balkan? 

Tomaš Kuhta: Da, češko predsedništvo 6. oktobra organizuje neformalni samit EU, na koji će biti pozvani lideri EU zajedno sa šefovima država i vlada evropskih država koje nisu članice EU, u okviru takozvane „Evropske političke zajednice“, ili inicijative „Šira Evropa“. Samit će se održati u Pragu i jedna od tema biće dalja podrška otpornosti i jačanje saradnje u oblastima bezbednosti i odbrane sa demokratijama Istočne Evrope i Zapadnog Balkana. Strateški cilj Evropske unije (zajedno sa SAD, UK i Kanadom) jeste da pojača saradnju između saveznika u suprotstavljanju malignom ruskom uticaju i podršci Ukrajini i demokratijama Istočne Evrope, Zapadnog Balkana i evropskog susedstva. Proširenje na Zapadni Balkan biće jedna od tema samita, a lideri država Zapadnog Balkana biće potpuno uključeni u diskusiju. Ubeđen sam da će ovaj format pružiti nove mogućnosti i perspektive za države Zapadnog Balkana.

EWB: Izjavili ste da će jedan od ciljeva češkog predsedništva biti da otvori pregovarački klaster sa Srbijom. Da li će ovo biti moguće bez usklađivanja Srbije sa sankcijama Evropske unije prema Rusiji i da li će Češka Republika zagovarati ovaj pristup?

TK: Da, Češka Republika će zagovarati ovaj pristup.

EWB: Šta mislite o trentnoj percepciji Evropske unije u Srbiji koja je, prema skorijim istraživanjima, postala negativnija? Šta se može uraditi da se ovi trendovi preokrenu?

TK: Naši lideri moraju da se češće sastaju, moraju da imaju mogućnost da neformalno diskutuju o trenutnim problemima. Jedna od platformi za diskusiju bi mogao da bude samit u Pragu ili neformalni sastanci EU i ministara sa Zapadnog Balkana. EU treba takođe da bude mnogo aktivnija u komunikaciji sa srpskom javnošću. Treba da ponudimo pozitivnije poruke.

EWB: Program češkog predsedavanja predviđa adresiranje novih bezbednosnih rizika u kontekstu rata u Ukrajini, između ostalog i na Zapadnom Balkanu. Koji su to bezbednosni izazovi i kako biste ocenili trenutnu bezbednosnu situaciju u regionu?

TK: Ukupan cilj češkog predsedavanja je da doprinese što je više moguće stvaranju uslova u prosperitetu Evropske unije u kontekstu evropskih vrednosti slobode, socijalne pravde, demokratije i vladavine prava i ekološke odgovornosti. EU mora da se fokusiranja na obezbeđivanje bezbednosti zajedno sa NATO i obezbeđivanju strateške otpornosti i kompetitivnosti u evropskoj ekonomiji.

Mi smatramo da zajedničko razmišljanje o evropskim zadacima mora, u trenutnoj situaciji, da pronađe pravi recept što je brže moguće, u obliku mešavine javnih politika koje će osigurati bezbednost i mir na našem kontinentu, voditi EU ka dostizanju dugoročnih ciljeva zelene i digitalne tranzicije, a istovremeno omogućiti da se efikasno bavi trenutnom bezbednosnom, energetskom i humanitarnom krizom, kao i sa akutnim ekonomskim i socijalnim izazovima koji su delimično izazvani COVID pandemijom i produbljene ruskom agresijom.

Na svu sreću, trenutna bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu je mnogo bolja nego što je bila pre svega nešto više od dve decenije. Osim toga, najnovija dešavanja, uključujući rastuću zainteresovanost i uključnost nekoliko velikih evropskih demokratija i SAD, pružaju nam nadu da će ceo region biti sposoban da postane mesto mira i prosperiteta i prevaziđe bilo koje iskušenje da ponovi greške u prošlosti.

EWB: Do kraja ove godine, Češka Republika će predsedavati naporima EU da podrži Ukrajinu u ratu protiv Rusije. Da li mislite da će bilo koji pomaci ka primiriju i mirovnim pregovorima biti postignuti u ovom periodu? Šta su preduslovi za to?

TK: Invazija Ruske Federacije na Ukrajinu je potpuno preuredila geopolitičku situaciju na našem kontinentu, istovremeno demonstrirajući da je Evropska unija sposobna da odgovori odlučno. Događaji poslednjih meseci su pokazali, možda na iznenađenje brojnih spoljnih posmatrača, da su Evropljani u krizi koju je pokrenula sppoljna pretnja sposobni da reaguju vrlo brzo, efektivno i jedinstveno. Uveravam vas da je Češko predsedništvo radilo sve što može da održi jedinstvo EU ne samo u ovom aspektu. Na nesreću, Rusija i njen lider su veoma, veoma nepredvidivi.

EWB: Brojne su ocene da će ekonomske i energetske posledice rata u Ukrajini biti ekstremno teške za EU u nadolazećim mesecima. Koliko tešku situaciju očekuje češko predsedništvo i šta će uraditi da ublaži posledice? 

TK: Posledica rata u Ukrajini je da svako razume da EU ne može da bude životno zavisna od država koje direktno prete njenoj bezbednosti i stoga mora da prekine svoju zavisnost od ruskog gasa, nafte i uglja. Biće veoma komplikovano naći alternativni izvor energije, ali to je izvodljiv proces. Češko predsedništvo stavilo je naglasak na pitanja energetske bezbednosti EU, koje su trenutno važnije od energetske tranzicije, kao i od ubrzane primene plana REPowerEU, čiji je važan deo diverzifikacija izvora, uključujući logistiku, štednja energije i ubrzanje tranzicije ka obnovljivim izvorima i izvorima sa niskom emisijom. Češko predsedništvo radilo je na primeni regulacije gasnih rezervi, odnosno punjenju zaliha u iščekivanju zime, i promovisanju dobrovoljnih zajedničkih kupovina, kako bi EU mogla da koristi svoju težinu na sličan način kao kada je nabavljala vakcine.

Dekarbonizacija industrije EU i tranzicija od prirodnog gasa ka vodoniku predstavlja važan cilj koji zahteva primenu ambicioznog plana za razvoj vodoničke infrastrukture, zaliha i terminala. Plan Fit for 55 stvara osnovu za dekarbonizaciju. Međutim, češko predsedništvo se posebno fokusiralo na glavni krakoročni cilj, to jest uklanjanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Viša energetska efikasnost i koriščenje obnovljive energije je neophodna, a istovremeno, razvoj transmisione infrastrukture je ključan, jer će ojačati energetsku otprnost EU u celini. Istovremeno, ulogu nuklearne energije u obezbeđivanju energetske bezbednosti EU i dostizanje klimatski ciljeva EU ne treba potceniti.

Povezani članci

Šta su najvažniji problemi u poglavljima 23 i 24: Državi bitna forma, ne i suština reformi

Marija Stojanović

[EWB Intervju] Fungo: KFOR ključan da Kosovo bude stabilno, multietnično i mirno

Nikola S. Ristić

Formiran skupštinski Odbor za evropske integracije, predsednica Elvira Kovač

EWB