fbpx
European Western Balkans
Intervjui Izdvojeno

[EWB Intervju] Minuto-Rico: Važno je razvijati lične veze i praktičnu saradnju između NATO i Srbije

Ambasador Alesandro Minuto-Rici; Foto: Fondacija NATO odbrambenog koledža

Povodom konferencije na visokom nivou “Perspektive Balkana 2020 – Borba za pravovremenu inkluziju” koju je Fondacija NATO odbrambenog koledža organizovala u Rimu, intervjuisali smo Ambasadora Alesandra Minuta-Rica, predsednika Fondacije NATO odbrambenog koledža. Ambasador Rico ima izuzetnu diplomatsku karijeru. Između ostalog, bio je zamenik generalnog sekretara NATO od 2001. i 2007, vršilac dužnosti generalnog sekretara NATO u decembru 2003, kao i šef Kancelarije za spoljne odnose Evropske ekonomske zajednice (EEZ) od 1981. do 1986. godine.

European Western Balkans: Čini se da je 2020. godina jedna od najizazovnijih u skorijem sećanju, i čini se da svet više neće biti isti. Kako vi vidite ulogu NATO-a u budućnosti?

Ambasador Alesandro Minuto-Rico: Ova godina je jedna od najizazovnijih u dužem vremenskom periodu. Još uvek ne možemo videti kraj pandemije uz sve koncentrisane napore međunarodne zajednice. Iskustvo do sada nam govori da je potrebna veća međunarodna saradnja, a vidimo da za sada EU najviše ima zasluga za to.

Mislim da će NATO nastaviti da ima svoje osnovne karakteristike i da bude najvažniji akter koji “promoviše stabilnost”. Drugim rečima nastaviće da pozitivno doprinosi međunarodnoj bezbednosti.

EWB: Kako ocenjujete dosadašnje NATO aktivnosti u odgovaranju na COVID-19 pandemiju?

AMR: NATO kao takav nije u prvom planu kada je u pitanju borba protiv virusa. Međutim, aktivirao je određene mehanizme da koordiniše praktičnu sardnju i pomoć tako što je obezbedio relevantni materijal i dostavio ga na mnoge međunarodne destiancije.

EWB: Kako vidite skorije proširenje NATO-a na Zapadnom Balkanu? Da li je imalo uticaj na regionalnu stabilnost i na postizanje strateške ciljeve NATO-a?

AMR: Politika “otvorenih vrata” Saveza je pokazala rezultate u smislu rasta broja članica NATO-a. Nakon Hrvatske, Albanije i Crne Gore, ove godine je i Severna Makedonija pristupila. Ova zemlja je bila kandidat godinama i svi znamo da je problem bilo ime. Verujem da je pristupanje niza zemalja pozitivna dodatna vrednost stabilnosti regiona.

Ove godine se označava važna godišnjica Dejtosnkog sporazuma i ubeđen sam da je region sporo, ali konstantno napredovao. Sada se nalazimo na polovini puta, ali ne možemo ignorisati činjenicu da se sveukupna sitaucija unapredila.

EWB: Više od 20 godina je prošlo od kada je NATO bombardovao Srbiju. Danas su NATO i Srbija partneri koji blisko sarađuju. Međutim, NATO i dalje ima veoma nisku podršku među građanima Srbije. Prema Vašem mišljenju, šta NATO treba više da čini da bi pridobio srpsko javno mnjenje? Da li je to uopšte neophodno?

AMR: Istorijski odnosi između NATO i Srbije nisu dobri bog vazdušne kampanje iz 1999. godine. Razumljivo je da javno mnjenje ima rezerve prema Savezu. S druge strane, Srbija je najznačajnija zemlja u regionu i zbog toga ima specijalnu vrednost. Možda NATO dovoljno dobro ne prezentuje sliku o zainteresovanosti i poštovanja prema zemlji.

Prema mom mišljenju, veoma je važno razviti lične i praktične veze. To će pomoći Srbiji da shvati da će Savez poslužiti dobro interesima zemlje i podići njenu vidljivost u međunarodnoj sredini.

EWB: Koja je perspektiva pridruživanja Bosne i Hercegovine Savezu, ako se uzme u obzir da je srpska strana predsedništva veoma protiv toga?

AMR: Nisam baš upućen u proces pridruživanja Bosne. Čini se da ova zemlja ima drugačiji ustav i budućnost koja nije jasno definisana. I Evropska unija i NATO imaju snažne interese u očuvanju mira i zajedničkih institucija u ovoj krhkoj sredini.

EWB: Mnogi analitičari sa Zapada percipiraju uticaj Kine i Rusije kao nešto što je maligno. Neki NATO zvaničnici su čak i rekli, da na primer, Rusija podržava procese dezintegracije. Kako vi posmatrate njihov uticaj u regionu?

AMR: Rusija ima ograničene resurse u regionu. Ako se izuzmu izjave, Balkan nije prioritet Ruisje. Zemlja [Rusija] nema resurse da promoviše određenu prorusku politiku. Naravno, postoje istorijske veze, ali to nije dovoljno da se promeni trenutni smer događaja.

Jasno je da je Kina veoma moćna zemlja i da promoviše svoju sopstvenu međunarodnu vidljivost. Takođe poseduje finansijska sredstva potrebna da promoviše ovu politiku. Verovatno ćemo više slušati o tome u budćnosti, ali trenutno zaista ne igra značajnu ulogu.

Povezani članci

“Nalazi Evropske komisije loši, upitno koliko je Srbija zaista na evropskom putu”

EWB

Potrebna je politička volja da se reši problem zagađenja vazduha u Srbiji

EWB

EU ponovo u pokretu?

Duško Lopandić