Intervju sa brigadnim generalom Čezareom Marinelijem, šefom NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu.
European Western Balkans: Kako vidite partnerstvo između Srbije i NATO-a? Šta vidite kao glavne koristi saradnje Srbije i NATO-a za obe strane?
ČM: Sa zadovoljstvom mogu da kažem da NATO i Srbija produbljuju praktičnu saradnju i naše partnerstvo postaje sve jače u svim oblastima. NATO i Srbija imaju dobre odnose, uz široku praktičnu saradnju i sve razvijeniji politički dijalog koji u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. Mi sarađujemo na obostranu korist i to doprinosi održavanju bezbednosti na Balkanu i u širem međunarodnom kontekstu.
EWB: Koji su bili najuspešniji vidovi saradnje? Šta su, prema vašem mišljenju, glavne oblasti gde se ova saradnja može dalje unaprediti?
ČM: Odnos NATO-a i Srbije je koristan za obe strane i uspešan u svim oblastima saradnje. Naravno, kao i svuda, uvek ima prostora za unapređenje. Ova 2018. godina je bila veoma uspešna. Oktobar je obeležila međunarodna terenska vežba upravljanja posledicama vanrednih situacija „SRBIJA 2018“ u organizaciji MUP-a Srbije i Evroatlantskog koordinacionog centra za vanredne situacije NATO. To je bila najveća vežba ove vrste koju je NATO ikada organizovao. Njen cilj bio je povećanje interoperabilnosti u međunarodnim operacijama odgovora na vanredne situacije i mislim da smo ispunili naš cilj.
Nedavno ste mogli da vidite i REGEX, priliku da partnerska zemlja uz podršku NATO-a planira vežbu od početka do kraja, shodno svojim potrebama za obuku. Inicijativa REGEX podrazumeva da jedna partnerska zemlja poziva susedne partnere na nacionalnu vežbu, pri čemu NATO pruža podršku radionicama za planiranje vežbe. Najnoviji podaci pokazuju da Srbija i NATO imaju preko 150 zajedničkih aktivnosti svake godine.
EWB: Šta očekujete u pogledu novog Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) između Srbije i NATO-a? Kako mislite da će se razlikovati u odnosu na prethodni?
ČM: Kao što znate, IPAP zaključen u januaru 2015. je zajednički dogovoren okvir u kom partnerska zemlja izlaže svoje ciljeve za reforme i oblasti u kojima NATO može da pruži pomoć kako bi se ti ciljevi postigli. On olakšava organizaciju bilateralne saradnje, čime obezbeđuje da NATO i njegove pojedinačne članice mogu da pružaju podršku Srbiji u postizanju svojih ciljeva reformi.
IPAP predstavlja važan korak napred u odnosu, koji omogućava NATO-u i Srbiji da prodube kako političke konsultacije, tako i praktičnu saradnju. U prethodnim godinama, IPAP je omogućio uspešnu saradnju na mnogim poljima i nadamo se da će se to nastaviti na isti način.
EWB: Odnosi između Srbije i NATO-a su bili napeti usled najskorijih incidenata na Kosovu i različitih tumačenja uloge KFOR-a. Odakle potiču ovi nesporazumi?
ČM: Misija KFOR-a je JASNA, a to je da održava sigurno i bezbedno okruženje za sve ljude i sve zajednice na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN-a. Pored KFOR-a, druge profesionalne multietničke bezbednosne snage su spremne da se bave mogućim bezbednosnim incidentima na Kosovu. One su stvorene uz podršku međunarodne zajednice i igraju važnu ulogu u svakoj kriznoj situaciji. KFOR je treći u bezbednosnom lancu reagovanja na Kosovu, posle Kosovske policije i EULEX-a.
