Srbija NATO-u postaje sve važniji partner, rekao je u intervjuu za naš portal brigadni general Čezare Marineli, šef Kancelarije NATO-a u Beogradu. Imali smo priliku da sa njim popričamo o saradnji NATO-a i Srbije, ključnim događajima koji su obeležili tu saradnju u 2019. godini, kao i o novom Individualnom akcionom planu partnerstva (IPAP) koji je usvojen prošlog meseca

European Western Balkans: U intervjuu koji ste dali prošle godine za portal European Western Balkans ste izjavili da se odnosi između Srbije i NATO-a produbljuju i da je partnerstvo jače u svim oblastima. Da li ste i u 2019. primetili uzlazni trend saradnje?

Brigadni general Čezare Marineli: Ovo mi je četvrta godina u Beogradu i sa zadovoljstvom mogu reći da su odnosi između Srbije i NATO-a bolji nego što se to čini običnom čoveku. Srbija postaje sve važniji partner NATO-a. Imamo jako partnerstvo i nastavljamo da radimo zajedno u oblastima u kojima i Srbija i NATO vide vrednost. Drago mi je da možemo da sarađujemo i razmenjujemo iskustva kroz program Partnerstvo za mir, u kom je Srbija jedna od aktivnijih zemalja, usredsređena na mogućnosti za obuku i izgradnju kapaciteta. Želimo da sa Srbijom izgradimo jedinstven odnos u kom je ona slobodna da izabere sopstvene prioritete za saradnju sa NATO-om.

Trenutno, u skladu sa svojim potrebama i ambicijama, kao i spoljnom politikom, Srbija ima izbor od preko 1.600 različitih aktivnosti koje može raditi sa NATO-om. Srbija i NATO su vremenom razvili jako i praktično partnerstvo. Ovo partnerstvo se zasniva na razumevanju da smo mi susedi, a saradnja sa susedima na pitanjima bezbednosti čini sve naše građane sigurnijim.

EWB: Prema Vašem mišljenju, koji su ključni događaji koji su obeležili saradnju između Srbije i NATO-a u 2019, bilo na pozitivan ili negativan način?

ČM: Pamtiću 2019. godinu po više zajedničkih aktivnosti koje su bile korisne i za NATO i za Srbiju. Beograd je takođe posetilo nekoliko visokih zvaničnika NATO-a, koji tako pokazuju svoju posvećenost našem partnerstvu. Pre samo nekoliko nedelja, u Bujanovcu su eksperti iz NATO-a bili oduševljeni znanjem i sposobnostima koje je pokazala inženjerska četa opšte namene Vojske Srbije, koja je pokazala da je u potpunosti spremna da učestvuje u međunarodnim mirovnim misijama u skladu sa standardima NATO-a. Ovo je još jedan jasan pokazatelj da Vojska Srbije nastavlja da u saradnji sa nama unapređuje svoje programe obuke.

Pored toga, zahvaljujući NATO Agenciji za podršku i nabavku i njenom poverilačkom fondu, Tehnički remontni zavod u Kragujevcu je dobio nove kapacitete, čime je značajno povećana bezbednost njegovih radnika i okruženja. Srbija i dalje može da bira od preko 1.600 različitih aktivnosti koje može raditi sa NATO-om, a tokom ove godine je odabrala više obuka za svoje sposobne i posvećene oficire.

Ove godine je Srbiju posetilo nekoliko visokih zvaničnika NATO-a, među kojima su vrhovni komandant Savezničkih snaga u Evropi (SACEUR) general Tod D. Volters, predsedavajući Vojnom komitetu NATO-a vazduhoplovni maršal Stjuart Pič, komandant Komande združenih snaga u Napulju admiral Džejms Fogo, pomoćnik generalnog sekretara za javnu diplomatiju ambasador Tadžan Ildem, kao i više drugih zvaničnika i stručnjaka NATO-a, kako bi vodili dijalog i razgovore sa predsednikom Vučićem i drugim srpskim liderima o raznim temama, uključujući partnerstvo između NATO-a i Srbije i regionalnu bezbednost.

EWB: Vlada Srbije je početkom novembra 2019. usvojila novi Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) za period 2019–2021. Koji elementi prethodnog IPAP-a 2015–2018. smatrate da su bili najviše ispunjeni, a koji najmanje?

ČM: Zadovoljni smo učinkom prethodnog IPAP-a. Novi IPAP je veoma značajan, pošto nam daje odlične smernice za nastavak ovog partnerstva i saradnje, tako da i Srbija i NATO mogu da imaju korist i očekivanja obe strane budu ispunjena. Istovremeno smo veoma zahvalni što je javna diplomatija uključena kao jedna od oblasti na koje se IPAP fokusira.

Konstantno se suočavamo sa izazovima dezinformacija. Nijedna zemlja nije imuna na to, ali uveren sam da možemo da nastavimo sa našim naporima da srpskoj javnosti objašnjavamo načela i činjenice na kojima se zasniva partnerstvo NATO-Srbija. Već godinama razvijamo saradnju sa mnogim srpskim sagovornicima, među kojima su novinari, akademici, predstavnici civilnog društva, oficiri, narodni poslanici, između ostalih. Stoga možemo dalje graditi na ovim čvrstim temeljima.

