European Western Balkans razgovarao je sa Dubravkom Negre, šeficom Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) u Srbiji i za Zapadni Balkan. Negre će biti jedna od govornica na Bečkom ekonomskom forumu koji se održava 21. i 22. maja u Beogradu.

European Western Balkans: S obzirom na to da je Evropska investiciona banka (EIB) institucija Evropske unije, kako procenjujete proces integracija Zapadnog Balkana? Zašto je važno da ove države nastave svoj put ka EU?

Dubravka Negre: Sve države Zapadnog Balkana su deo procesa EU integracija. Albanija, Crna Gora, Srbija i Makedonija su zvanični kandidati. Pristupni pregovori i poglavlja su otvorena sa Crnom Gorom i Srbijom. Bosna i Hercegovina i Kosovo su potencijalni kandidati. Sve države regiona su posvećene integrisanju u EU i to su postavile za svoj strateški cilj. Napori njihovih institucija su fokusirani na ispunjavanje kriterijuma kako bi se postigli ovi ciljevi.

EU teži da promoviše mir, stabilnost i ekonomski razvoj Zapadnog Balkana i da otvori perspektivu EU integracija. Članstvo ovih država u EU bi stvorilo mogućnost da one postanu članice zajednice koja teži da unapredi mir kroz ekonomsku, političku i kulturnu saradnju između država članica.

EWB: Učestvovaćete na Bečkom ekonomskom forumu u Beogradu ove nedelje. Vi ste jedna od govornica na sesiji Odgovornost regionalnog povezivanja. Kada govorimo o tome, veliki deo Berlinskog procesa tiče se regionalnog povezivanja. Koja je tu uloga EIB? Koji su veći projekti koji su podržani u ovom regionu i zašto su oni bitni?

DN: EIB podržava Agendu povezivanja i već smo potpisali nekoliko projekata u drumskom i železničkom sektoru koji počinju da se primenjuju u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Radimo na procenjivanju novih projekata u Srbiji i Bosni i Hercegovini u drumskom, železničkom i energetskom sektoru. Svi ovi projekti će doprineti povezivanju ljudi i država Zapadnog Balkana sa državama članicama, i u pogledu povezanosti i regionalne saradnje ovo je od velikog značaja i za proces EU integracija.

EWB: Da li države Zapadnog Balkana koriste dovoljno podrške EIB? Koji su ključni problemi koji onemogućuju države da koriste više podrške EIB?

DN: Dobro osmišljena infrastruktura je ključna za uspeh konkurentne moderne ekonomije. Razvoj infrastrukturnih mreža u oblasti transporta, komunikacija, voda i energetike mogu da razviju produktivnost države, da podstaknu privredni rast i da kao posledicu imaju poboljšanje životnog standarda. Dostupnost i kvalitet infrastrukture određuje privlačnost države za strane investitore. U tom cilju, nastavak izgradnje infrastrukture na Zapadnom Balkanu, kao što je transport, energetika, komunalna infrastruktura, zdravlje i obrazovanje su podjednako bitni.

Podrška EIB regionu je počela pre više od 15 godina, i danas predstavljamo najveće zajmodavce privredama Zapadnog Balkana, sa više od 9 milijardi evra predviđenih sredstava. EIB finansira izgradnju autoputeva i zaobilaznica, obnovu puteva i železničke mreže, renoviranje i izgradnju novih škola, bolnica, komunalne infrastrukture, modernizacije energetske mreže, kao i pružanje preko potrebne finansijske podrške lokalnim malim i srednjim preduzećima koja su stub ekonomija ovih država.

Značajna sredstva su već usmerena ka tim sektorima i dalje imamo brojne tekuće projekte koji su spremni za finansiranje. U budućnosti, mi nameravamo da proširimo svoje kreditne aktivnosti u sektorima kao što su obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost, kao i na okolinu koja imaja pozitivan uticaj na klimatske promene i dalji ekonomski i društveni razvoj država Zapadnog Balkana. Bolja priprema projekata kao i bolji projektni menadžment jesu neke od oblasti koje bi trebalo da se unaprede i to smo već predočili našim partnerima.

EWB: Na sajtu EIB je naglašeno da EIB planira da poveća svoju podršku privatnom sektoru (na Zapadnom Balkanu) i da obezbedi više zajmova u oblastima zdravstva i obrazovanja u narednim godinama. Da li to znači i podršku malim i srednjim preduzećima u regionu, i ukoliko znači, na koji način ćete to uraditi?

DN: EIB je pokrenula Inicijativu ekonomske otpornosti (ERI) kako bi povećala svoju podršku i pomoć u izgradnji otpornosti u državama koje su pogođene skorašnjom izbegličkom i migrantskom krizom, prvenstveno u Zapadnom Balkanu i njihovim južnim susedima.

Države ovih regiona se već suočavaju sa značajnim ekonomskim problemima, uključujući i problem visokog javnog duga, malog stepena rasta i velikog stepena nezaposlenosti, posebno među mlađom populacijom. Priliv velikog broja izbeglica je stavio dodatno opterećenje. Postojeći finansijski instrumenti nisu adekvatni za ispunjenje svih potreba regiona, niti obezbeđuju dovoljno povoljne uslove finansiranja za kritične investicije koje su neophodne da bi se stimulisao rast i obezbedili poslovi, i kako bi se osigurale osnovne javne usluga kako za lokalno stanovništvo, tako i za migrante.

ERI je dokaz volje EIB da pomogne u ovim izazovima. To je nova inicijativa podržana od strane Evropskog saveta u junu 2016. godine. Njen fokus biće na povećanju investicija koje će omogućiti održiv rast, vitalnu infrastrukturu i socijalnu koheziju, uključujući stvaranje novih radnih mesta. To će uključiti podršku i za javni, ali i za privatni sektor.

Sa ovim investicijama, mogli bi smo da poboljšamo usluge koje se tiču pijaće vode, energije i električne energije, da unapredimo obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, lokalni prevoz i gradske usluge. Takođe bi mogli da podržimo stvaranje radnih mesta kroz više podrške za mala i mikro preduzeća, da ih podstaknemo ali i druge kompanije, da razviju svoje poslovanje i da na taj način stvore radna mesta.

ERI će podržati napore javnog sektora, uključujući i opštine i entitete javnog sektora, ali će takođe pružiti i podršku privatnom sektoru kroz dodatne kapacitete koji se tiču preuzimanja rizika i većeg obima kohezionih zajmova (kombinovani krediti i grantovi).

EWB: S obzirom na to da ćete posetiti Beograd, koji su ključni potencijali Srbije u ekonomskom smislu? Da li je to poljoprivreda, IT sektor ili možda nešto drugo?

DN: Od avgusta 2016, moja baza je u Beogradu na mestu šefice Regionalne kancelarije u Beogradu za Zapadni Balkan. Srbija, koja se nalazi na raskrsnici Evrope, ima veliki potencijal da privuče direktne strane investicije i da osnaži svoju izvoznu ekonomiju, bilo u poljoprivredi, proizvodnji ili u uslugama visoke tehnologije. U slučaju da se to desi, država mora da nastavi da gradi svoju javnu infrastrukturu, kao što je transport, komunalna infrastruktura, zdravstvo, obrazovanje, istraživanja i razvoj, ali i pravosuđe, i sve te aktivnosti su podržane od strane EIB.