Povodom konferencije na visokom nivou “Perspektive Balkana 2020 – Borba za pravovremenu inkluziju”, intervjuisali smo Stivena Dž. Mariana, dekana NATO odmbrambenog koledža u Rimu. Pre te pozicije, bio je profesor studija nacionalne bezbednosti na Državnom ratnom koledžu. Mariano je držao predavanja o vojnoj strategiji i komparativnim vojnim sistemima u Vest pointu, kao i o politici i spoljnoj politici SAD na Kraljevskom vojnom koledžu u Kanadi. Takođe je bio Oficir za strateška planiranja i politiku pri Međunarodnom vojnom osoblju NATO-a u Briselu i Evropskoj komandi SAD-a u Štutgardu.

European Western Balkans: Prema vašem mišljenju, sa kojim izazovima, rizicima i pretnjama se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju?

Dr Stiven Dž- Mariano: Zemlje Zapadnog Balana imaju svetlu budućnost, ali su trenutno pred izazovom tenzija uzrokovanih “identitetom”. Razvučeni su između istočne i zapadne orijentacije, na primer, izbor između različitih političkih sistema i različitih ekonomskih aranžmana. Tako da je rešenje pronalaženje balansa između politika kako bi se nadomestile njihove nacionalne kulture, iskustva, i identitet za buduće političke, ekonomske i bezbednosne aspiracije.

EWB: Poslednjih nekoliko godina i Crna Gora i Severna Makedonija su postale članice NATO-a. Kako vidite interese NATO-a što se tiče proširenja na Zapadnom Balkanu?

Mariano: Bivši predsednik SAD-a Džordž Buš Stariji jednom je bio optužen da nije imao “viziju”, odnosno da mu je nedostajao jasan smer za Sjedinjene države. Kasnije je bivši predsednik SAD Bil Klinton govorio o Evropi “celovitoj i slobodnoj”.

Spajanje tih ideja je važno: strateška vizija stvara “zvezdu vodilju” i ta vizija uključuje integrisanu Evropu koja se sastoji od država Zapadnog Balkana unutar političkih, ekonomskih i bezbednosnih zajednica u Evropi.

Bez obavezivanja na određeni vremenski okvir, jasno je da države Zapadng Balkana mogu eventualno doprineti bezbednosti i odbrani NATO i njenih država članica. Ovde u NATO odbrambenom koledžu zahvalni smo što Srbija nastavlja da šalje svoje osoblje na naše kurseve.

EWB: Prošlog meseca, Srbija je kupila FK-3 sistem vazdušne odbrane od Kine i na taj način postala prva zemlja koja je to učinila. Mediji su preneli da je to predstavljao šok čak i za Rusiju, koja je tradicionalni partner Srbije, dok je NATO ponovio svoju poziciju da Srbija ima pravo na sopstvene bezbednosne aranžmane koji su u skladu sa interesima zemlje. Kako vi vidite dinamiku odnosa Srbije sa Rusijom, Kinom i NATO u budućnosti?

Mariano: Kao što je generalni sekretar NATO rekao, Srbija ima pravo na sopstvene bezbednosne aranžmane i slobodno stupanje u takve odnose je zdrav znak demokratije. Nažalost, manje moćnije države imaju manje prostora za odluke o tim odnosima i ponekada su uhvaćene u zamku odnosa – ponekad su te zamke vezane za ekonomiju, a ponekad su povezane sa bezbednošću.

Kada države posmatraju međunarodnu okolinu, većina njih odlučuje da se svrstaju sa NATO, njihovim državama članicama i partnerskim državama. Zapravo, u brojčanim vrednostima, države članice NATO-a imaju ogroman broj saveznika i partnera ako se uporede sa Rusijom i Kinom. Nadajmo se da će i države Zapadnog Balkana uvideti da je NATO organizcija pravi izbor kada je u pitanju evroatlantska bezbednost.

EWB: U skorije vreme, povećana je kupovina naoružanja od strane Hrvatske i Srbije. Mnogi mediji i analitičari veruju da se ovo neka vrsta trke u naoružanju. S druge strane, generalni sekretar Jens Stoltenberg je rekao da poštuje bezbednosne aranžmane koje Srbija pravi. Koja je vaša pozicija o ovom pitanju i da li je ova briga jvnosti opravdana?

Mariano: Lično smatram da nema “trke u naoružanju” između Hrvatske i Srbije, ali velike sile se nadmeću na drugačiji, nevojni načini, koji mogu imati sekundarni uticaj na države, uključujući i NATO članice. Suština je da će NATO nastaviti da odvraća agresiju u evroatlanstkom regionu i da štiti svoje države članice, a to uključuje i suzbijanje kampanja dezinformacija.

EWB: Videli smo da je došlo do povećanja tenzija između Turske i Grčke, koje su obe NATO članice, u Egejskom moru. Na koji način će ovo uticati na NATO i da li to može voditi ka krizi u Savezu?

Mariano: Savez se pokazao kao korisni forum za konsultacije u raznim oblastima već 70 godina. Kao što svedoče skoriji razgovori generalnog sekretara sa Grčkom i Turskom, NATO će nastaviti da obuhvata sve svoje članice. Tako da je činjenica da to što su i Grčka i Turska NATO članica znači da je situacija manje krizna nego da je samo jedna od njih država članica.