EWB: Da li bi opredeljenje Srbije da „proširi i unapredi saradnju sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti”, pored unapređenja političkog dijaloga i praktične saradnje sa NATO-om, kako je navedeno u predlogu Strategije odbrane koji je usvojila Vlada Republike Srbije, moglo da bude prepreka u odnosima između Srbije i NATO-a u budućnosti?

ČM: NATO ne vidi nikakve prepreke za obostrano korisnu saradnju. Mi konstantno ističemo da NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. Srbija ima suvereno pravo da bira sopstvene bezbednosne aranžmane za potrebe svojih građana. Dobri odnosi sa NATO-om i dobri odnosi sa Rusijom ili bilo kojom drugom zemljom ili multinacionalnom organizacijom nisu u međusobnom konfliktu. Naša partnerstva se oblikuju prema potrebama svake zemlje. Svojim partnerima ne namećemo ništa a, kao što znate, NATO blisko sarađuje sa mnogim vojno neutralnim zemljama, kao što su Finska, Austrija i Švedska, između ostalih.

EWB: Srbija i Ruska Federacija su u oktobru 2019. održale vojnu vežbu „Slovenski štit 2019“. Za ovu vežbu Rusija je u Srbiju prenela dva protivvazduhoplovna sistema – „S-400“, koji je prvi put raspoređen negde van Rusije, kao i „Pancir S1“. Kako vi vidite raspoređivanje ovih visoko sofisticiranih sistema u Srbiji za svrhe vojne vežbe, i da li ovo u budućnosti može da utiče na odnose Srbije i NATO-a?

ČM: Stav NATO-a je uvek bio jasan – izbor sistema naoružanja je suvereno pravo svake zemlje, što uključuje Srbiju. Želim još jednom da naglasim da u potpunosti poštujemo suvereno pravo Srbije i svake druge zemlje da bira svoje političke i bezbednosne aranžmane.

Mi cenimo sadašnji nivo našeg partnerstva, koji je koristan za obe strane, i pozdravljamo prilike za njegovo dalje jačanje. Možda znate da Srbija ima koristi od brojnih programa koji se nude kroz naše partnerstvo – od naučne saradnje, preko obuke Vojske Srbije za operacije pod okriljem UN, reformi nacionalnih odbrambenih i bezbednosnih struktura, do podizanja spremnosti za upravljanje vanrednim situacijama.

EWB: U intervjuu za list The Economist, Emanuel Makron je izjavio da je NATO doživeo „moždanu smrt“, što je odjeknulo ne samo u Evropi, već i na Zapadnom Balkanu. Koju poruku ovo šalje zemljama na Zapadnom Balkanu o ulozi NATO-a u budućnosti i mogućem proširenju NATO-a?

ČM: Kao i uvek, NATO je posvećen Zapadnom Balkanu. Mi vidimo budućnost ovog regiona u evroatlantskoj saradnji i integracijama za one koji to žele. Ovo je korisno za građane, njihove zemlje i celu evroatlantsku porodicu. To se nije promenilo. Posvećeni smo pružanju pomoći zemljama u regionu u sprovođenju stvarnih reformi, bez obzira da li žele članstvo. Mi poštujemo njihov izbor, bilo da je u pitanju izbor Srbije da ostane vojno neutralna ili izbor Severne Makedonije da se učlani u Alijansu. Najnovije članice NATO-a na Zapadnom Balkanu dokazuju da je naše proširenje uspešno, pošto doprinosi stabilnosti u regionu i široj evroatlantskoj oblasti.

EWB: U Srbiji i dalje postoji negativna percepcija NATO-a, prevashodno zbog bombardovanja 1999. godine i uloge koju je NATO igrao u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, ali i zbog izveštavanja u provladinim medijima. Kako vi smatrate da mediji u Srbiji izveštavaju o NATO-u i da li mislite da Vlada radi dovoljno da promeni ovu negativnu percepciju?

ČM: Svesni smo da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji. Sećanja na vazdušnu kampanju 1999. su i dalje bolna tačka mnogima, naročito onima koji su izgubili voljene osobe. Kampanja nikad nije bila usmerena protiv srpskog naroda. Njen cilj je bio da se zaštite civili u širem regionu. Svaki izgubljen nedužni život je tragedija, zbog čega mi duboko žalimo. Generalni sekretar NATO-a je izjavio saučešće porodicama i svima koji su izgubili voljene osobe na obe strane. Nikad ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo da gledamo unapred. To je ono što NATO i Srbija rade kroz ovo partnerstvo, gledamo ka boljoj budućnosti.

Prema mom mišljenju, razvili smo produktivnu i veoma profesionalnu saradnju sa mnogim novinarima i medijskim kućama u zemlji. NATO je transparentna organizacija i veoma poštujemo pravo medija i javnosti da znaju istinu i dobijaju relevantne i tačne informacije. Zato su vrata NATO-a i moje kancelarije uvek otvorena.

Prethodnih godina, kao i ove godine, imali smo zadovoljstvo da primimo desetine srpskih novinara i narodnih poslanika u naše prostorije u Beogradu, kao i u Sedište NATO-a u Briselu. Neki od njih su intervjuisali visoke zvaničnike NATO-a, među kojima je i generalni sekretar Jens Stoltenberg. NATO je uvek spreman da odgovori na svako pitanje, što ćemo ostati i u godinama koje dolaze.