Što se tiče najskorijih dešavanja na Kosovu, žao nam je što je Kosovski parlament usvojio tri zakona kojima je započet proces tranzicije Kosovskih bezbednosnih snaga. Ta odluka je doneta uprkos brigama koje iskazao NATO. Dok je u načelu odluka o tranziciji Kosovskih bezbednosnih snaga pitanje o kojem Kosovo odlučuje, jasno smo stavili do znanja da nije dobro vreme za ovaj potez. NATO podržava razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga u njihovom sadašnjem mandatu. Uz promenu mandata, Severnoatlantski savet će sada morati da preispita nivo angažovanja NATO-a u odnosu sa Kosovskim bezbednosnim snagama.
NATO kroz KFOR ostaje posvećen bezbednom i sigurnom okruženju na Kosovu i stabilnosti u širem regionu Zapadnog Balkana. Međutim, sve strane moraju da se staraju da ova odluka ne dovede do daljeg dizanja tenzija u regionu. Svi odgovorni politički akteri u regionu treba da se fokusiraju na napredak uz reforme, kao i na dijalog. Želim i da naglasim značaj kontinuirane komunikacije između KFOR-a i Vojske Srbije, o kojoj svedoči nedavni sastanak između komandanta KFOR-a general-majora Lorenca Dadaria i načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnika Milana Mojsilovića.
EWB: Pitanja u vezi sa posledicama NATO bombardovanja Srbije 1999. i dalje predstavljaju jedan od najvećih izazova u saradnji između Srbije i NATO-a i podršci javnosti NATO-u. Ovog maja u Srbiji je oformljena parlamentarna Komisija za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja na zdravlje ljudi u Srbiji i na Kosovu. Koji stav ima NATO u pogledu rada ove komisije?
ČM: NATO veoma ozbiljno shvata pitanja zdravlja i životne sredine. Nakon vazdušne kampanje 1999, formirali smo komisiju NATO-a kako bismo što bolje razumeli posledice osiromašenog uranijuma. Do današnjeg dana, nijedna članica NATO-a ili partnerska zemlja raspoređena na Kosovu nije našla vezu između zdravstvenih problema osoblja raspoređenog na Balkanu i osiromašenog uranijuma, niti smo našli ikakvu pretnju radioaktivnosti po ljudsko zdravlje na lokacijama na kojima smo tamo vršili testiranje.
Podsećam vas da je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena skoro isključivo na zapadnom i južnom Kosovu, i na samo nekoliko lokacija u južnoj Srbiji. Takođe bih vas uputio na izveštaje Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) o osiromašenom uranijumu u regionu, koji su pokazali da je rizik izloženosti osoblja NATO-a osiromašenom uranijumu „neznatan“.
EWB: Nemačka kancelarka Merkel i francuski predsednik Makron su nedavno najavili inicijativu za formiranje „Evropske vojske“. Prema vašem mišljenju, šta bi njeno osnivanje značilo za bezbednosnu arhitekturu Zapadnog Balkana i ulogu NATO-a u regionu?
ČM: Projekti kao što su vojna mobilnost, Evropski odbrambeni fond, PESCO, sve to može doprineti ravnopravnijoj podeli tereta unutar NATO-a. To može upotpuniti ulogu NATO-a, pomoći razvoj novih sposobnosti NATO-a i baviti se fragmentacijom evropskog odbrambenog tržišta. Ovo je nešto što je generalni sekretar pozdravio mnogo puta.
Ali generalni sekretar je takođe jednako jasno izneo činjenicu da napori EU ne smeju da se takmiče sa NATO-om, niti smeju da dupliraju NATO, pošto NATO ostaje temelj evropske bezbednosti. Moramo zapamtiti da će nakon Bregzita 80% izdvajanja za odbranu u NATO-u dolaziti od NATO zemalja koje nisu članice EU. A trima od četiri borbene grupe koje smo rasporedili u istočnom delu Alijanse, u zemljama Baltika i Poljskoj, upravljaće saveznici koji nisu članice EU.
Pored toga, geografija je bitna. Norveška na severu, Turska na jugu i Kanada, SAD i Velika Britanija na zapadu su važni za evropsku bezbednost. Tako da su geografija i novac činjenice koje ne možemo zanemariti.