Poštovanje vladavine prava i osnovnih sloboda je preduslov bilo koje moderne i demokratske evropske države. Još jednom, to je prvi kopenhaški kriterijum.
European Western Balkans je razgovarao sa Eduardom Kukanom, poslanikom u Evropskom parlamentu, predsedavajućim Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Delegacije EU – Srbija i članom Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Kukan je obavljao funkciju ministra spoljnih poslova Slovačke u periodu od 1998. do 2006. godine. Služio je i kao specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Balkan.
European Western Balkans: Prošlo je 60 godina od Rimskog ugovora, mnogo stvari se promenilo u Evropskoj uniji. Kako vidite mogućnost za evropsko proširenje? Da li je još uvek moguće?
Mislim da je šteta što lideri Zapadnog Balkana nisu bili pozvani na proslavu u Rimu. To bi bio dobar i ohrabrujući signal sa naše strane.
Eduard Kukan: Da, proširenje EU je proces koji je u toku, što se može videti konkretnim napretkom Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine u evropskim integracijama u 2016. godini. Proslava godišnjice Rimskog ugovora nije bila samo prilika da se osvrnemo na dostignuća u procesu integracija i značenju integracija za naš kontinent, ali i način da se radujemo narednim decenijama. Zato mislim da je šteta što lideri Zapadnog Balkana nisu bili pozvani na proslavu u Rimu. To bi bio dobar i ohrabrujući signal sa naše strane.
Evropsko proširenje je i dalje veliki deo našeg zajedničkog projekta, i podrška za to je takođe istaknuta u Rimskoj deklaraciji: “Želimo Uniju koja ostaje otvorena za one evropske države koje poštuju naše vrednosti i koje su posvećene njihovom unapređenju.“ Ovo je imalo odjeka i na kongresu Evropske narodne partije (EPP) na Malti ranije ove godine. Ove izjave govore o suštini evropske perspektive Zapadnog Balkana: od prave posvećenosti procesu reformi i napretka, do toga da je EU spremna da primi nove članove.
EWB: Kako biste ocenili trenutno stanje demokratije na Zapadnom Balkanu?
Regionalni trend je kontraproduktivan za demokratski razvoj u državama koje su na evropskom pragu.
EK: Svedoci smo zabrinjavajućeg trenda u celom regionu, posebno u odnosu na redovno funkcionisanje parlamentarne demokratije i pojedinih državnih institucija. To stvara gotovo začarani krug u kome slabe demokratije vode ka slabim institucijama i obrnuto.
Suočavamo se sa ozbiljnim političkim krizama u Makedoniji i Albaniji. Druge države u regionu, na primer, Crna Gora i Kosovo, bore sa parlamentarnim bojkotom. Čini se da je to regionalni trend, koji je kontraproduktivan za demokratski razvoj u državama koje su na evropskom pragu. Nadam se da ćemo u narednim mesecima videti značajan preokret u ovom trendu. To je, na kraju krajeva, prvi i osnovni kopenhaški kriterijum.
EWB: Šta vidite kao glavne prednosti u pristupanju Srbije EU?
Srbija je deo Evrope i mislim da bi trebalo da bude snažno usidrena u EU.
EK: Ulaskom Srbije u EU biće ispunjena njena strateška orijentacija. Srbija je deo Evrope i mislim da bi trebalo da bude snažno usidrena u EU. Prednosti članstva u EU su mir, stabilnost, demokratska vladavina zakona, kao i prednosti integrisanog tržišta. To se prevodi u jaku ekonomiju koja sledi pravila. Biti u klubu je uvek bolje, zato što možete da učestvujete u procesu odlučivanja. Biti izvan EU znači da možete samo da posmatrate posledice odluka kontinenta, a nemate glas u njima. Tako da je za mene izbor jasan i nadam se da isto važi i za Srbiju.
EWB: Kao predsedavajući Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Delegacije EU – Srbija, kako procenjujete napredak Srbije u pregovorima?
EK: Srbija stabilno napreduje u pregovorima, što dokazuju i najnovija otvaranja i privremena zatvaranje poglavlja u februaru 2017. Potrebno je vreme za proces pristupanja i on ne može da se požuruje, i ponekad mislim da bi trebalo da se podsećamo toga. Moja država je pregovarala više od 8 godina.
Srbija treba da nastavi da pokazuje da je pristupanje EU cilj države, dok igra pozitivnu ulogu u regionu. Mislim da Srbija dobro obavlja posao i ohrabrujem malteško predsedništvo i naredna predsedništva da imaju za cilj otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja.
EWB: Srpske organizacije civilnog društva zabrinute su zbog stanja slobode u medijima i ljudskih prava u državi, i pored činjenice da Srbija napreduje u pregovorima. Šta mislite o ovom problemu?
EK: Posmatramo situaciju u Srbiji i ozbiljno shvatamo zabrinutost civilnog sektora. Poštovanje vladavine prava i osnovnih sloboda je preduslov bilo koje moderne i demokratske evropske države. Još jednom, to je prvi kopenhaški kriterijum. Bez toga, nema članstva EU.
Organizacije civilnog društva nisu neprijatelji države. One takođe nisu opozicija vladi. One su tu da odražavaju povratne informacije društva o stanju stvari u države. Državne institucije treba da sarađuju sa njima i slušaju njihove brige.
Prevela sa engleskog: Emina Muminović